nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
POGLEDI

Kurs dinara i koeficijent kolonizacije

​Apsurdno jačanja dinara dovelo je to toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta
Autor: Nebojša Katićponedeljak, 11.11.2019. u 18:00

Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa - upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije. Da je dinar precenjen, priznao je čak i Međunarodni monetarni fond koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je to toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta.

Ekonomska sudbina nerazvijene zemlje je u velikoj meri određena platnobilansnim kretanjima i dugoročnim stanjem tekućeg bilansa. Deficit tekućeg bilansa pokazuje koliko država, privreda i građani troše više nego što stvaraju. Kako Srbija mnogo više uvozi nego što izvozi, kako strani investitori po raznim osnovama neprekidno iznose novac iz Srbije, tekući odlivi deviza su mnogo veći nego prilivi, i taj jaz ne mogu zatvoriti ni ogromne doznake srpske emigracije. Deficit tekućeg bilansa može se pokriti jedino dodatnim zaduživanjem i/ili prilivom deviza po osnovu stranih investicija. Da ovih priliva nema, ili da su prilivi manji, kurs dinara bi morao padati, a sa njim bi se smanjivala i prekomerna devizna potrošnja.

Kako se spoljno zaduživanje stabilizovalo poslednjih godina (iako u 2019. ponovo počinje da raste), najveći uticaj na jačanje dinara u vezi je sa prilivom deviza po osnovu stranih investicija. Kao što postoji zabluda da je u stranim investicijama spas, tako postoji i zabluda da jačanje dinara nije opasno kada se bazira na prilivu investicija.

Kada strani investitori unose devize u zemlju dinar jača, strane robe postaju jeftinije i trgovinski deficit raste. Kada se investicije aktiviraju, počinje obrnut, kontinuirani proces iznošenja deviza iz zemlje. Tražnja za devizama raste, a time i pritisak na devizno tržište i na kurs dinara. I kada stranci zarađuju isključivo dinare ili kada su neto uvoznici, oni će profit uvek iznositi u devizama. To čini ogromnu razliku između domaćih i stranih investitora i njihovog uticaja na platni bilans i kurs dinara.

Potencijalni rizici stranih investicija najbolje se mogu sagledati u jednom važnom makrobilansu za koji u Srbiji niko ne haje. Reč je o tzv. međunarodnoj investicionoj poziciji, o bilansu stanja – objavljuje se kvartalno i za njega šira javnost nikada nije čula. Kroz ovaj bilans prelamaju se svi finansijski odnosi Srbije sa svetom, sve obaveze i potraživanja i to po svim osnovama. Ovaj bilans zaduženosti i najbolje odslikava finansijske rizike jedne zemlje. Na bazi tog bilansa mogu se anticipirati budući devizni odlivi ne samo po osnovu otplate inostranih kredita, već i po osnovu odliva koji su u vezi sa stranim investicijama. Što je ovaj bilans u većem minusu, to je rizik finansijske krize veći. Za države u razvoju, negativni saldo ovog bilansa jeste i najbolja mera ekonomske potčinjenosti, pa bih dao skromni „doprinos” ekonomskoj nauci definišući ga kao koeficijent kolonizacije.

U ovom trenutku, međunarodna investiciona pozicija Srbije beleži minus od oko 38 milijardi evra, što je oko 90 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Od svih država u tranziciji za koje podaci postoje, Srbija bez konkurencije ima ubedljivo najveći minus u odnosu na BDP. Vlada i NBS mogu se uljuljkivati činjenicom da se veći deo minusnog salda odnosi na udeo stranih investicija a ne kredita, pa da zato Srbija nije u opasnoj zoni. To je iluzija – ovaj minus je u stratosferi,  pa na tom nivou neto zaduženosti neozbiljno je pozivati se na „dobru” strukturu negativnog salda.

Ključni faktor koji doprinosi povećanju negativnog salda jeste deficit tekućeg bilansa i to opasno stanje može se popraviti samo njegovim smanjivanjem. To zahteva ozbiljnu korekciju kursa i ubrzanu deprecijaciju, ali šansa da se to dogodi voljom vlasti je nikakva.

Što je kurs dinara dalje od pameti, to je lakše ulepšavati lošu ekonomsku stvarnost. Mehanizam ulepšavanja je jednostavan – precenjenim kursom veštački se povećava BDP koji se iskazuje u evrima. U odnosu na tako uvećan BDP izračunavaju se svi faktori rizika, bilo da je reč o međunarodnoj investicionoj poziciji, javnom dugu, spoljnom dugu, deficitu tekućeg bilansa, itd. Da, i plate i penzije iskazane u evrima izgledaju veće i lepše.

Približavaju se izbori, ogroman deo privrede i građana je do guše u valutno indeksiranim kreditima, a uticajni biznismeni su neto uvoznici. Precenjeni kurs otuda odgovara većini. Srpske vlasti se danas nalaze u sličnoj situaciji kao i vlasti pred izbijanje krize 2008. godine. Sva je prilika da će i ove vlasti ignorisati problem zaduženosti, pa će energično i odlučno raditi što i prethodne – ništa… Pa dok traje, traje.

Poslovni konsultant

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari42
14a14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ЗОРАН ШУНДИЋ
Небојша Катић је економиста којег би волео да видим на месту министра финансија РС, или на месту гувернера ЦБС. Хвала Политици што ми омогућава да прочитам шта о разноврсним актуелним привредно-финансијским стварима у земљи мисли човек скрајнут из позиције мештанина, који из Лондона сагледава ситуацију овде много боље него плаћени за то. Радо читан, паметан човек. А да је динар прецењен и да таква његова позиција успорава раст привредне активности познато је одавно, џабе опомена - глуво доба!
Zoran
Hvala autoru na kolumni ali kao da stvari nisu tako crne. Npr. Stambena gradnja u Beogradu gde zivim je u konstantnom usponu kao i cene nekretnina. Ne mogu da se nacudim odakle toliki potencijal i pitam se dokle ce to da traje.
Alex
Hvala gospodinu Katicu na poucnom i zastrasujucem tekstu. Tekst je poucan jer vecini citaoca koja nije ekonomske struke osvetljava neke bazicne principe ekonomske saradnje sa drugim zemljama. Tekst je zastrasujuci jer se izmedju redova moze naslutiti da bi tim kvalitetnih ekonomista mogao da izvede Srbiju iz ekonomskog beznadja ali postoje sile i institucije koje to svesno ne dozvoljavaju i nece dozvoliti.
neki tamo
U vreme socijalističke ekonomije često se probegavalo devalvaciji i "ciljanoj" inflaciji kao glavnim instrumentima za podsticaj domaće privrede - kada je ta privreda postojala. Slabiji životni standard se kompenzovao dodelom besplatnih stanova. besplatnim letovanjem u sindikalnim odmaralištima, povoljnim kreditima za automobile i robu široke potrošnje ( domaće) isl. Toga više nema a ogroman stanovnika izlaz vidi u bekstvu iz zemlje.
I budi to sto jesi
Da li moguce da jos uvek ima onih koji veruju da u Srbiji postoje ekonomska pravila i zakoni. Najtragicnije je to sto su mnogi od tih sto veruju u to "ekonomisti pa cak i doktori "Ekonomskih nauka" dok je zemlja jedna od najsiromasnijih i najzaostalih u Evropi. Uostalom odakle Srbiji devize kad je sve upropasceno osim ono malo od poljoprivrede i nekih prirodnih resursa sto se izvozi budzasto. Gospodo ili drugovi Srbija ne moze da kupi nijedan novi Mig 29 kako bi zastitila svoje nebo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja