sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:18

Na šta ukazuju najnovije Palmerove poruke

​Razlozi globalnog karaktera za ovakav naglašeni angažman SAD na balkanskom terenu u većini proizilaze iz strateških ciljeva transatlantske alijanse u suprotstavljanju „malignom uticaju” Rusije
Autor: Dr Zoran Milivojevićnedelja, 10.11.2019. u 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Najnovija turneja u regionu specijalnog izaslanika američkog Stejt dipartmenta za Balkan Metju Palmera, aktivnosti koje obavlja i poruke što ih upućuje uverljivo potvrđuju koliko su globalni odnosi i sučeljavanja u trouglu SAD–Rusija–Kina aktuelni čak i na prostoru Balkana za koji se doskoro smatralo da nije od prioritetnog geostrateškog značaja za administraciju i interese SAD. Prvi argument u prilog ove ocene su konsultacije američkih ambasadora iz zemalja regiona (Zapadni Balkan, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Slovenija) u Skoplju koje je vodio upravo gospodin Palmer. Shodno njegovom specijalnom zaduženju sigurno da je dominirala tema Balkana i strateških interesa SAD pre svega kako celi Balkan uklopiti u „transatlantsku zajednicu” uz potpuno suzbijanje uticaja Rusije, Kine, a odskora i Turske.

Ovu vrstu konsultacija regionalnog karaktera i sadržaja na samom terenu važne zemlje sa regionalnim i globalnim uticajem i interesima vode po pravilu kada tekući razvoj nalaže hitan, pojačan i efikasan angažman. To upućuje na zaključak da su upravo razvoj na globalnom planu i balkanski regionalni razvojni kontekst postali interesno komplementarni u prvom redu za SAD, a u situaciji kada je Evropska unija i njen mehanizam uticaja na Balkanu ograničen i funkcionalno smanjen zbog unutrašnjih strateškopolitičkih i institucionalnih problema. Argument više u iznetom smislu jeste i izbor Skoplja radi dodatne podrške u trenutku izostajanja početka pregovora o pristupanju EU, što dovodi u pitanje komotnu realizaciju strateških ciljeva zapadne alijanse sa Severnom Makedonijom, a na bazi političkih promena u njoj i Prespanskog sporazuma. Interesantno je da se gospodin Palmer upravo u Skoplju sreo i sa Albinom Kurtijem, pobednikom izbora na KiM, iako je iz Skoplja došao u Prištinu, što upućuje na zaključak da je i budući kosovski premijer uključen u neke od strateških zaključaka ambasadorskog skupa u Skoplju.

Razlozi globalnog karaktera za ovakav naglašeni angažman SAD na balkanskom terenu u većini proizilaze iz strateških ciljeva transatlantske alijanse u suprotstavljanju „malignom uticaju” Rusije. Niz izjava raznih zvaničnika sa Zapada upravo o „malignom uticaju” Rusije na ovom prostoru direktno govore u prilog takve ocene. Stoga bez sumnje uvlačenje ovog prostora u zapadnu sferu uticaja sa proširenjem NATO-a, za alijansu i SAD postaje jedan od strateških prioriteta imajući u vidu aktuelni geostrateški položaj Balkana, nepovoljan razvoj na Bliskom istoku po interese SAD i Zapada, probleme u EU, nezaustavljiv nastup Kine, probleme na južnom krilu NATO-a zbog izmenjene pozicije Turske. Reakcije na vojnu saradnju Srbije sa Rusijom i posebno na poslednju zajedničku vežbu u Srbiji uz sadejstvo PVO sistema S-400 to jasno ilustruju, dok pretnje gospodina Palmera sa sankcijama, ako se Srbija opremi tim sredstvom, pokazuju pravu prirodu značaja kojeg SAD i zapadna alijansa pridaju ruskom faktoru, kao i svu dubinu globalnih promena u novom multipolarnom poretku u kojima i Balkan ponovo nažalost ima svoje mesto i ulogu. Shodno iznetom glavna pažnja u narednom periodu biće posvećena „nedovršenim poslovima” što podrazumeva KiM i BiH sa naglaskom na brzini i efikasnosti. Bez sumnje da je proteklo savetovanje u Skoplju ove dve teme imalo u vrhu agende sa elementima strategije delovanja SAD.

Što se Srbije tiče najnovije poruke gospodina Palmera iz Prištine ukazuju na sadržaj i tempo daljeg angažovanja američke administracije. Priznanje državnosti „Kosova” je u prvom planu, jer rešava ključni „nedovršeni posao”. Time se zaokružuje geostrateški koncept koji je otvorila vojna intervencija alijanse 1999. godine. Otklanjaju se i svi rizici za interese alijanse primenom argumenata međunarodnog prava, uloge Saveta bezbednosti  Organizacije ujedinjenih nacija, a verifikacijom međunarodnopravnog subjektiviteta „Kosova” otklanjaju se i problemi nepriznavanja u prvom redu članica alijanse i EU, itd.

Nadalje objektivno se suzbijaju uticaji Rusije i Kine. Otvara se najzad prostor za nesmetano i zvanično proširenje NATO-a ulaskom „Kosova”. Međunarodni položaj Srbije bi postao kvalitativno drugačiji sa smanjenim uticajem u regionu i boljom perspektivom za alijansu u rešavanju i drugog „nedovršenog posla” –– BiH, sa većim pritiskom na Republiku Srpsku i njenom izolacijom.

U pogledu delikatnosti daljeg postavljanja Srbije naročitu težinu ima poruka gospodina Palmera o uslovljavanju pristupanja Srbije EU obaveznim priznanjem „Kosova”. Bez obzira na to što SAD nisu članice EU i ne odlučuju o pristupanju niti o uslovima i procedurama, gospodin Palmer daje do znanja da će SAD upotrebiti i sopstveni predominantni uticaj prema EU ukoliko Srbija ne prihvata pomenuti uslov priznanja. Takvim pristupom SAD direktno dovode u pitanje realizaciju strateškog cilja Srbije – pristupanje EU u svojstvu punopravnog člana, zbog kolizije tog cilja i nacionalnog i državnog interesa što proizilazi iz nepriznavanja „Kosova”. Polazeći od činjenice da većina u EU na čelu sa Nemačkom, takođe priznaje i podržava nezavisno „Kosovo”, Srbiji predstoji delikatno razjašnjavanje stava EU i definisanje dalje strategije u realizaciji strateškog cilja – pristupanja EU.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
15f62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

šta se nama dešava
Autora molim da objasni navođenje zemalja regiona "Zapadni Balkan, Bugarska, grčka, Hrvatska i Slovenija". Da li je Zapdni Balkan država? Ja izgleda ne znam u kojoj zemlji živim.
tja
Zanimljivo je da je samo Palmer aktivan, dok Grenela nigde nema. Sta se desava? Grenel je poznat kao Trampov buldozer, "Dirty Harrry", koji ne bira sredstva da izvrsi svoj zadatak. Da li njih dvojica igraju poznatu pregovaraku igru "good cop - bad cop" (dobar policajac- los policajac). Ako to rade, onda je Palmer (good cop) koji prvo skuplja informacije za Grenela (bad cop) koji ce kasnije da zaprzi corbu i Srbima i Albancima.
Mića Smederevac
Rešenje je vraćanje problema u Ujedinjene nacije(OUN).Više ćemo dobiti tamo ,nego da sami vodimo bitku !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja