sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:23

Vučić: Nema ovde nikakve Jugoslavije, već samo boljeg života

nedelja, 10.11.2019. u 13:07
Учесници састанка у Охриду (Фото Танјуг/Прес служба председника Србије)

OHRID – Uradili smo veliku, ogromnu stvar, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka u Ohridu, posvećenog inicijativi za uspostavljanje „malog Šengena”, i istakao da je izuzetno važno da se u regionu napravi ambijent normalnosti, a ne ambijent sukoba i mržnje.

„Nema tu nikakvih 'Jugoslavija', već samo boljeg života za sve naše građane, da se lakše kreću, lakše žive, i da imamo ambijent normalnosti, a ne sukoba i mržnje”, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za štampu nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana u Ohridu, prenosi Tanjug.

Vučić je istakao da je za Srbiju ovo veoma važna inicijativa, te preneo da je za kratko vreme postignut dogovor oko veoma važnih stvari od interesa za građane tri zemlje.

„Na prost jezik ću prevesti šta je dogovoreno, jer znam da će Zoran Zaev i Edi Rama govoriti o usaglašenosti inicijative sa svim evropskim i drugim procesima. Ja ću o konkretnim stvarima”, rekao je on i prednosti dogovora ilustrovao na primeru nekih od mera.

Kada budu uvedene fitosanitarne i veterinarske inspekcije na prelazima i kada se omogući brže kretanje kamiona, ušteda će, ističe, prema onome što su predstavnici Svetske banke rekli na sastancima u Ohridu, biti 120 miliona vera samo od te mere.

„Samo na tom primeru uštedeće građani Albanije, Severne Makedonije i Srbije, a nadamo se u budućnosti i neki drugi”, dodao je on.

Nema argumenata za napad na „mali Šengen“

OHRID – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je jutros da su sa Severnom Makedonijom i Albanijom dogovorene veoma dobre i važne stvari, koje će značajno unaprediti investicioni ambijent i naglasio da su on i premijeri druge dve zemlje odlučni da „guraju” napred ono što je dobro za građane, bez obzira na pritiske.

Vučić je rekao za RTS da zbog kvaliteta i važnosti odluka koje su donete očekuje napade sa različitih strana, ali da se ne plaši pritisaka.

Upitan da prokomentariše kritike na račun ove inicijative, pre svega da je ona ekonomski dobra, ali politički neodrživa zbog zategnutih odnosa Beograda i Prištine i drugih, Vučić kaže: „Ne očekujem probleme između Beograda i Tirane, mada znam da će Rama biti izložen žestokim pritiscima. I to se neće raditi direktno, jer nije lako da ovo napadnete”.

On je objasnio da tri zemlje rade sve ovo u okviru onoga što je postavljeno Berlinskom konferencijom, da poštuju pravila EU, samo da ovog puta rade sami.

„Nema argumenata za napad na ovo, radiće se zato iznutra, iz regiona, na drugačije načine, uz različita politička opravdanja, na primer da Srbija nije priznala Kosovo, i druge. Nas trojica smo razgovarali i vrlo smo odlučni da guramo ono što je za naše građane dobro”, poručio je Vučić, prenosi Tanjug.

Kaže da njega ne interesuju nikakvi pritisci.

Istakao je da je preševski prelaz za Srbiju sada jedan od najvažnijih prelaza, zajedno sa Batrovcima, Gradinom i Horgošem i dodao da je sa premijerima Severne Makedonije i Albanije Zoranom Zaevom i Edijem Ramom dogovoreno da fitosanitarne i veterinarske inspekcije rade 24 sata dnevno, što će trostruko ubrzati prelaz kamiona sa robom.

„To će značiti neverovatno smanjenje operativnih troškova, taj višak vrednosti će kompanije moći da podele radnicima”.

Vučić, takođe, navodi da ta odluka ima možda i veći značaj od toga da građani mogu da prelaze granicu samo sa ličnom kartom, jer je to politička odluka.

„Ali, ovo će kreirati investicioni ambijent, koristiće i mnogim nemačkim i stranim kompanijama”, kazao je Vučić.

„Treća stvar koju smo dogovorili je da izmenimo zakon i da jedni i drugi i treći prihvatimo radne dozvole”, kazao je predsednik Srbije i dodao da to znači da će to omogućiti ljudima da rade u sve tri zemlje.

Onaj ko ima radnu dozvolu u Severnoj Makedoniji, imaće i u Srbiji i Albaniji i obrnuto, dodao je Vučić.

On je rekao da je dogovoreno priznavanje profesionalnih kvalifikacija, što, dodaje, može da se obavi u najkraćem roku.

Dodao je da je Albanija deo toga već stavila u zakonsku proceduru, a Srbija će to učiniti u najkraćem mogućem roku.

„To su tektonske promene, koje će mnogo da znače za naše privrede, da omoguće veću atraktivnost i da znače mnogo više stranih investicija”, rekao je Vučić.

Kada je reč o kretanju kapitala, što je teže sprovesti, Vučić je rekao da treba da se vidi hoće li izdržati sve udare po ostalim pitanjima.

„Kretanje kapitala će biti najkomplikovanije, potrebno je mnogo izmena zakona. Ali, kada dotle dođemo, moći ćemo da kažemo da smo kreirali jedinstveno tržište i bićemo 'hit' i najatraktivnije mesto za sve koji žele da ulažu”, rekao je Vučić.

Predsednik je izrazio uverenje da će pre kraja godine biti moguće putovanje u Albaniju samo sa ličnom kartom.

Primetio je da, kada se govori o 'mini šengenu', iako u Evropi ne vole to da čuju, jer je vezano za njihov geografski pojam i odluke, a i zato što u ovom slučaju nisu „direktni naredbodavci”, sve se radi u skladu sa evropskim pravilima i evropske četiri slobode.

„Ko zna kako ko može da reaguje, ali planiramo da se dogovorimo u Draču, na sledećem sastanku 21. decembra, da, ako uđete na aerodrom u Beogradu i imate dozvolu da sletite u Srbiju, neće trebati posebna dokumenta za Albaniju ili Severnu Makedoniju. Niko vas neće pitati za papire”, rekao je Vučić.

Potrebno je, dodaje, da se uradi usklađivanje i objedinjavanje tehničke dokumentacije, kako bi se što manje papira prelazila granica, što je bolje za privredu.

Istakao je i da tri zemlje mogu zajedno da rade na kreiranju objedinjene turističke ponude i rute, da privlačimo turiste, posebno one iz Azije.

Govoreći za o postignutim dogovorima, Vučić je rekao da mi to zovemo „unapređenom regionalnom saradnjom”, a ne „malim šengenom”, pošto su Evropljani alergični na pominjanje šengena kao njihovog geografskog pojma.

„Doneli smo u Ohridu više odluka na dva sastanka nego u poslednjih sedam godina od uspostavljanja mehanizama regionalne saradnje”, kazao je Vučić.

On je naglasio da zbog svega toga očekuje povećanje broja stranih direktnih investicija i da je zato ta ideja istorijska.

Upitan za otpore koji bi mogli da uslede zbog inicijative i ko je u regionu spreman da joj se priključi, Vučić je rekao postoji otvorenost za sve druge, navodeći kao primer Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču EU, koja je nastala od malog broja zemalja, pa se onda širila.

Sa Makronom u utorak u Parizu

Poseta francuskog predsednika Beogradu (Foto A. Vasiljević)

OHRID – Očekujem da na predstojećem sastanku sa Emanuelom Makronom u Parizu dobijem podršku za projekat „mali Šengen”, ali i da čujem o novoj metodologiji koju predlaže francuski predsednik, rekao je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić za RTS na pitanje o sastanku sa Makronom, koji će se održati u utorak.

„Njegove ideje ne bih potcenjivao i nipodaštavao kao što drugi rade. Želim da razgovaramo i o ovoj inicijativi. Tražiću od njega i moliću za podršku, jer ako to budemo imali, stvorićemo potpuno nove uslove i to bi nam bio jedan od izvora ubrzanog rasta u narednim godinama”, zaključio je Vučić, preneo je Tanjug.

On je istakao da je jednako važno da od francuskog predsednika čuje o njegovoj novoj metodologiji, odnosno idejama u pogledu Evropske unije i politike proširenja.

„Danas cela Evropa priča o Makronu i tome šta je iznosio i krenula je opšta hajka u kojoj Srbija neće učestvovati, ne samo zato što je Makron pokazao prijateljstvo prema Srbiji”, rekao je Vučić.


Komentari16
4674c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matko
Logička greška jer iskustvo govori da nema, bar do sada i za sada, boljeg života od onog iz Jugoslavije.
Enver Avdyli
Ne razumem kako ce kamioni iz srbije da prolazu u albaniju, preko koje granice pisto prema kosovu nemaju nikakvu sansu da prodju?
Petar
To "bolji život" mogu da prihvatim, jer sve vise pozitivno je veće od nule.. Ali, gospodine, ne spominjite Jugoslaviju, jer ste isuviše i mali i mladi, da bio znali (a setili se - nikako) kakva je to zemlja bila. E, sad će ono: Zato nam je sada ovako. Kuku lele.. Malo sutra (da ne kažem "morgen") kao što je "neko" rekao i po mnogo čemu, uz katastrofalne greške, bio, ipak u pravu. Ne zaboravite, da su "vaši pajtosi" uništili privredu bankarstvo, platni sistem, poljoprivredu, školstvo.
Леон Давидович
Независно од тога шта се договарају али никако не могу бити западни Балкан. Ваљда свако полуострво има источни део, западни, централни, јужни, северни, а ови би мора ли бити доминанто централни Балкан, а делом и јужни и северни.
Анка
А то “западни Балкан” им је наметнуто са запада. Волела би да знам из које “паметне”главе је то изашло, и зашто сви то прихватају. Ако не познају географију, а то је очигледно, зашто онда не кажу имена држава које представљају, ако то знају?
Preporučujem 7
Misa
S kim boljeg zivota?? Sa Albanijom i Makedonijom?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja