četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:48

Talačka kriza koja nikad nije prevaziđena

Na dan obeležavanja 40 godina od događaja u američkoj ambasadi u Teheranu, odnosi između SAD i Irana su na najnižim granama
Autor: Jelena Stevanovićutorak, 05.11.2019. u 19:30
Обележавање годишњице у Техерану (Фото: EPA/Abedin Taherkenareh)

Uz povike „Dole Amerika” i sa maskama za ismevanje Donalda Trampa, hiljade Iranaca se juče okupilo ispred nekadašnje ambasade SAD u Teheranu povodom četrdesetogodišnjice talačke krize, koja se ove godine obeležava u vreme maksimalnih tenzija između dve zemlje.

Kriza koja je započela 4. novembra 1979. i dalje opterećuje odnose između SAD i islamske republike. Juče je poslužila i kao povod za izražavanje antiameričkih sentimenata širom Irana jer su, prenosi sajt iranske televizije na engleskom jeziku Pres TV, demonstranti masovno protestovali protiv SAD ne samo u Teheranu već i u drugim gradovima, između ostalog i paleći američke zastave. Na taj dan su iranski studenti upali u američku ambasadu izrevoltirani činjenicom da su SAD primile proameričkog šaha Mohameda Rezu Pahlavija, koji je svrgnut s vlasti tokom Islamske revolucije devet meseci pre toga. Zahtevajući da se Pahlavi vrati u zemlju, 444 dana su kao taoce držali 52 Amerikanaca koje su zatekli u ambasadi.

Tadašnja vašingtonska administracija je odgovorila zamrzavanjem više milijardi dolara na iranskim računima u SAD, embargom i proterivanjem diplomata novoosnovane antiameričke islamske republike. Kako sankcije i pregovori nisu davali rezultate, predsednik Džimi Karter je odobrio i spasilačku akciju specijalnih snaga, ali je ona propala, doprinoseći njegovom porazu na izborima 1980. Ipak, pregovori su nastavljeni uz pomoć alžirskih posrednika i taoci su pušteni nekoliko minuta posle inauguracije novog šefa Bele kuće Ronalda Regana u januaru 1981.

Američko-iranski diplomatski odnosi, prekinuti za vreme ove krize, nikad nisu ponovo uspostavljeni. Barak Obama je napravio iskorak ka detantu sporazumevši se 2015. s Irancima da odustanu od proizvodnje nuklearnog oružja u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Dolaskom na vlast Donalda Trampa, rezultati su poništeni, a bilateralni odnosi toliko pogoršani da su dve zemlje letos bile na ivici rata. Aktuelni šef Zapadnog krila se prošle godine povukao iz sporazuma, ponovo uvodeći najteže sankcije Teheranu. Pod uticajem donedavnog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i državnog sekretara Majka Pompea, Tramp se odlučio za politiku maksimalnog pritiska na Teheran, oličenu u zabrani kupovine iranske nafte i postavljanju iranske revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija. Kad su iranske snage u junu srušile američki dron, Tramp je naredio odmazdu, ali je u poslednjem trenutku odustao od napada.

Naslovna strana „Politike” od 5. novembra 1979.

Prema vašingtonskoj administraciji, politika maksimalnog pritiska treba da privoli vladu Hasana Rohanija na potpisivanje drugačijeg nuklearnog dogovora, ali i na slabljenje iranskog intervencionizma, koji je u sukobu sa američkim interesima na Bliskom istoku. U ratovima u Jemenu i u Siriji, Vašington i Teheran podržavaju suprotstavljene strane. Za SAD je neprihvatljiva iranska pomoć libanskoj šiitskoj militantnoj organizaciji Hezbolah kao i teheranski uticaj na vladu u Bagdadu. Situacija bi mogla da eskalira zbog slanja dodatnih američkih trupa na Bliski istok i iranske zaplene zapadnih brodova u Persijskom zalivu, kao i zbog izjava iz teheranske vlade da ponovo obogaćuje uranijum. Šef iranskog nuklearnog programa Ali Akbar Salehi je i juče potvrdio da njegova zemlja više ne poštuje dogovor iz 2015. i da je Iran stavio u pogon dvstruko više naprednih centrifuga, ali ostale potpisnice sporazuma vrše pritisak na Teheran da odustane od proizvodnje, prenosi „Ju-Es-Ej tudej”.

I pored pritiska koji na njega vrše jastrebovi voljni da smene režim ajatoloha, Tramp je više puta naglašavao da je pre za direktne pregovore s Irancima. Ukoliko bi sad napao Iran, to bi značilo da se samo godinu dana pre izbora oglušuje o obećanje da neće započinjati nove ratove i pokretati smenu režima. Tramp ne uspeva da ostvari viziju američkog povlačenja sa Bliskog istoka jer su njegovi pregovori sa talibanima propali, a vojska je u jednoj meri ostala u Siriji i pored naređenja da se trupe vrate kući. U prilog tome govori i činjenica da je Pentagon prvi put posle 11. septembra poslao trupe u Saudijsku Arabiju upravo za vreme aktuelnog predsednika. Administracija je na meti kritika i zbog toga što pruža bezrezervnu podršku prestolonasledniku iz Rijada Mohamedu bin Salmanu iako je CIA zaključila da je on naredio smaknuće saudijskog novinara i disidenta Džamala Kašogija. Upravo je uz pomoć saudijskog princa trebalo da Trampov zet i savetnik Džared Kušner ostvari pompezno najavljivano rešenje za sukob između Izraelaca i Palestinaca. Od ovog plana još nije bilo ništa, između ostalog i zbog toga što je Tramp, priznavanjem Jerusalima za izraelsku prestonicu, odvratio Palestince od pregovora.


Komentari6
ac45d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

феликс1956
исправка и извињење: По сећању сам написао да су се два америчка хеликоптера сударила при мисији спашавања талаца из америчке амбасаде у Ирану, 1980. год. Нису била два хеликоптера, него је хеликоптер ударио у авион-цистерну. Обе летилице су изгореле, а погинуло је неколико ваздухопловаца и маринаца. Догађај је био давно, па сам неке детаље преумио. Извињавам се читаоцима и коментаторима.
tja
Imao sam priliku da vidim TV snimak tih demonstracija od pre 40 godina. Neke devojke su uzvikivale "Smrt Americi!". Reporter im prilazi i pita ih sta to znaci. Jedna od njih rece: "Ne znaci nista ali se tako kaze". Moguce je da i sada sve sto demonstranti uzvikuju ne znaci nista ali se tako kaze. Mnogi bi, kad bi smeli, radije bili u redu ispred Americke ambasade da traze vizu da odu u Ameriku.
Muradin Rebronja
Koja god zemlja izabere Ameriku za neprijtelja, izabrala je da izvrši samoubistvo. Sankcijama ih čini siromašnim a ako treba tu je i atomska bomba. Pa, ko voli nek izvoli. Oni jedva čekaju takve mušterije.
Ненад Рајковић
Молим поштовану Политику следеће: 1. Кад објављује слике и документа старих издања у дигиталном формату, нека документ буде високе резолуције, како бисмо могли да га отворимо и стварно прочитамо, 2. За оне који читају на ћирилици, нека код буде ћирилично бројчани. Хвала
феликс1956
Памтим тај догађај из 1979. године. Акција спасавања, маестрално је лоше изведена. Два америчка транспортна хеликоптера сударила су се при лошем маневрисању. Џими Картер је том акцијом неславно завршио свој једини председнички мандат. Мање је познато да су међу студентима били и оперативци КГБ, који су тачно знали план зграде амбасаде САД. Однети су сви тајни документи, шифре, опрема за кодирање/декодирање и још неке друге ствари које су Москви биле интересантне.
Иван Грозни
САД су се још неспретније упетљале у тај случај када је откривено да су Ирану тајно испоручивале оружје.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja