On je još 2013. godine protiv više banaka u Hrvatskoj doneo presudu po kolektivnoj tužbi Udruženja „Franak”, koja se odnosila na ništavost valutne klauzule i jednostrano menjanje kamatnih stopa u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskom franku. Godinama je ova presuda osporavana, oko nje su se „lomili” sudovi, menjali je i ukidali, da bi se na kraju ispostavilo da je ona jedina u skladu sa pravom i pravdom. Tek kada je i Evropski sud pravde zauzeo isto stanovište videlo se koliko je bio dalekovid, nezavisan i suštinski profesionalan.

– Slučaj „franak” je težak prvenstveno dužnicima, sa kojima saosećam, ali ova presuda nije rezultat sentimenta ili socijalne obazrivosti, nego predstavlja primenu prava nad utvrđenim činjenicama – kaže za „Politiku” Radovan Dobronić, sudija Trgovačkog suda u Zagrebu na osnovu čije presude su banke u Hrvatskoj izgubile spor, a problemi 125.000 dužnika konačno rešeni.

Šta je u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskom franku bilo ključno da donesete ovakvu presudu?

Moj glavni cilj bio je ispravljanje krupnih i brojnih anomalija u poslovanju banaka, jer ne treba zaboraviti da su još na početku spora banke, bez ikakvog ustručavanja, javno govorile da je valutna klauzula „temelj sistema u koji se ne sme zadirati”, u kojem ni sud ne može intervenisati. Banke su, dakle, tvrdile da postoji deo ugovora (valutna klauzula) o kojem sud ne sme odlučivati, što je u početku prolazilo bez ikakvih reakcija šire i stručne javnosti,

Imali ste veliki integritet i pre donošenja ove presude, kako je sada kada je i Evropski sud pravde zauzeo isti stav?

Privatno sam pre svega bio iznenađen reakcijama građana posle objavljene presude, jer kao da nisu verovali da je moguće doneti presudu koja neće biti u korist banaka. Zadovoljan sam ako sam uspeo da im makar delom vratim poverenje u sudove. Pretpostavljao sam da će pitanje valutne klauzule biti tvrd orah, ali ipak nisam očekivao da će to potrajati toliko dugo, s obzirom na to da je prošlo šest godina od kada je kolektivna presuda objavljena. Dobro je i to što vidim da je presuda ostavila traga u svesti ljudi, koji više ne pristaju na ugovaranje kredita uz primenu valutne klauzule.

Ostavila je sigurno traga i na banke, kako su reagovale?

Nadam se da je sada promenjen stav institucija EU u odnosu na Hrvatsku i na širi prostor regiona, kao i pojedinih zemalja iz kojih dolaze ove strane banke. Mi, u stvari, imamo više znanja i iskustva s valutnom klauzulom nego većina zemalja Evrope, kako praktičnog (masovno nezakonito ugovaranje valutne klauzule vezane za nemačke marke u periodu socijalizma), tako i teoretskog, tako da nije neobično što smo u ovome pretekli veći deo Evrope. Međutim, to istovremeno pokazuje da još mnogo šta moramo promeniti u praksi kako bismo došli do načina svakodnevnog života i poslovanja kakav je uobičajen u većini zemalja EU.

Nižestepeni sudovi često čekaju mišljenje viših instanci, pozivaju se na evropsko pravo, a pokazali ste da može i drugačije. Može li presuda Trgovačkog suda u Zagrebu da posluži kao primer vašim kolegama da pokažu više hrabrosti u svom poslu?

Tačno je da se danas dobar deo mojih kolega, prvostepenih sudija, u radu oslanja na stanovište viših sudova, za šta postoji veći broj tehničkih razloga, ali i jedan suštinski. U načelu je vrlo bitno da sudski postupak koji rezultira presudom bude predvidljiv i ujednačen. Upravo ta predvidljivost doprinosi pravnoj sigurnosti koju svaki pravni poredak mora da ispuni. Dakle, iste ili bitno slične situacije trebalo bi presuđivati na manje-više isti ili sličan način. Svaki sistem ima neke svoje ustaljene obrasce postupanja i uvek postoji opravdana tendencija da se što više predmeta rešava na ovaj način.

Takvo postupanje je moguće u stabilnim zemljama sa ustaljenim propisima. Da li je primenjivo i na nas?

Sa ovakvim promenama, kojima smo izloženi u proteklih tridesetak godina, od ukidanja društvenog vlasništva, promene ukupnog državnog sistema i vrednosti, postupanje prema nekim ustaljenim obrascima ima sve manje smisla. Postaje i tehnički teže, jer se promene dešavaju i kroz donošenje velikog broja zakona i ostalih propisa. U takvoj situaciji, pojednostavljeno, viši sudovi, pa i vrhovni sudovi, nisu ništa „pametniji” niti iskusniji od prvostepenih. Prvostepeni sudovi su dobili na važnosti više nego ranije. Sada je vreme u kojem bi trebalo stvoriti nove obrasce sudskog postupanja i zaključivanja u kojem prvostepeni sudovi mogu imati gotovo jednako značajnu ulogu kao i sudovi višeg ranga, pogotovo kod pitanja koja se pojavljuju prvi put u praksi.

Da li se to pokazalo i u slučaju „franak”?

Uvek je dobro i poželjno da sudska praksa bude jedinstvena, ali se u slučaju „franak” ispostavilo da prvostepeni sudovi nemaju na šta da se pozovu. Otvara se prostor prvostepenim sudovima da sami utiču na formiranje novog stanovišta i sudske prakse. Ovim načelom sam se i ja vodio, kako u ovoj presudi za kredite u švajcarskim francima, tako i pojedinim drugim presudama koje javnosti nisu toliko poznate.

Da li je tokom ovog suđenja bilo ikakvih pritisaka na vas ili na sud da donesete drugačiju odluku?

Ne, nije bilo pritisaka, naprotiv, imao sam relativno normalnu situaciju i tehnički sam tokom postupka dobio potrebnu podršku. To možda deluje iznenađujuće s obzirom na velike interese stranaka u tom predmetu, ali mislim da su banke tokom postupka bile uverene da kolektivna tužba nema šansi za uspeh. Smatrale su da, ako viši sudovi nisu u prethodnom periodu ništa negativno rekli o pitanju primene valutne klauzule, onda neće ni ovog puta. Međutim, banke su zanemarile, a očito nisu ni znale, da sam ja već nekoliko puta pre ovog kolektivnog procesa, u trgovačkim parnicama, proglasio takozvanu jednostranu valutnu klauzulu ništavom, dok sam o jednostranoj promeni kamatnih stopa zauzeo stav u jednoj presudi donetoj znatno ranije, pre 2000. godine.

Banke su potcenile ulogu prvostepenih sudija?

I značaj i ulogu. Rad prvostepenih sudija predstavlja temelj i nema nikakvog razloga da oni ne donose presude u potpunosti prema svom argumentovanom stavu, ne čekajući stanovišta viših sudova. Naročito kad je reč o rešavanju pitanja koja se pred sudom pojavljuju prvi put.

U EU se nisu sreli sa valutnom klauzulom

Siguran sam da se većina građana zemalja EU nikada nije srela sa pojmom valutne klauzule. Mislim da će doći do daljeg razvoja regulative i sudske prakse na ovom području, a dobro je što je upravo zbog brojnih problema koje su stvorile banke ovakvim načinom poslovanja došlo do novog i snažnog razvoja potrošačkog prava na nivou Evropske unije. Inače, problem zakonitosti ugovaranja valutne klauzule nije nov. U Australiji su ga kroz više odluka njihovih najviših sudova rešili pre više od 30 godina, ali čini se da je to u međuvremenu palo u zaborav.