Sredstva i taktike digitalnog autoritarizma, koji se brzo proširio svetom, sve više ugrožavaju slobodu, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije Fridom haus i poziva na hitne reforme najviše u oblasti društvenih mreža jer od toga zavisi budućnost zaštite privatnosti, slobode izražavanja i demokratije.

Represivni režimi, političari sa autoritarnim ambicijama i beskrupulozni stranački operativci koriste slabo regulisan prostor društvenih medijskih platformi, pretvarajući ih u instrumente za političku manipulaciju i kontrolu društva, stoji u izveštaju organizacije koju delimično finansira američka vlada.

Digitalne platforme su postale novo bojno polje za demokratiju, a oblikovanje protoka informacija je sada ključna strategija onih koji žele da opstruiraju demokratski transfer moći putem izbora.

Domaće vlade i lokalni akteri koristili su internet u naporima da utiču na ishod 26 od ukupno 30 nacionalnih izbora koje je Fridom haus analizirao za potrebe izveštaja. Pokazalo se da su širenje dezinformacija i propaganda najpopularnija i najučinkovitija sredstva. Domaći državni i stranački akteri koristili su internet mreže kako bi širili teorije zavere i obmanjujuće sadržaje često radeći u tandemu sa vladi naklonjenim medijskim i poslovnim ličnostima.

„Mnoge vlade su otkrile da na društvenim mrežama propaganda daje bolje rezultate od cenzure”, kazao je Majk Abranovic, predsednik Fridom hausa.

„Autiritarci i populisti širom sveta zloupotrebljavaju ljudsku prirodu i kompjuterske algoritme kako bi osvojili glasačke kutije bezobzirno gazeći pravila dizajnirana kako bi izbori bili fer i pošteni”.

U mnogim državama uspon populizma i desničarskog ekstremizma poklopio se sa porastom broja stranačkih internet grupa koje uključuju autentične korisnike, ali i lažne naloge.

U nekoliko država gde su održani izbori ekstremističke partije su bolje koristile društvene mreže od njihovih umerenih rivala. Desničarske grupe beleže veći uspeh jer – kako su studije pokazale – lažni, šokantni, preuveličani i emotivno nabijeni sadržaji se brže šire na društvenim mrežama, pišu Vijesti.

Tako su na primer predsednik Brazila Žair Bolsonaro i njegov ekstremno desničarski pokret, uprkos ranijem dogovoru sa ostalim političkim akterima da neće širiti dezinformacije, stekli veliki broj pratilaca plasirajući teorije zavere na Jutjubu. To su kasnije koristili kako bi proširili bazu pristalica i napadali protivnike.

Pojedini od onih koji pokušavaju da manipulišu izborima razvili su taktike kako bi pobedili tehnološke kompanije u njihovim naporima da se izbore sa lažnim i obmanjujućim vestima, navodi se u izveštaju.

Na Filipinima, na primer, kandidati su platili „mikro influensere” na društvenim mrežama kako bi promovisali njihove kompanije na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu gde su takođe ubacivali političke poruke u sadržaj popkulture.

Internet dezinformacije su preovladavale u Sjedinjenim Američkim Državama kada su u pitanju veliki politički događaji, poput novembarskih izbora na sredini mandata 2018. godine i saslušanje Breta Kavanoa, kandidata za sudiju Vrhovnog suda.

Fridom haus je takođe utvrdio porast broja vlada koje angažuju botove i otvaraju lažne naloge kako bi prikriveno oblikovali javno mnjenje ili napadali protivnike. Takvo ponašanje je zabeleženo u 38 od 65 država obuhvaćenih istraživanjem.

Kina je, četvrtu godinu uzastopno, rangirana kao država koja najviše na svetu zloupotrebljava internet slobode nakon što je pojačala ograničenja pristupa informacijama usled antivladinih protesta u Hongkongu i uoči 30. godišnjice masakra na Tjenanmenu.

Pored toga što omogućavaju širenje propagande i dezinformacija tokom izbornog perioda, društvene mreže omogućavaju prikupljanje i analizu ogromne količine podataka o celom stanovništvu.

Sofisticirani masovni nadzor koji su nekada sprovodile najveće svetske obaveštajne agencije sada je pristupačan mnogo široj klijenteli. Istraživanje Fridom hausa ukazuje da sve veći broj represivnih vlada nabavlja napredne instrumente za nadzor društvenih mreža kako bi identifikovale pretnje i ućutkale protivnike.

Čak i u demokratskim državama, vladine agencije primenjuju takav masovni nadzor bez adekvatnih regulativa. Rezultat toga je porast kršenja građanskih sloboda i smanjenje internet prostora za građanski aktivizam. Od 65 država koje su analizirane u izveštaju u njih 47 se sprovode hapšenja zbog izražavanja političkih, društvenih i verskih stavova na internetu.

Aktivisti i mediji u najmanje 18 država, obuhvaćenih istraživanjem, prijavili su hakerske napade, a najpopularniji su DDoS u kojima istovremeno zahtevi sa velikog broja računara zatrpaju i onesposobe portal ili sistem. Ovakve vrste napada su podstakle lak i relativno jeftin način obračuna na onima koji izveštavaju o osetljivim temama.

Mada su autoritarne sile poput Kine i Rusije, kako navodi Fridom haus, odigrale ključnu ulogu kako tehnologija ne bi donela veća ljudska prava, najveće platforme društvenih mreža nalaze se u SAD, a njihova zloupotreba od strane nedemokratskih sila je velikim delom rezultat američkog zanemarivanja, stoji u izveštaju.

Vlasti u Kini, Iranu, Saudijskoj Arabiji i drugim državama tokom protekle godine unapredile su napore kako bi manipulisale internetom i uticale na političku scenu u svojim i drugim državama. Sa druge strane, demokratske države ne uspevaju da unaprede transparentnost i pravila finansiranja koja su ključna za slobodne i fer izbore i da ih efikasno primene u sferi interneta, navodi Fridom haus.

Uprkos pristoru za zloupotrebe i manupulacije, internet ostaje snažan instrument za preispitivanje državne vlasti i odbranu osnovnih sloboda.

Tako su na primer demonstranti u Rusiji, nakon što je opozicionim kandidatima zabranjeno da se kandiduju na lokalnih izborima u Moskvi, koristili inovativna sredstva digitalne komunikacije kako bi koordinisali aktivnosti, uključujući medicinsku pomoć, pravne savete uhapšenima i isporuku hrane i pića.

Građani su čak koristili internet sajt i aplikaciju kako bi utvrdili koji kandidati imaju najveću šansu da pobede one iz vladajuće partije. Kao rezultat toga i masovnih protesta provladini kandidati su pretrpeli neočekivani udarac na izborima u Moskvi.

U izveštaju se navodi i primer Hongkonga, gde se održavaju demokratski protesti od juna 2019. godine. Svesni da se njihove aktivnosti prate, demonstranti koriste razne tehnike kako bi promakli „budnom oku” Pekinga.

Tako na primer koriste reči poput „piknik” koje označavaju sastanak, a nakon izveštaja da bi vlasti mogle da isključe internet, demonstranti su testirali mreže koje šalju poruke preko „blututa”.