utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:11

Pet miliona dinara konobarici za bol, strah i unakaženost

Osuđeni za krivična dela ujedno su i dužnici svojih žrtava pa javni izvršitelji mogu da im zaplene imovinu ako ne isplate odštetu dobrovoljno
Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 04.11.2019. u 22:55
(Фото T. Bawden)

Dva i po miliona dinara za duševne bolove, 800.000 za fizičke bolove, 700.000 za strah i milion za naruženost. Tako izgleda „fiskalni račun” sa ukupnim saldom od pet miliona dinara za konobaricu koja je u junu 2011. godine stradala u piceriji. Pogođena je metkom u slabinu i ostala trajni invalid. Sudski veštaci su konstatovali „umanjenje opšte životne aktivnosti” od 75 odsto i „stepen naruženosti nivoa unakaženosti”.

Trpela je strah najvišeg intenziteta sve dok napadač nije razoružan, a zatim je mesecima lečena, ali nije prohodala. Godinama trpi fizičke bolove i duševnu patnju zbog uskraćenosti u svim segmentima života. Njenoj deci i roditeljima dosuđeno je još po pola miliona dinara odštete.

Ovo je samo jedan primer odluke parničnog suda u postupku za naknadu štete, koji je vođen posle krivičnog postupka optuženom za pokušaj ubistva. Slučaj je naveden u „Smernicama za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku”, koje je u oktobru doneo Vrhovni kasacioni sud. Cilj je da se nematerijalna šteta veštači u istom postupku u kome se utvrđuje krivica i odmerava kazna za optuženog – u krivici, kako se žrtva ne bi ponovo izlagala traumama u parnici.

– U smernicama smo naveli devet primera iz aktuelne sudske prakse građanskih odeljenja da bismo pokazali sudijama krivičarima da to nije tako komplikovano. Dali smo i model naredbe za medicinsko veštačenje žrtve. Kroz primere smo ilustrovali način na koji se odmerava visina nematerijalne štete, jer nam je cilj da se o zahtevu za odštetu odlučuje odmah u krivičnom postupku kako se žrtve ne bi ponovo izlagale izvođenju dokaza i kontaktu sa izvršiocem zločina, što dovodi do ponovnog preživljavanja trauma u toku parnice, takozvane sekundarne viktimizacije – kaže sudija VKS Radmila Dragičević Dičić.

Naglašava da nije potrebno menjati zakone, već samo primeniti u praksi zakonska rešenja koja već postoje. Sudija krivičar može u toku krivičnog postupka da donese odluku kojom se okrivljenom oduzima imovina, kako bi se osiguralo da žrtva bude obeštećena. Takođe, krivični sud može da donese i privremenu meru kojom će zabraniti raspolaganje imovinom okrivljenog dok se oštećeni ne obeštete.

Članovi porodice žrtava ubistva često i ne znaju da imaju pravo na odštetu. Njima je u najtežim trenucima najvažnije da krivac bude otkriven, da se utvrde sve okolnosti zločina i da se izrekne kazna. Jedan broj njih čak i ne želi da traži novčanu odštetu za duševnu bol.

– „Smernice” ukazuju na značajnu ulogu javnog tužioca od samog početka krivičnog postupka. On žrtvu i oštećenog treba da informiše o pravu na odštetu – naglašava sudija.

Smernice ukazuju i na mogućnost da se osuđenik tretira kao dužnik, a oštećeni kao poverilac i da se naplata odštete može poveriti javnim izvršiteljima, na osnovu pravila iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). U slučajevima kada je osuđenik na izdržavanju dugogodišnje kazne zatvora, javni izvršitelj može zapleniti njegovu pokretnu i nepokretnu imovinu iz koje bi se naplatio dug žrtvi.

Do prinudne naplate može doći u svakom slučaju ako osuđenik ne isplati odštetu dobrovoljno, bez obzira na to da li je u zatvoru ili na slobodi. Ako je izrečena uslovna osuda, pa ostaje na slobodi, naplata bi se mogla izvršiti i na njegovima mesečnim primanjima. Ako se slučaj reši sporazumom o priznanju krivičnog dela, sudije smatraju da bi obeštećenje žrtve moglo da bude sastavni deo sporazuma.

Ukoliko iz imovine osuđenog ne može da se naplati dosuđeni iznos odštete, odgovornost bi trebalo da preuzme država, u skladu sa obavezama na osnovu međunarodnih konvencija. Pravo žrtve na naknadu štete ne može da bude ograničeno mogućnostima osuđenog.

Žrtva ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke i duševne bolove, zbog naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, zbog smrti bliske osobe, kao i za pretrpljeni strah. Veštaci utvrđuju jačinu bolova i straha i njihovo trajanje, a sud na osnovu toga određuje pravičnu novčanu naknadu.

U slučaju jedne maloletne devojke, koja je bila žrtva trgovine ljudima, silovanja i podvođenja, dosuđen je iznos od milion dinara. Druga maloletna devojka koju je bliska osoba mesecima seksualno zlostavljala dobila je odštetu od 350.000 dinara. Treća je zbog nedozvoljenih polnih radnji dobila 220.000 za duševnu bol i 110.000 za pretrpljeni strah.

„Smatra se da je najviša naknada koja se može dosuditi za nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog potpunog umanjenja životne aktivnosti ili naročito velike naruženosti (najviši stepen naruženosti). Analizom trenutne sudske prakse uočava se da je najviši iznos pravične novčane naknade nematerijalne štete za potpuno umanjenje životne aktivnosti između 2.500.000 i 3.000.000 dinara. Okolnosti konkretnog slučaja mogu usloviti da taj iznos bude viši ili niži”, navodi se u „Smernicama” VKS.

Tri miliona za odgrizen nos

U „Smernicama” je naveden i slučaj jedne neobične teške povrede. Posle verbalnog sukoba, okrivljeni je oštećenom zubima otkinuo vrh nosa. Osuđen je na 16 meseci zatvora.

Oštećenom je u parnici dosuđena naknada nematerijalne štete od ukupno tri miliona i 50.000 dinara (3.050.000) i to 600.000 za fizičke bolove, 450.000 za pretrpljeni strah, milion za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i milion za duševne bolove zbog estetskog naruženja.

Žrtve otmice i naknada za strah

Višemilionska odšteta dosuđena je u jednom slučaju otmice, za koju je na godinu i po dana zatvora osuđen policajac. On je u službenoj uniformi i sa repetiranim službenim pištoljem ušao u automobil u kome je bilo troje mladih, pod izgovorom da su „sumnjivi”, da bi ih zatim primorao da voze u nepoznatom pravcu i pokušao da od njih iznudi novac.

Drama u vozilu trajala je gotovo dva sata, ali je srećom policajac razoružan. Žrtve otmice dobile su iznose od po 400.000 do 600.000 dinara za pretrpljeni strah, a jedan od njih i 1,25 miliona za umanjenje životne sposobnosti za 50 odsto. Veštaci su utvrdili da je strah visokog intenziteta kod žrtava uzrokovao posttraumatski stresni poremećaj i depresiju.


Komentari7
ec2ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jedna učiteljica
Kako to naplate od ljudi koji su u zatvoru i nemaju prihode?
Козјера
Ове одштете су ипак мале кад се упореде са Западом. Поготову кад се узме у обрзир да наш здравствени систем, где све мораш да купиш сам, где не постоји никаква социјална по. Да је конобарица, нпр, изгубила ногу, морала би да носи протезу. Добро стопало кошта око 3000 евра. А држава даје стопало од око 100 евра. Па два лајнера од 500 евра годишње, па нпр. четири коленице по 120 евра годишње. То ПИО ништа не надокнађује, не признаје те трошкове. Само би јој требало 2500 евра годишње за одржавање.
pakita
pa ovo je smešno mala cifra za sve što je navedeno, šta je par miliona pa to je malo bolji auto, pola nekog stana a ostala je invalid („умањење опште животне активности” од 75 одсто и „степен наружености нивоа унакажености”, "али није проходала") !!!!!!!
Dragoslav Stanisavljević
О каквим смарницама кривичарима говорите, ако се нечије деда киднапује, а неком анонимус грађанину дете се шиканира, злоставља, малтретира на све начине, потом избоде ножем, а кривичпри у оба случаја донесу пресуду по 10 година затвора. А примера има сличних поприлично...
Slobodan Momcilović
Браво за ВКС! Лепе вести за све Жртве.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja