Užice – Minulo je bezmalo četvrt veka otkad je na prvom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu reditelj Jagoš Marković kultnom predstavom „Kate kapuralica” užičkoj publici otvorio vidike vrhunskog teatra (za nju je nagrađen Ardalionom za najbolju režiju).
Od tada mnogo vode proteklo je Đetinjom, na ovom regionalnom festivalu viđeno više od 160 raznovrsnih predstava (uglavnom visokih dometa) pa gledalište već zna šta vredi na sceni. A Jagoš Marković je preksinoć komadom „Vrat od stakla”, u izvođenju JDP-a, Užičane ponovo osvojio. Publika je toj predstavi i njenim akterima dugo i snažno aplaudirala, nagradivši je ocenom 4,76.
Savremene probleme tri generacije porodice pod jednim krovom u centru Beograda otvorio je odličan dramski tekst Biljane Srbljanović. U uspelu pozorišnu igru upakovao ga je reditelj Marković, umešno koristeći glumačke mogućnosti Jelisavete Sablić, Vesne Trivalić, Anite Mančić, Dragana Mićanovića, Irfana Mensura, Marka Janketića i drugih.
Čitav ovaj „Vrat od stakla” događa se u jednom stanu, gde urbani život šiba i surovo se poigrava s članovima porodice, kojoj na kraju uzimaju taj stan u postupku restitucije. Prepliću se scene katkad komične, katkad preozbiljne i bolne. Tri generacije tragaju za srećom koja ne dolazi, dok ih udaraju životne nedaće i nesnalaženja, sebičnosti starih i mladih, nevolje od društvenih mreža, revolucija i apatija, grehovi iz prošlosti...
„Ovo nije porodica, ovo nije kuća. Ovo je raspad, ovo je slom”, kaže u predstavi Jelisaveta Seka Sablić, da bi nakon izvođenja za okruglim stolom pred novinarima izjavila da se preko njene uloge Bogdanke, profesorke prava i intelektualke iz drugog vremena, vidi cela jedna istorija u kojoj mi živimo, od Drugog svetskog rata naovamo.
– To su diktature, društvo koje te čini očajnom. Vidite i ovu porodicu koja je u totalnom padu, mnogo gore nego za vreme Tita i Miloševića. Vidite dve kćerke guske koje su zarđale, vidite užasnog zeta komunalca, dok je baba načitana i svira klavir. Jedino ta baba vrišti na ovo, jedino je ona u pobuni, svi drugi su „daun” – opisala je Seka te generacijske razlike.
