Od našeg dopisnika

Sarajevo – Zvaničnici Bihaća odlučili su da taj grad „očiste” od migranata tako što će za njihov smeštaj izgraditi novi objekat u opustelom selu Lipa u kome su pre rata živeli isključivo Srbi, o čemu više od dve decenije svedoče njihove porušene kuće i imanja zarasla u korov. Odluka o izgradnji migrantskog centra u srpskim Lipama, kojima su sve dosadašnje bihaćke vlasti posvećivale toliko „pažnje” da u tom selu ni dan-danas nema električne energije, doneta je u sredu na vanrednom zasedanju Gradskog veća Bihaća.

Iz Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH podneli su krivične prijave protiv gradonačelnika Bihaća Šuhreta Fazlića i predsedavajućeg gradskog veća Davora Župe jer smatraju da odlukom o smeštaju migranata na području Lipa „zastrašuju prognane i izbegle Srbe” i da im „onemogućavaju da se vrate na svoja predratna ognjišta”. U tom odboru elemente krivičnog dela vide i u činjenici da „na području Lipa ne postoji nijedna lokacija u vlasništvu grada Bihaća”, što znači da bi se migrantski centar gradio na srpskoj imovini. Do tog zaključka došli su, kažu, „na osnovu uvida u katastarsku opštinu Lipa”.

Predsednik pomenutog odbora Đorđe Radanović u izjavi za „Politiku” naglašava da bi realizacija odluke zvaničnika Bihaća, koji su pod pritiskom srpske strane odustali od ranijeg pokušaja da migrante iz kampova „Bira” i „Vučjak” prebace u srpsko selo Medeno Polje, trajno stavila tačku na povratak Srba u njihovu Lipu, za šta je interesovanje, mnogo pre migrantske krize, iskazalo njih oko 250.

„U Lipi nikada nisu živeli Bošnjaci. Smeštanje migranata iz islamskih zemalja u to selo, u kojem se nalazi i hram Srpske pravoslavne crkve star 200 godina, značilo bi kraj svih priča o povratku Srba”, tvrdi Radanović i podseća na to da se „za etničko čišćenje Srba sa prostora Unsko-sanskog kantona u Sudu BiH trenutno vodi postupak protiv gotovo kompletnog komandnog kadra Petog korpusa Armije RBiH”.

Gradonačelnik Fazlić ignoriše mišljenje Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH i kaže da mu nije jasno zašto se proterani Srbi nisu već vratili u Lipu. Međutim, ni on ni njegovi prethodnici nisu u obnovu tog srpskog sela iz gradskog budžeta uložili nijednu marku.

„Rat se završio 1995. godine, znači pre 24 godine. Ko ih je sprečavao pre 24 godine da se vrate”, rekao je Fazlić, naglašavajući to da je njihova ponuda da se centar za smeštaj migranata izgradi na području Lipe „kraj što se tiče kooperativnosti grada Bihaća”.

Iz Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH poručuju da centar za migrante „neće biti izgrađen u srpskoj Lipi” i da će se „boriti svim sredstvima da spreče tu nameru aktuelne bihaćke vlasti”. Najavljuju i proteste ispred zgrade zajedničkih institucija u Sarajevu.

Direktor Službe za poslove sa strancima BiH Slobodan Ujić izjavio je pre dva dana za agenciju Anadolija da je u proteklih deset meseci ove godine u BiH ušlo 26.470 migranata, te da ih se trenutno na prostoru BiH nalazi između 6.000 i 7.000, od kojih većina boravi na području Bihaća, to jest Unsko-sanskog kantona.

Sukob u kampu Vučjak, četvoro povređenih

Bihać – U kampu za migrante „Vučjak”, kod Bihaća, juče je došlo do masovne tuče u kojoj je učestvovalo deset osoba, od kojih su četiri državljana Avganistana zadobila lakše telesne povrede.

Portparol MUP Unsko-sanskog kantona Ale Šiljdedić je rekao za portal „Avaza” da su se sukobili migranti iz Pakistana i Avganistana, prenosi Tanjug.„Ustanovljeno je da su kod trojice (državljana Avganistana) nanesene povrede hladnim oružjem, najverovatnije nožem dok je četvrti pretučen”, kazao je Šiljdedić.

Dodao je da su nakon ovog incidenta uhapšena četiri Pakistanca koja se sumnjiče za krivično delo nanošenja lakših telesnih povreda, a policijski službenici MUP-a USK utvrđuju razlog ovog incidenta.