subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:55

Severna Makedonija na raskršću

Autor: Rade Drobacutorak, 12.11.2019. u 18:00
Скопље (Фото Н. Тркља)

Savezna Republika Makedonija se 1991, nakon referenduma, mirno, bez sukoba, otcepila od ostatka Savezne Federativne Republike Jugoslavije. Tada je prvi put u istoriji postala država i ponela ime Makedonija bez dodatnih odrednica, s obzirom na to da je Vardarska Makedonija do 1929. godine bila u sastavu Srbije (Južna Srbija), a nakon toga do 1946. godine postojala je Vardarska banovina. Osnovni cilj otcepljenja bio je da se izbegnu sankcije i građanski ratovi koji su već počeli, kao i dublji sukob sa zapadnim silama već na vidiku.

Makedonija je time učinila upravo ono što je „Zapad” od nje tražio – da napusti preostali deo Jugoslavije i time dodatno oslabi, pre svega, poziciju Beograda. Na njenu žalost, takav gest dobre volje i poslušnosti prema Zapadu nije je spasao problema. Grčka joj je odmah osporila ime Makedonija pa je posle dužeg natezanja u zvaničnoj međunarodnoj terminologiji prihvaćen kao privremeni naziv „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija”. Sukob sa Grčkom oko imena države onemogućio joj je otpočinjanje pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji i  Severnoatlantskoj alijansi (NATO.

Nakon agresije NATO-a na SR Jugoslaviju(prvenstveno Srbiju) 1999. godine, privremeni odlazak srpske vlasti sa Kosova i Metohije Albanci u celini su doživeli kao priliku za ostvarenje svog davnašnjeg sna – „velike Albanije”. Već 2001. godine makedonski Albanci, uz svesrdnu pomoć ostalih Albanaca, pre svega kosmetskih, dižu novu vojnu pobunu, ovoga puta u delovima teritorije Makedonije koje nameravaju da pripoje „velikoj Albaniji”. Zapad nije podržao „kooperativnu” Makedoniju u odbrani njenog suvereniteta, već, kao i u slučaju KiM, šiptarske separatiste. Sukob je završen Ohridskim sporazumom koji je makedonskim Albancima dao znatno veća prava, posebno na „njihovim” teritorijama, i omogućio da albanski jezik bude zvaničan u Makedoniji.

Nova faza u izgradnji „velike Albanije” dogodila se januara 2017. g. kada je novi premijer Makedonije Zoran Zaev bio uslovljen prihvatanjem platforme tri vodeće partije Albanaca iz Makedonije kako bi dobio šiptarsku podršku u vlasti. Platforma je sačinjena u Tirani, uz superviziju premijera Albanije Edija Rame, i predviđala je da makedonski Albanci dalje produbljuju svoja prava, više ne kao manjinska zajednica već kao državotvorna. Nije do kraja jasno da li je Zaev platformu prihvatio, ali podršku Albanaca je dobio. I ti dogovori su bili ostvareni uz snažno uplitanje Zapada koji je, opet, podržao, Albance.

Popustljivost i spremnost na kompromise Makedonaca iskoristili su i Grci sa kojima je Zaev 17. juna 2018. potpisao Prespanski sporazum. Njime se Makedonija, nakon 27 godina odbijanja, odrekla imena i prihvatila da se ubuduće zove Severna Makedonija, kao i da neke ličnosti iz istorije  više ne „prisvaja” (recimo, Aleksandra Makedonskog). Ovaj sporazum, koji je duboko podelio makedonske građane, na Zapadu su ocenili kao „istorijski” i predstavljen je kao ključ za otvaranje evrointegracija Makedonije, do čega, naravno, još nije došlo.

U pritiske na Makedoniju se uključila i Bugarska čija je vlada usvojila dokument kojim se definišu uslovi za pregovore Severne Makedonije sa EU. Makedonija treba da prihvati da je makedonski jezik „derivat bugarskog jezika” (Grci su makedonski jezik, uprkos dugogodišnjim osporavanjima, Prespanskim sporazumom, ipak priznali), da rehabilituje žrtve komunizma i u istorijski čitankama izbriše označavanje Bugara kao fašističkih okupatora, da se odrekne nekih istorijskih ličnosti koje smatra svojim, poput Goce Delčeva, značajnih događaja u istoriji poput Ilindena, jer su svi oni bugarski.

Dalji razvoj događaja u vezi sa Makedonijom je neizvestan i nosi sa sobom razne opasnosti po samu Makedoniju, ali i region. Ali iz celog prethodnog narativa možemo izvući neke osnovne pouke, barem za nas. Naime, sva popustljivost i „kooperativnost” Skoplja, u želji da se izbegnu „gore” posledice, izlazeći u susret pritiscima Zapada, nije donela rezultat. Naprotiv, spasavajući se od određene vrste problema i opasnosti, Makedonija je uletela u nove, jednako opasne. Naime, trebalo bi da to već bude svima jasno, svako popuštanje, iz bilo koga razloga, Zapad doživljava kao slabost i kao motiv za nove zahteve i tome kraja nema.

Možda bi Makedoncima danas bilo bolje da nisu napustili Srbiju. Imali bi danas njenu zaštitu. I, drugo, iako se nama danas stalno servira da treba „zaboraviti prošlost i okrenuti se budućnosti”, ovi primeri pokazuju koliko je istorija važna i kako se snažno koristi u politici. Mnogi od prethodno navedenih zahteva prema Makedoniji zasnovani su na nekakvim „istorijskim činjenicama”. Bile te „činjenice” tačne ili ne, na njima države grade svoj identitet, stvaran ili imaginaran, što pokazuje značaj istorije za savremenu politiku, kao i na značaj političkog inžinjeringa koji se umnogome zasniva na proizvoljnom i neutemeljenom tumačenju istorije. Možda se sudbina sada sveti Skoplju jer se i samo zaigralo stvaranja i kreiranja istorije koja se nije dopala susedima. I, napokon, Srbiji istorijske činjenice idu u korist daleko više nego mnogim drugim državama i narodima, posebno u okruženju, i daleko više nego što ih ona, nažalost, koristi.

Ambasador u penziji, Član UO Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
99881
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bogdan basaric
Jedino je Makedonija Kire Gligorova, otisla iz SFRJ, bez da je pao jedan samar. To je bio i ostao dokaz, da smo mogli da se razidjemo civilizovano a ne kao zveri,gde su tekli potoci krvi, posebno u Bosni i Hrvatskoj. Danasnja Makedonija nema vise politicke divove kakve je imala u Titovoj Jugoslaviji. Svi njeni porazi tek dolaze, jer pored Bugara,Grka i Alabanaca, ne znam , zasto Srbija ne bi trazila, nesto od svoje, bivse teritorije ,poznatije kao Vardarska banovina jos ranije Juzna Srbija.
Marko
30 dugih godina razne politike pokušavaju da polome i podele Makedoniju, svako iz svojih razloga. Nisu uspeli. Dogovor sa Grcima je bio neophodan. Makedonija nije imala niti jednog jedinog pravog saveznika. Dogovor je zatvorio jedan veliki problem i otvorio vrata za rešavanje drugih velikih problema koji su bitni za EU (na primer, korupcija). Dogovor sa Albancima iz Makedonije je važan za Makedoniju. I Albanci su važni za Makedoniju. Makedonija je zemlja svih naroda koji tamo žive. Neka je večna
Kosta Petrov
Makedoncima bi bilo bolje da nisu napustili Srbiju.Imali bi njenu zastitu. G-ambasadore, Srbija danasnja nije ona Srbija pre I sv.rata jaka i slavna. Danasnjoj Srbiji treba pomoc jer je ona zaista na svim poljima po raspada Juge veoma slaba i pritisnuta sa svih strana, narocito oko Kosova .
Branislav
Sudbina S. Makedonije je da bude podeljena izmedju Bugarske i Albanije. Oni koji sprovode taj plan u delo racunaju da ce tako namiriti teritorijalne apetite ta svoja dva vazala a sa ciljem da im potom verno sluze kao brana malignom uticaju Rusije. Srbija je "imala srecu" da joj se za te ciljeve amputira samo deo teritorije dok ce oni u potpunosti nestati sa svetske pozornice. Zao mi je Makedonaca ali su uglavnom sami birali svoj put.
Перса Кумановка
Несхватљива ми је толика необавештеност господина Дробца која прелази у тенденциозност. Грци нису криви за оспоравање имена, већ су се с правом супротставили нараштајућој лажи у Македонији да су њени житељи "директни потомци"Александроса Мегалоса, која је у време 11-годишње диктаторске владавине Грујевског прерасла у делиријум "сва античка грчка историја је у ствари македонска". Наравно, Стара Србија је такође Србија јер је са Турцима на Косову у XIV веку ратовала српска, а не македонска држава.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja