četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:04

Sloboda izražavanja mišljenja

Autor: Vladimir Prvulovićčetvrtak, 14.11.2019. u 18:00

Jedno od temeljnih ljudskih prava demokratskog uređenja jeste sloboda govora, odnosno izražavanja mišljenja. O tome su pisali brojni evropski i ini politički filozofi. Američki ustavopisci su to zacrtali u Ustavu komonvelta Pensilvanije od 28. 9.1776. godine: „Ljudi imaju prava na slobodu govora i pisanja i objavljivanja svojih osećanja, stoga slobodu štampe ne treba ograničavati”. U Ustavu Virdžinije iste 1776, piše: „Sloboda štampe je jedan od velikih bedema slobode koju može ograničiti jedino despotska vlast”. Kasnije, u Ustavu SAD iz 1791, Prvi amandman, koji se odnosi na slobodu govora i slobodu štampe određuje „Kongres ne može donositi nikakav zakon o ustanovljenju državne religije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere, a ni zakon koji ograničava slobodu govora ili štampe ili prava naroda na mirne zborove i na upućivanje peticija vladi za ispravljanje nepravdi”.

Da li je ovo pravo bez ikakvih ograničenja, čak i kada predstavlja izražavanje mržnje ili gluposti? Amerikanci tvrde da jeste, da se može ograničiti jedino ako direktno podstiče na nasilje. Velike su diskusije da li sloboda izražavanja mišljenja znači i dozvoljenu slobodu izražavanja i podsticanja mržnje. Da li je to ujedno i pravo na izražavanje gluposti kojom zatrpavate one što su u svoja mišljenja investirali dugodišnje učenje, obrazovanje, konsultovanje tomova knjiga, kritičnost prema sopstvenom mišljenju kojeg višestruko proveravaju, utemeljuju i ojačavaju poznavanjem istorije misli raznih autora, država i civilizacija? Da li sloboda izražavanja, kako tumače neki analitičari u modernoj Americi, znači čak i slobodu nošenja oružja. Drugi amandman Ustava SAD glasi: „Pošto je dobro organizovana zemaljska odbrana potrebna za bezbednost slobodne države, ne sme se kršiti pravo naroda da drži i nosi oružje”. Prema odluci Vrhovnog suda SAD, čiji je osnovni zadatak tumačenje Ustava (glasanjem 5 prema 4), od 29. 6.2010: „Drugi amandman Ustava SAD ne dozvoljava vlastima da značajno ograniče prava građana da drže i nose oružje”. Znači slobodu kupovine, nošenja i korišćenja oružja, od kojeg, u trenucima mračne svesti vlasnika oružja (kupuje se, skoro kao žvakaća guma), stradaju nedužni ljudi i još strašnije nevina deca?

Da li sloboda izražavanja treba da znači javno publikovanje proizvoljnih tvrdnji ili površnih saznanja o ključnim društvenim pitanjima? Da li se slobodom izražavanja može smatrati, kada se u našem ozbiljnom glasilu pročita tvrdnja, izrečena povodom osam vekova autokefalnosti SPC, kao što je ova: „Srpska pravoslavna crkva, odnosno njeni poglavari, unazad trideset godina, od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji, bili su na strani zločina. Počev od patrijarha Pavla, za kojeg je to uveliko zabranjeno reći, pa do Irineja. Ali i mnogih drugih, koji se u crkvenoj hijerarhiji nalaze ispod njih”!? Može li ova tvrdnja da izazove mržnju, pa čak i nasilje? Može li se dopustiti da se, u formi slobodnog mišljenja, ovako utiče na pripadnike drugih veroispovesti, na ateiste, na nedovoljno obrazovane, a ostrašćene, koji su obično i najagresivniji. Da im to bude osnova za opredeljivanje i delovanje? Gde je u procesu slobodnog izražavanja takvih i sličnih mišljenja urednička ruka iskusnog novinara?

U današnje vreme, kada se žuri u površnom saznavanju porekla i prirode društvenih pojava, kada je osnova saznanja – internet komunikacija u kojoj mladi ljudi ne dižu glavu od prijemnika, na ulici, u prevozu, u kući, u krevetu, pravo temeljito znanje nije „u trendu”. Treba brzo doći do tankih i nepotpunih informacija o svemu i, na bazi tih nedovoljnih znanja, biti što agresivniji u korišćenju slobode izražavanja. U javnim glasilima, a posebno u tabloidima i društvenim mrežama, zagušeni smo pisanijama takvih aktivista, zapravo ignoranata, koji svojim komentarima osporavaju tvrdnje temeljitih autora članaka, kolumni, komentara ili knjiga. Pritom, oni ne koriste pravo, a nisu ni u stanju da, kao vid slobode izražavanja, napišu i objave tekst kojim osporavaju za njih sporne tvrdnje, već svojim „sokoćalima” šalju glupave komentare, na koje ozbiljan autor nema želje da reaguje.

Slažemo se, dakle, da je sloboda izražavanja sveto pravo demokratskih društava. Trebalo bi da se podrazumeva da to bude odgovorno i utemeljeno mišljenje nekoga ko ima znanja i sposobnosti da izrazi stav ili stavove u interesu društva, demokratije i slobode. Ako to nije slučaj, onda je ta sloboda često karikaturalan vid dominacije gluposti u modernom i užurbanom društvu.
Autor je redovni profesor univerziteta

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari6
e947f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cogito ergo sum
Misljenje je, kao umni proizvod coveka, ograniceno uticajem okoline, znanjem, sposobnoscu rasudjivanja, itd, a to sve uslovljava i nacin njegovog iznosenja. Sloboda govora i iskreno izrazavanje misljenja su blagoslov. Kako bismo inace znali sta ko misli i kako da se prema tome postavimo. Predmetni citat je misljenje, ali kako se autor nije ogradio moze se smatrati tvrdnjom a tvrditi nesto neistinito je laz. U lazi su kratke noge ali ona uglavnom dospe do onih kratke pameti. Uvek bilo i bice.
Desko
Sloboda govora i javnog istupanja je temeljno ljudsko pravo koje ne može biti ograničeno. Čak i kada se u ostvarivanju tog prava "zatrpava glupostima" kako kaže autor, moderna društva obrazuju svoje građane u dovoljnoj meri da prepoznaju neistine i "gluposti", te da sami građani mogu da izgrade i brane svoj stav. To je suštinska brana lažima i proizvoljnostima, a ne grupa univerzitetskih profesora koja će na osnovu "godina učenja i konsultovanja literature" cenzurisati tuđe mišljenje. Svedoci smo da su i univerzitetski profesori često sami izvor neverovatnih "gluposti", uključujući i predlog za bord profesora koji će cenzurisati slobodu govora. Zna se gde to vodi.
Боба
Да тестирамо слободу говора. Да ли је "Мали Шенген" прикривање "Велике Албаније"? Ако није чему цензура?
nikola andric
U svakom drustvu postoje socijalna pravila ponasanja koja se uce na isti nacin i istovremeno sa jezikom. Moze se reci da se ljudi ''programiraju'' na taj nacin. Zbog toga nam nasa pravila ponasanja izgledaju ''normalno'' a tudja ''nenormalno''. Iluzija multikulturnog drustva je bazirana na pretpostavki da se ljudi kursevima od godinu dana mogu asimilirati ucenjem pravila ponasanja zemlje gostoprimca. Za , recimo, Muslimane je sekularna drzava nemoguca posto su njihove norme bazirane na religiji.
DAN
Nikola, i u Evropi su norme bile bazirane na religiji, od antike pa preko hrišćanstva ali su uspešno razdvojene crkva i država tokom 18. i 19. veka. Kod drugih nije bilo tako , uglavnom tamo gde se zadržao plemenski sistem. Tu su i zadržane "norme" kao obrezivanje devojčica, maloletnički brakovi i nasilje u porodici !
Preporučujem 3
EvGenije
Na sva pitanja autora iznesena u tekstu, samo je jedan moguć odgovor: DA, sloboda govora i mišljenja obuhvata sve to. Sloboda govora i mišljenja mora biti neprikosnovena i potpuna inače nije sloboda. Svi ti "govori mržnje" su običan preimenovani verbalni delikt. Vaš stav da je validno samo "odgovorno i utemeljeno mišljenje nekoga ko ima znanja i sposobnosti da izrazi stav ili stavove u interesu društva, demokratije i slobode" je običan elitizam koji u društvo uvodi arbitrarnost i nejednakost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja