četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:50
RADOVAN DOBRONIĆ, sudija Trgovačkog suda u Zagrebu, za „Politiku”

Nisu verovali da je moguće doneti presudu koja nije u korist banaka

Bio sam iznenađen reakcijama građana – kao da nisu verovali da je moguće doneti presudu koja neće biti u korist banaka
Autor: Jelica Anteljčetvrtak, 07.11.2019. u 22:55
(Фото лична архива)

On je još 2013. godine protiv više banaka u Hrvatskoj doneo presudu po kolektivnoj tužbi Udruženja „Franak”, koja se odnosila na ništavost valutne klauzule i jednostrano menjanje kamatnih stopa u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskom franku. Godinama je ova presuda osporavana, oko nje su se „lomili” sudovi, menjali je i ukidali, da bi se na kraju ispostavilo da je ona jedina u skladu sa pravom i pravdom. Tek kada je i Evropski sud pravde zauzeo isto stanovište videlo se koliko je bio dalekovid, nezavisan i suštinski profesionalan.

– Slučaj „franak” je težak prvenstveno dužnicima, sa kojima saosećam, ali ova presuda nije rezultat sentimenta ili socijalne obazrivosti, nego predstavlja primenu prava nad utvrđenim činjenicama – kaže za „Politiku” Radovan Dobronić, sudija Trgovačkog suda u Zagrebu na osnovu čije presude su banke u Hrvatskoj izgubile spor, a problemi 125.000 dužnika konačno rešeni.

Šta je u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskom franku bilo ključno da donesete ovakvu presudu?

Moj glavni cilj bio je ispravljanje krupnih i brojnih anomalija u poslovanju banaka, jer ne treba zaboraviti da su još na početku spora banke, bez ikakvog ustručavanja, javno govorile da je valutna klauzula „temelj sistema u koji se ne sme zadirati”, u kojem ni sud ne može intervenisati. Banke su, dakle, tvrdile da postoji deo ugovora (valutna klauzula) o kojem sud ne sme odlučivati, što je u početku prolazilo bez ikakvih reakcija šire i stručne javnosti,

Imali ste veliki integritet i pre donošenja ove presude, kako je sada kada je i Evropski sud pravde zauzeo isti stav?

Privatno sam pre svega bio iznenađen reakcijama građana posle objavljene presude, jer kao da nisu verovali da je moguće doneti presudu koja neće biti u korist banaka. Zadovoljan sam ako sam uspeo da im makar delom vratim poverenje u sudove. Pretpostavljao sam da će pitanje valutne klauzule biti tvrd orah, ali ipak nisam očekivao da će to potrajati toliko dugo, s obzirom na to da je prošlo šest godina od kada je kolektivna presuda objavljena. Dobro je i to što vidim da je presuda ostavila traga u svesti ljudi, koji više ne pristaju na ugovaranje kredita uz primenu valutne klauzule.

Ostavila je sigurno traga i na banke, kako su reagovale?

Nadam se da je sada promenjen stav institucija EU u odnosu na Hrvatsku i na širi prostor regiona, kao i pojedinih zemalja iz kojih dolaze ove strane banke. Mi, u stvari, imamo više znanja i iskustva s valutnom klauzulom nego većina zemalja Evrope, kako praktičnog (masovno nezakonito ugovaranje valutne klauzule vezane za nemačke marke u periodu socijalizma), tako i teoretskog, tako da nije neobično što smo u ovome pretekli veći deo Evrope. Međutim, to istovremeno pokazuje da još mnogo šta moramo promeniti u praksi kako bismo došli do načina svakodnevnog života i poslovanja kakav je uobičajen u većini zemalja EU.

Nižestepeni sudovi često čekaju mišljenje viših instanci, pozivaju se na evropsko pravo, a pokazali ste da može i drugačije. Može li presuda Trgovačkog suda u Zagrebu da posluži kao primer vašim kolegama da pokažu više hrabrosti u svom poslu?

Tačno je da se danas dobar deo mojih kolega, prvostepenih sudija, u radu oslanja na stanovište viših sudova, za šta postoji veći broj tehničkih razloga, ali i jedan suštinski. U načelu je vrlo bitno da sudski postupak koji rezultira presudom bude predvidljiv i ujednačen. Upravo ta predvidljivost doprinosi pravnoj sigurnosti koju svaki pravni poredak mora da ispuni. Dakle, iste ili bitno slične situacije trebalo bi presuđivati na manje-više isti ili sličan način. Svaki sistem ima neke svoje ustaljene obrasce postupanja i uvek postoji opravdana tendencija da se što više predmeta rešava na ovaj način.

Takvo postupanje je moguće u stabilnim zemljama sa ustaljenim propisima. Da li je primenjivo i na nas?

Sa ovakvim promenama, kojima smo izloženi u proteklih tridesetak godina, od ukidanja društvenog vlasništva, promene ukupnog državnog sistema i vrednosti, postupanje prema nekim ustaljenim obrascima ima sve manje smisla. Postaje i tehnički teže, jer se promene dešavaju i kroz donošenje velikog broja zakona i ostalih propisa. U takvoj situaciji, pojednostavljeno, viši sudovi, pa i vrhovni sudovi, nisu ništa „pametniji” niti iskusniji od prvostepenih. Prvostepeni sudovi su dobili na važnosti više nego ranije. Sada je vreme u kojem bi trebalo stvoriti nove obrasce sudskog postupanja i zaključivanja u kojem prvostepeni sudovi mogu imati gotovo jednako značajnu ulogu kao i sudovi višeg ranga, pogotovo kod pitanja koja se pojavljuju prvi put u praksi.

Da li se to pokazalo i u slučaju „franak”?

Uvek je dobro i poželjno da sudska praksa bude jedinstvena, ali se u slučaju „franak” ispostavilo da prvostepeni sudovi nemaju na šta da se pozovu. Otvara se prostor prvostepenim sudovima da sami utiču na formiranje novog stanovišta i sudske prakse. Ovim načelom sam se i ja vodio, kako u ovoj presudi za kredite u švajcarskim francima, tako i pojedinim drugim presudama koje javnosti nisu toliko poznate.

Da li je tokom ovog suđenja bilo ikakvih pritisaka na vas ili na sud da donesete drugačiju odluku?

Ne, nije bilo pritisaka, naprotiv, imao sam relativno normalnu situaciju i tehnički sam tokom postupka dobio potrebnu podršku. To možda deluje iznenađujuće s obzirom na velike interese stranaka u tom predmetu, ali mislim da su banke tokom postupka bile uverene da kolektivna tužba nema šansi za uspeh. Smatrale su da, ako viši sudovi nisu u prethodnom periodu ništa negativno rekli o pitanju primene valutne klauzule, onda neće ni ovog puta. Međutim, banke su zanemarile, a očito nisu ni znale, da sam ja već nekoliko puta pre ovog kolektivnog procesa, u trgovačkim parnicama, proglasio takozvanu jednostranu valutnu klauzulu ništavom, dok sam o jednostranoj promeni kamatnih stopa zauzeo stav u jednoj presudi donetoj znatno ranije, pre 2000. godine.

Banke su potcenile ulogu prvostepenih sudija?

I značaj i ulogu. Rad prvostepenih sudija predstavlja temelj i nema nikakvog razloga da oni ne donose presude u potpunosti prema svom argumentovanom stavu, ne čekajući stanovišta viših sudova. Naročito kad je reč o rešavanju pitanja koja se pred sudom pojavljuju prvi put.

U EU se nisu sreli sa valutnom klauzulom

Siguran sam da se većina građana zemalja EU nikada nije srela sa pojmom valutne klauzule. Mislim da će doći do daljeg razvoja regulative i sudske prakse na ovom području, a dobro je što je upravo zbog brojnih problema koje su stvorile banke ovakvim načinom poslovanja došlo do novog i snažnog razvoja potrošačkog prava na nivou Evropske unije. Inače, problem zakonitosti ugovaranja valutne klauzule nije nov. U Australiji su ga kroz više odluka njihovih najviših sudova rešili pre više od 30 godina, ali čini se da je to u međuvremenu palo u zaborav.


Komentari9
17568
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zvezdana
U IV Zenevskoj konvenciji o ratnom pravu pise da je na nasim prostorima nacinjen ratni zlocin banaka prema civilnom stanovnistvu. Poznato je da privatizacija banaka ni u jednoj drzavi ex Yu nije bila postena - nije ni izvrsena. Deset mega lopova je pripojilo imovinu banaka koje su bile u vlasnistvu svih nas a postale imovina nekoliko njih. U nezaknonitim krediti sa valutnim klauzulama kreditirali su nasim parama! Izvestaji banaka nisu bili revidirani MRS1 cija primena je bila obavezna od 2009.
Milan
Presuda u Hrvatskoj u kolektivnom sporu je doneta 2014 godine,kada u Srbiji nismo ni znali da ce da nastane problem sa ovim kreditima. I niko od strucne javnosti ili sudija nije nasao za shodno da je procita. A da su procitali,ne bi lutali do 2019 godine!
nikola andric
Clausula rebus sic stantibus je staro (rimsko) pravilo po kome zakoni ili pravne norme vaze za ''isto stanje stvari''. To ce reci da kod promenjeih okolnosti ugovori ( ne moraju da) vaze. Ugovori se mogu ponistiti kod promenjenih okolsnosti . Svajcaski frank je zbog spekulacije toliko povecao vrednost da je centralna banka bila prinudjena da snizi njegovu vrednost prodajom svih raspolozivih rezervi. Ta promena okolnosti je razlog za raskid ugovora posto pod tim okolnostima nebi bio skljopljen.
Vesa D
..nezakonito bogacenje banaka ..dva puta ovo treba procitati..maestralna pronicljivost i pravedne odluke sudije..svaka cast..
nikola andric
Podjedno stavlajnje i simplifikacija. Prvo je takozvana ''redukcija kompleksiteta'' drugo je zapostavljanje ili nepoznavanje relevantnih cinjenica. U imovinskom pravu imamo redukciju pravnih subjekata na fizicka i pravna lica. Rimsko pravo je reduciralo pravne subjekte na ''persone''. Kad je uvedeno ''trgovacko pravo'' trgovci (sadasnji preduzimaci) su shvaceni kao posebna vrsta ''gradjana'' iz gradjanskog prava. Da bi preduzetnistvo stimulirali izmisljena su pravna lica sa odvojenom imovinom.
Milan
Sredinom 19. veka je u Engleskoj uveden pojam partnerstva ogranicenog kapitalom,tj preteca drustva ogranicene odgovornosti. Rezon je bio zdrav,jer se desavalo da dobri biznisi,partnerstva,propadnu tj bankrotiraju zbog bocnih dugova jednog od partnera koji nemaju veze sa datim biznisom,partnerstvom. Jedino je ovakva pravna forma bila zabranjena osiguravajucim kucama.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja