četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:05
KONZILIJUM

„Škripanje” zglobova muči dve trećine starijih od 65 godina

Osteoartroza je najčešće reumatološko oboljenje koje karakteriše bol prilikom pokreta u kolenu, kuku, kičmi ili palčevima na šakama, pojašnjava profesor dr Milan Petronijević
Autor: Danijela Davidov-Kesarutorak, 05.11.2019. u 19:00
(Фото Ропиксел)

Pacijentima sa dijagnozom osteoartritisa ili osteoartroze, degenerativnog oboljenja zglobova, život nije lak jer ih bole zglobovi prilikom svakog pokreta i jedino mirovanje donosi spas. Simptomi se obično razvijaju godinama, podmuklo, pa im bolesnici dugo ne pridaju veći značaj. Do potpunog ispoljavanja problema obično dovede neko neadekvatno fizičko opterećenje.

Pukovnik profesor dr Milan Petronijević, načelnik Klinike za reumatologiju Vojnomedicinske akademije, naglašava da je primarni poremećaj u ovom slučaju degeneracija zglobne hrskavice. Ona je u normalnim okolnostima izuzetno glatka, što omogućava da prilikom pokreta u zglobu dolazi do minimalnog trenja zglobnih površina odnosno da pokret u zglobu bude bezbolan.

– Kod osteoartroze pod dejstvom takozvanih faktora rizika koji se zbirno mogu objediniti kao genetska predispozicija i dugotrajan mehanički stres, dolazi najpre do biohemijskih promena u hrskavici, a zatim i strukturnih promena. Smanjuje se sadržaj takozvanog proteoglikana u hrskavici, povećava sadržaj vode i dolazi do dezorganizacije kolagenske mreže. Ubrzo se stvaraju pukotine na hrskavici, njeni fragmenti se oslobađaju u zglobni prostor, neravna površina zgloba povećava trenje pri pokretima što će izazvati bol. Zatim reaguje zglobna čaura trudeći se da smanji trenje povećavanjem zglobne tečnosti koja je smanjene gustine pa se može javiti i otok zgloba – pojašnjava dr Petronijević.

Osnovni simptom je bol u zglobu koji je zahvaćen osteoartrozom. Ako je osteoartroza dominantna u zglobu kolena onda je to gonartroza, u zglobu kuka – koksartroza, u fasetnim zglobovima kičme – spondiloza i unkartroza, u korenovima palčeva šaka – rizartroza, a ako je u većini zglobova, što je najčešće slučaj, onda govorimo o generalizovanoj osteoartrozi. Tipično za osteoartrozu jeste da bolesnici nemaju osećaj jutarnje ukočenosti duže od pola sata. To je potpuno drugačije od zapaljenskih reumatskih bolesti. Pored bola može da postoji i otok zgloba, „škripanje” pri pokretima, stvaranje deformacija zglobova. Zglob je obično „tvrd”, uvećan zbog stvaranja koštanih izraštaja ali nema otoka tkiva oko zgloba. Na kraju zglob gubi svoju osnovnu funkciju – potpuni pokret.

– Osteoartroza je najčešće reumatološko oboljenje. Tačnih podataka nema, ali se smatra da u Evropi oko 50 miliona ljudi boluje od nje. To je bolest starije populacije. Oko 50. godine trećina populacije ima osteaortrozu, a oko 65. godine dve trećine. Broj bolesnika i u Srbiji i u svetu je izuzetno veliki i povećavaće se imajući u vidu najvažnije faktore rizika – starenje populacije, nedovoljnu fizičku aktivnost, gojaznost... – kaže naš sagovornik.

Pukovnik profesor dr Milan Petronijević (Foto: D. D. Kesar)

Genetska predispozicija je glavni faktor rizika za pojavu bolesti, jer se neko rodi sa slabijim kvalitetom hrskavice. Kada osoba primeti tvrde deformacije na zglobovima prstiju šaka obično se seti da je neko od roditelja imao slične. Na drugom mestu je starenje, jer sa godinama kvalitet hrskavice opada. Na trećem mestu je gojaznost zbog toga što masno tkivo metabolički loše deluje na hrskavicu.

– Nije svejedno da li će noseći zglobovi kukova, kolena, skočni zglobovi, zglobovi stopala ili lumbalna kičma ceo dan nositi 10–15 kilograma viška telesne težine. Tu je i neadekvatna fizička aktivnost, ili premala (hrskavica se „hrani” prilikom pokreta) ili preterana. Ukoliko bol u zglobu bez postojeće dijagnoze traje duže od nekoliko dana uvek treba potražiti pomoć lekara. Dijagnoza se postavlja razgovorom i pregledom. Radiografija zglobova je obično dovoljna morfološka dijagnostička metoda – naglašava dr Petronijević.

Problem se leči na više načina. Od bolesnika se očekuje da smanji telesnu težinu i da se bavi adekvatnom umerenom fizičkom aktivnošću. Lekovi za bolove – antireumatici, lokalno primenjeni ili u vidu tableta i kapsula uzimaju se isključivo na osnovu odluke lekara, nikada duže od 10–15 dana u kontinuitetu, uvek posle jela i uz zaštitu želuca takozvanim inhibitorima protonske pumpe. Opasno je samoinicijativno kupovati i uzimati ove lekove, jer oni imaju ozbiljne neželjene efekte na želudac, creva, jetru, bubrege, srce, naročito kod starijih ljudi. Veoma je značajna i fizikalna terapija, a postoje i novije metode ubrizgavanja u zglob preparata hijaluronske kiseline, plazme obogaćene trombocitima, faktora rasta...

– Odluku o operaciji donosi ortoped na osnovu pokreta i izgleda zgloba i radiografskog snimka. Ukoliko je operacija predložena, ne treba je odlagati. Vremenom, to jest starenjem povećava se operativni rizik, a operacija kuka i kolena, to jest ugradnja proteze je obično definitivno i uspešno rešenje ukoliko se izvede na vreme. Postoje brojni suplementi koji sadrže kolagen, glukozamin sulfat, hondroitin sulfat i druge supstance koje ulaze u sastav hrskavice. Oni svakako ne mogu da škode, mogu samo da koriste – dodaje dr Petronijević.


Komentari2
a10ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
У 77ој години спадам у срећну трећину и треба ми само 4-5 секунди више на 100 метара него пре 6 деценија.
Козјера
Хаха, ја имам 42 године, а шкрипе ми зглобови већ десет година најмање. Нажалост, сви унутрашњи органи ми раде одлично, биохемија саврешена, крвни притисак исто. Тако да ме чека дуга и болна старост, које можда нећу ни бити свестан...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja