nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:17

Milankovićeva vremenska kapija

sreda, 06.11.2019. u 09:43
Поставка у холу Народне банке Србије (Фотографије Ненад Неговановић)

Izložba „Milankovićeva vremenska kapija” o jednom od najvećih srpskih naučnika, Milutinu Milankoviću, otvorena je u holu Narodne banke Srbije.

U okviru obeležavanja Milankovićevih jubileja, 140 godina od rođenja i 110 godina od dolaska na Univerzitet u Beogradu, izložbu organizuju Udruženje Milutin Milanković i NBS pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, prenosi Tanjug.

Postavka sadrži, između ostalog, arhivski materijal iz oblasti kojima se poznati naučnik bavio, kao i lične stvari, fotografije, prepiske sa svetskim naučnicima...

Izložba počinje prikazom ledenih doba na našim prostorima, a potom hronološki prikazuje period od dolaska Milutinovih predaka u jednoj od srpskih seoba, školovanje u Dalju, Osijeku i Beču, građevinsku aktivnost u Beču, saopšteno je iz NBS.

Posetioci mogu da se upoznaju i sa Milankovićevim radom na Univerzitetu i Akademiji u Beogradu, njegovim boravkom u internaciji u Budimpešti, učešćem na pravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine, kao i sa njegovom bogatom građevinskom aktivnošću u Srbiji i Jugoslaviji.

Predstavljen je arhivski materijal iz oblasti u kojima su oslikane Milankovićeve naučne misli, od kojih se neki prvi put pojavljuje u javnosti, a posebnu vrednost imaju materijali prikupljeni u Umetničko-istorijskom muzeju u Beču i Arhivu Mađarske akademije nauka u Budimpešti.

Iako je, posle završenih studija i promovisanja u doktora tehničkih nauka, stekao ugled afirmisanog građevinskog stručnjaka i pronalazača, Milanković 1909. godine, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, nošen dubokim patriotizmom, napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inženjera u Beču i dolazi u Beograd za profesora Filozofskog fakulteta.

Vrhunac svog stvaralačkog rada doživio je radeći i živeći 50 godina u Beogradu.


Komentari12
5e3de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vinko
Bravo za Milutina! Tako imamo još jednog vrstnog znanstvenika iz Hrvatske!
Вуја Костић
Изложба у холу Народне банке! Тиме јасно показују ко су они и како нису ни прочитали Миланковића. Свако ко је читао бар мало зна да је ово шупља прича. Треба отићи и видети права дела овог горостаса у науци, а заобићи ове кулисе иза којих осим капитала не стоји ништав (сем назовиудружења).
артиљерац
Један интересантан податак.Старији ујак Милутина Миланковића(на жалост заборавио сам име,Муачевић је презиме) је био ПРВИ инжењер у Срба.Кад је Милутин дошао у Беч на студије,1896,тај ујак је већ увелико био у пензији у Швајцарској.А радни век је провео у фабрици топова "Шкода" у Плзењу. Иначе,кад је дошао у Беград,1909,за ванредног професора,плата му је била ДЕСЕТ пута мања него у бечкој грађевинској фирми у којој је дотле радио. Шта је прави патриотизам.
Мунгос
Све је ово лепо и достојно поштовања, сем Миланковићевог покушаја удара да би помогао промену православног календара у римокатолички, 1923. године.
Boris
@Srba - TO Ne postoje nikakvi "Bosanci" i niko nikada nije "prihvatio" Islam.
Preporučujem 1
Srba - TO
Jesi li se ikad pitali kakve veze ima SPC sa Julijanskim kalendarom ili kakve veze imaju Srbi sa Julijem Cezarom pa toliko brane Julijanski kalendar. Mozda zato sto Srbi ne vole da menjaju kalendar i Veru svakih 1000 godina. Kad Srbi nesto prihvate kao na primer Istocno Rimsko Hriscanstvo onda ga brane vise nego Vizantinci, sto bi rekli veci su Katolici od Pape. Interesantno je da zameraju Bosancima sto su prihvatili Islam a Hrvatima Katolicanstvo ... valjda su svi trebali da slede Srbe.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Тулимени, ђилеви у битне
Као што се каже у тексту, Милутин Миланковић био је научник, а не банкар. Стога, требало је ову изложбу приредити у Музеју науке у технике, а не у холу централне банкарске институције, кроз који пролазе запослени до својих радних места, као и понеки њихов клијент, састанка ради.
Maca
za Mungosa, vrednog komentatora na zadatu temu - Primedba je sasvim na mestu. Nije banka mesto gde se ovakva izložba održava.
Preporučujem 5
Мунгос
@ Тулимени, ђил….., Па није страшно, ако Миланковића поставимо и у банци. Још ако је елегантно обучен и ако се уклапа у амбијент, примедба ти није на месту.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja