ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.11.2019. u 20:00 Dimitrije Bukvić

Dron nad njivom, ratar u hladovini

U malinjacima oko Kraljeva prvi put u Srbiji je demonstriran let bespilotne letelice namenjene tretiranju zasada iz vazduha
(Фо­то На­ци­о­нал­ни кла­стер бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца)

Umesto da traktorom prska njivu, poljoprivrednik odmara u hladu, dok njegovu oranicu iz vazduha hemikalijama tretira dron. Domaćin ne mora ni da navodi letelicu, koja sve radi automatski, pri tom višestruko štedeći vodu i rastvor koji se posipaju po zasadima.

Da je ovako nešto od sada moguće i u Srbiji, pokazali su predstavnici Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora. Oni su nedavno u malinjacima oko Kraljeva, u organizaciji Instituta za održivi razvoj, prvi put u našoj zemlji demonstrirali poljoprivredni dron namenjen tretiranju useva iz vazduha, čija je prodaja počela i u Srbiji. Bespilotna letelica „agras T 16” kineske kompanije „DJI”, koja je najveći svetski proizvođač dronova, isprobana je na lokacijama Konarevo i Gotovac.

Prilikom demonstracije, prema rečima Gorana Iskića iz „Aerospreja”, jedne od članica Nacionalnog klastera, pokazalo se da ovaj vazduhoplov za sat vremena može da istretira osam hektara zemljišta, pri čemu je prskanje mnogo efektnije nego kada se to čini ručno, sa zemlje. To je moguće jer se pri prvom letu, bez prskanja, letelici zadaju granice polja kao i tačke unutar njega koje bi trebalo tretirati.

„Tom prilikom, mogu da se u centimetar isključe objekti koji ne zahtevaju prskanje, poput staza između useva. U zavisnosti od toga da li se tretiraju ratarske ili voćarske kulture, procenjuje se i potrebna količina hemikalija po hektaru, dok program automatski izračunava putanju letelice unoseći visinu biljke. Pri tom se uračunava i minimalno rastojanje od biljke do letelice koje iznosi pola metra što znači da joj dron ne prilazi na manje od te razdaljine”, ističe Iskić.

Posle tog probnog leta, sve je spremno za novi nalet, koji uključuje i tretiranje. Bilo da se letelicom rukovodi ručno, ili se pusti da radi automatski, navođenjem preko satelita i 4G signala, u oba slučaja se ostvaruje velika ušteda hemikalija. To je moguće zahvaljujući specijalnim diznama na prskalicama koje ispuštaju mikronske, znatno sitnije kapi nego pri prskanju sa zemlje, pa se hemikalije ne rasipaju. Takve dizne se koriste u Holandiji, Nemačkoj i Kini, a sada i kod nas.

„Primera radi, kukuruz se iz letelice prska sa osam do deset litara rastvora, dok bi za prskanje traktorom bilo potrebno čak 400 litara. Za razliku od tretiranja sa zemlje, gde je čovek izložen hemikalijama, kod prskanja dronom on je potpuno zaštićen jer može da se skloni s polja”, navodi Iskić.

Zahvaljujući rasporedu elisa, koje nisu smeštene u istoj ravni, propeleri „agrasa” imaju ulogu svojevrsnih ventilatora, koji tečnost ispuštenu iz drona pretvaraju u vrtlog nalik izmaglici. Na taj način, ravnomerno se natapa list i odozgo i odozdo, u šta se prilikom demonstracije u Kraljevu uverio i agronom.

Vazduhoplov je opremljen i integrisanim radarom, koji omogućava registrovanje prepreka u polju, poput stabala, pomoćnih objekata ili stubova za orošavanje, i njihov obilazak u letu. Radar služi i za praćenje terena, pa tako letelica i na brdovitom području bez problema održava rastojanje u odnosu na tlo. A u slučaju da se dron u toku prskanja prizemlji kako bi se zamenile baterije i dopunile hemikalije ili voda, u nastavku leta se sam vraća na mesto s kojeg je spušten i nastavlja dalje da tretira useve zadatom trasom.

Komеntari8
7ca12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubomir
Fenomenalno. Da li se razmišljalo da se u svrhu prezentacije i tumačenja rezultata koristiti obojenu vodu.
AEROSPRAY
Nema potrebe za tim posto se za potrebe testiranja koriste test papiri koji su osetljivi na vodu, odnosno, na sam dodir te;nosti menjaju boju iz zute u tamno plavu. Ti papiri se postave na polje, nakon prskanja se posebnim analizatorom kapljica ocitaju i softverski izracuna pokrivenost, depozit i ostali parametri prskanja...
Tomislav
Raduje me sto nasi ljudi vole nove tehnologije. Pocinjemo da licimo na amerikance, cim se pojavi nesto novo i napredno oni brze u red da to imaju. Dobro je da high-tech dolazi u Srbiju, ali nisam siguran kako i na kom nivou ce se odvijati saradnja sa kinezima. Koliko god da su nam prijatelji vrlo su nepoverljivi kad je u pitanju nauka i tehnologija, slicni su i koreanci.
Marko
Ovo je super, ali nažalost, je i protivzakonito. Bilo bi lepo kad bi neko analizirao zakon o bespilotnim "vazduhoplovima", i ovu genijalni inicijativu, i upoznao širu javnost o svim mogućim problemima i nesuglasicama istih.
Сима Марковић
Није против закона, на основу чега тврдите да је противзаконито? Летелица је уредно регистрована у ДЦВ а и употреба је у складу да законском регулативом, обратите се Националном кластеру беспилотних летелица и блиских сектора www.bpl.rs а на овом линку видеће те и карту одобрених летова
jeremija
a jel zakonito kad se tone i tone hemikalija bace da zagade prirodu,vodu,zemlju...neverovatno je da se nađu dušebrižnici a kada se priroda uništava tada vas nema,naravno ako je potrebno treba promeniti zakon i sa 100%subvencionisati poljoprivrednike da ovo zaživi u celoj Srbiji.
Твртко
Скроз је ОК да се примени технологија у пољопривреди и смањи прскање кроз циљану активност. Ипак једно молим, да пазе на пчеле, - јер колико ми се чини на слици, врше прскање у преподневним сатима управо када су пчеле најактивније.
Сима Марковић
Ово је била демострација летелице, обичном водом, у послеподневним сатима 15-16 сати

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja