sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 05.11.2019. u 11:01 Milica Dimitrijević

Svet i vreme Slobodana Jovanovića

Povodom 150 godina od rođenja ovog istaknutog pravnika, akademika, književnika i političara u Galeriji SANU večeras će biti otvorena izložba posvećena njegovoj prebogatoj biografiji
Марко Мурат, Портрет Слободана Јовановића (из периода када је био ректор Београдског универзитета)

Istaknuti srpski naučnik, pravnik, istoričar, književnik i političar, akademik, rektor i višedecenijski profesor Univerziteta u Beogradu, rođen i preminuo u emigraciji, jedna je od najznačajnijih ličnosti nacionalne i regionalne društvene scene prve polovine 20. veka. Prebogata biografija Slobodana Jovanovića (1869–1958) uklopila se u izložbeni prostor Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti tako da će biti podjednako interesantna i onima koji o njemu ne znaju mnogo, ali i onima koji su više nego upućeni – od večeras u 19 sati pa do 27. novembra veliki broj raznorodnih artefakata umreženih nazivom „Svet i vreme Slobodan Jovanovića” biće pred publikom.

Zamisao dr Borisa Milosavljevića, višeg naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU, autora ove izložbe kojom se obeležava 150 godina od rođenja Jovanovića i pratećeg kataloga, odmotava se pred posetiocem poput dokumentarnog filma – u rasponu od umetničkih sadržaja, preko papirne građe, obilja fotografija, informativnih panela i komada pokućstva, pa do retkih privatnih snimaka koji Jovanovića prikazuju u intimnijem svetlu i koji sada mogu javno biti viđeni prvi put. Postavku otvaraju dva portreta, prvi, koji je naslikao Marko Murat u vreme dok je Jovanović bio na čelu Univerziteta u Beogradu, i koji se retko viđa budući da se nalazi u Svečanoj sali Rektorata, odakle je pozajmljen za ovu priliku, i drugi, koji je potpisao Uroš Predić, a zatvaraju je retka dva filma i serija slajdova iz porodične zaostavštine putem kojih upoznajemo Jovanovića i kao velikog humanistu i ljubitelja životinja. To potvrđuju i pisma koja je slao svojim sestrićima i u kojima je, u vidu basni, govorio o brojnim dogodovštinama njegovih ljubimaca, pomenuo je pred novinarima Milosavljević. On je naglasio da je istraživanje Jovanovićevog dela i života najsličnije analizi srpske države od početka 19. pa sve do šezdesetih godina 20. veka.

– Tu su komentari njegovih savremenika, što je veoma bitno, jer je teško razumeti da je neko ko se nalazio u središtu kulturnog i intelektualnog života jednog prostora bio posle tako lako zaboravljen. Podsetili smo na citate Jovana Skerlića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić. Izloženi su Jovanovićevi dokumenti koji govore o njegovoj diplomatskoj karijeri i profesorskom radu. Postavku čine i dela koja su uticala na Jovanovića, pa će tako moći da se vide i knjige njegovog pradede Konstantina Marinkovića, među kojima su i važni prevodi poput onog pod naslovom „Otkriće Amerike” koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Tu su i fotografije njegovog oca Vladimira Jovanovića koji je bio poslednji predsednik Srpskog učenog društva i njegove majke, rođaka, porodične kuće u Siminoj ulici, a uspeli smo da dobijemo i originalno kućno kanabe koje je njegova sestra prodala neposredno pred rušenje tog objekta šezdesetih godina prošlog veka i koje se kao vredan eksponat čuva u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu – ispričao je Milosavljević.

Jovanović je, pored svega pomenutog na početku teksta, bio i predsednik Srpske kraljevske akademije, urednik „Srpskog književnog glasnika”, a bio je i saradnik „Politike”. Školovao se u Minhenu, Cirihu, Ženevi i Parizu, bio je osnivač i predsednik Srpskog kulturnog kluba, u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bio je šef Ratnog presbiroa Vrhovne komande. Učestvovao je u radu četiri naše vlade, dva puta kao predsednik i dva puta kao potpredsednik. Na političkom suđenju održanom jula 1946. osuđen je u odsustvu na dvadeset godina robije s prinudnim radom i konfiskaciju celokupne imovine da bi bio rehabilitovan 2007. godine, dok su njegovi posmrtni ostaci preneti u Beograd 2011.

Naučni skup koji se unutar naše akademije održava 7. i 8. novembra i monografija o Slobodanu Jovanoviću, koja će biti objavljena, upotpunjuju ovo akademijsko podsećanje na njega.

Prvi Slobodan u Srba

Akademik Kosta Čavoški podsetio je da je junak ove izložbe prvi čovek koji je poneo ime Slobodan kada je reč o Srbima.

– Njegov otac Vladimir bio je veliki poklonik Džona Stjuarta Mila pa je u njegovu čast, odnosno u čast slobode svom prvencu dao ime Slobodan, a kćeri ime Pravda. Zanimljivo je da se njegovo ime vrlo lepo primilo među Srbima, pa danas ima mnogo Slobodana i Slobodanki, ali ime Pravda nije, možda i zbog toga što je u Srba osnovno načelo i vrednost sloboda, dok se do pravde mnogo ne drži. Jesmo slobodoljubivi, ali nismo pravdoljubivi.

Komentari3
3af27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siniša Stojčić
Najveći srpski pravnik, i istoričar, za koga do skoro srpski pravnici nisu znali ništa.
v stepanovic
Pitanje je koliko godina od smrti cuvenih Srba treba da prodje, da bi politicka klima bila 'podobna' da zvanicno objavimo postojanje tih osoba, a da ne pricamo o proslavi njihovih dostignuca? Nacionalna tragedija!
dvadest prvi vek
Nista se nije promenilo, i danas ima puno nasih skolovanih i cenjenih ljudi po svetu, koji se ponose svojoj domovinom, i na najlepsi nacin je prestavljaju. U Srbiji se zna samo za ove druge "sposobne," sto su zaradili milione avijone, pa ce ostaviti svojoj deci da se troskare po svetu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja