četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:23

Ratuje se više, na vojsku troši manje

Autor: Žarko Rakićnedelja, 10.11.2019. u 22:00

Mir opet gubi: Istorija kaže da je prošli, 20. vek bio vek ratovanja. Procenjuje se da je u dva velika svetska rata poginulo najmanje 80 miliona ljudi. Usledio je period Hladnog rata, Evropa i drugi delovi sveta podeljeni su u dva neprijateljska bloka koji su se namrgođeno gledali preko nišana. I dok se na Starom kontinentu neprekidno zveckalo oružjem, na Bliskom istoku, u Aziji, Africi i Latinskoj Americi ozbiljno se ratovalo.

Kada je 1989. godine u Evropi rušenjem takozvane gvozdene zavese simbolično okončano doba Hladnog rata, svet je poverovao da je konačno došlo vreme mira. Ove nade brzo su pokopane.

„Od sredine prve decenije 21. veka broj oružanih sukoba u svetu je u porastu”, kaže za Dojče vele Sara Brokmajer, istraživač u službi Ujedinjenih nacija. „Sve je više sukoba a od izbijanja rata u Siriji dramatično raste i broj žrtava.”

Samo u poslednjoj deceniji istraživači sa Univerziteta u Upsali izbrojali su 23 rata i čak 162 oružana sukoba s manje od 100 poginulih.

Globalizacija je ostavila trag i na ratovanju. Uočava se da u odmeravanju snaga ima sve više suprotstavljenih strana. Početkom veka obično su u sukobima učestvovale dve ili najviše tri zavađene strane. Danas je u proseku taj broj povećan na četiri do pet. Najekstremniji je primer Avganistana, u borbama protiv talibana 2009. godine učestvovalo je 46 različitih partnera uključujući i NATO.

U Si­ri­ji se po­čet­kom go­di­ne bo­ri­lo de­set raz­li­či­tih pr­o­tiv­ni­ka (Fo­to EPA-EFE/Yahya nemah)

Slično je i u Siriji gde je početkom godine ratovalo deset različitih protivnika.

Zanimljivo je da dok broj ratova na planeti raste opadaju izdaci za naoružavanje. U 2017. godine sve države na planeti investirale su u svoje armije oko 1,8 hiljada milijardi evra, što je oko dva procenta svetskog bruto društvenog proizvoda. Stručnjaci kažu da je to svetski rekord jer je to dosad najmanja suma novca uložena u vojsku i naoružanje.

Varničenje između Brisela i Ankare: Evropska unije spremna je izgleda da se ozbiljno posvađa s Turskom. Povod za novo varničenje između Brisela i Ankare je odluka Turske da nastavi probna bušenja u potrazi za gasom u vodama Sredozemnog mora u blizini Kipra. Prema informacijama nemačkog nedeljnika „Špigl”, EU je spremna da uvede ekonomske sankcije Turskoj ukoliko vlada u Ankari ne odustane od daljih istraživanja. „Špigl” navodi da bi odluka o uvođenju sankcija Turskoj mogla biti usvojena već u ponedeljak, na sastanku šefova diplomatija članica Unije.

Nemački nedeljnik saznaje u diplomatskim krugovima u Briselu da još ne postoji tačan plan za uvođenje sankcija a ni obim ekonomskog kažnjavanja Turske. U sedištu EU, međutim, tvrde da je pokrenut mehanizam za uvođenje sankcija i da bi one mogle da budu usvojene do kraja godine.

Koreni najnovijeg nesporazuma na relaciji Brisel–Ankara potiču iz 1974. godine kada je posle turske vojne intervencije Kipar podeljen na severni i južni deo. Pod patronatom Ankare tada je stvorena Turska Republika severni Kipar koju priznaje samo Turska.

Situacija se dodatno iskomplikovala 2004. godine kada je Kipar, kao celovita država, primljen u Evropsku uniju. Zvanična Ankara nikada nije priznala ovaj čin tako da je Kipar postao još jedna karika u, čini se, trajnom nerazumevanju Unije i Turske.

Pre nekoliko meseci Turska je počela istraživanja morskog dna u blizini Kipra u potrazi za poljima gasa. EU je, u julu, ovakvo ponašanje Ankare ocenila kao „ilegalno”, skresala je novčanu pomoć Turskoj i suspendovala pregovore o civilnom vazdušnom saobraćaju. Ankari je poslato jako upozorenje da će, ukoliko ne odustane od ugrožavanja teritorijalnog integriteta Kipra, uslediti i sankcije.

Turska je odbacila upozorenja i pretnje iz Brisela. Unija je, istovremeno, upozorena da bi sankcije EU mogle da primoraju Ankaru da pusti novi talas sirijskih izbeglica u Evropu što bi Evropljanima napravilo ogromne probleme.

Suočena s ozbiljnom pretnjom Turske EU pažljivo odmerava svaki detalj politike prema Ankari. Zbog toga Evropljani i ne žure s uvođenjem  sankcija nadajući se da će Turska na kraju popustiti. Zanimljivo je da se među članicama Unije jedino Mađarska protivi uvođenju sankcija Turskoj.

Budućnost NATO: Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je dramatičan politički potres među saveznicima i partnerima izjavom da je „NATO na samrti, a Evropa na ivici ponora”. Usledile su mnogobrojne reakcije evropskih političara a nekako najemotivnije reagovao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

„NATO i Evropska unija su dve strane iste medalje”, poručio je Stoltenberg Makronu iz Berlina gde je učestvovao u obeležavanju godišnjice rušenja Berlinskog zida. „Evropsko jedinstvo ne može da zameni transatlantsko savezništvo.” Da bi na kraju poentirao: „Evropska unija ne može da odbrani Evropu.”

U decembru ove godine NATO će na svečanosti obeležiti 70. rođendan. Na pitanje novinara da li će NATO dočekati i 80. rođendan Stoltenberg je kao iz topa odgovorio: „Da.” A onda se, ipak malo zamislio pa dodao: „Sve od nas zavisi.”


Komentari3
a20e0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Velike sile izvukle su naravoucenije iz istorije: jevtinije je voditi hibridne nego klasicne ratove. U hibridnim ratovima strada skoro iskljucivo domace stanovnistvo, a teret ratnih operacija pada na domace zavadjene snage. Nema potrebe da se trosi novac za okupaciju ili kontrolu teritorije, a kamoli za obnovu i izgradnju porusenih zemalja. Pametnije je da se pravi haos i da se lovi u mutnom, da se podmicuje umesto da se placa porez, a da se na miru eksploatise domaca radna snaga i sirovine.
Bojsa
Kakva otreznjujuca poruka Evropi od NATO celnika da Evropska Unija ne moze da odbrani Evropu. Gde ste bili, sta ste radili, a sada dolazi istina. Bili su svi u nekom snu, NATO danas je postao vise bauk, nego atlantski savez kada je svojevremeno osnovan. Uljuljkali se svi, a jos uvek pozivaju nove clanove, ne shvatajuci da time zajedno postaju taoci velike Amerike, bez ikakve stvarne zastite. Ne moze ni NATO da vas zastiti, draga moja EU!
Sale Marino
"Слично је и у Сирији где је почетком године ратовало десет различитих противника." - A kad malo bolje pogledas, samo dva, kao i obicno: Amerika i Rusija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja