četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:04
RAZGOVOR NEDELjE: profesor dr RADAN DžODIĆ, predsednik Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva

Borba protiv raka počinje edukacijom

„Alternativne metode lečenja su zablude. Da to zaista ima efekta velike farmaceutske kuće bi od toga napravile bum. Trebalo bi kažnjavati ljude koji tako nešto propagiraju”.
Autor: Danijela Davidov-Kesarnedelja, 10.11.2019. u 23:30
(Фото Д. Јевремовић)

U Srbiji svake godine od raka oboli oko 36.000, a premine oko 22.000 ljudi. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, naša zemlja ima srednji rizik obolevanja jer se nalazi na 12. mestu od 40 evropskih zemalja, ali se svrstava u države s visokim rizikom umiranja od malignih bolesti i nalazi se na drugom mestu, odmah iza Mađarske. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan karcinom kod muškaraca u Srbiji i čini 14,5 odsto svih novih slučajeva obolevanja. Više od petine muškaraca obolelih od raka strada upravo zbog ove vrste karcinoma, dok je maligni tumor dojke najčešće dijagnostikovan kod žena i vodeći je uzrok smrtnosti.

U razgovoru za „Politiku”, profesor dr Radan Džodić, predsednik Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, koja je organizovala 56. Kancerološku nedelju koja je juče završena u Beogradu, naglašava da je loš trend što sa susednom Hrvatskom delimo sam vrh neslavne statistike po broju umrlih i da je najveći problem što se ozbiljno kasni s dobrom prevencijom.

Zbog čega u Srbiji veliki broj ljudi umire od raka?

Kod nas je problem što se ljudi ne odazivaju lekarima kada ih pozivaju na preglede. Svega 20–25 odsto žena se javi na poziv za snimanje na mamografu, gde može da se uoči rak dojke u ranom stadijumu. To se dešava jer, iako smo u 21. veku, postoji nedostatak edukacije. Mnogi ljudi se boje da izgovore da boluju od raka, već kažu: „Imam onu bolest”. Neki ne žele da prođu pored Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Pasterovoj ulici u Beogradu jer imaju iskonski strah od bolesti koji je potpuno neprirodan. Ne shvataju da je bolje da se suoče na vreme s bolešću jer je rak izlečiv. To nije smrtna osuda. Kada se otkrije u kasnom stadijumu, lekari se trude da to postane hronična bolest i da pacijenti žive godinama bez naročitih tegoba. U društvu postoji neki fatalizam da treba izbegavati ljude obolele od raka, da se s njima ne treba družiti. Nismo još dorasli tom problemu kao društvo. Ne znam na koji način moramo da privolimo ljude da se odazivaju skrininzima. Mislim da je edukacija osnov svega, počev od dece u vrtićima i osnovnim školama.

Da li je to jedini razlog?

Ne možemo da kažemo da je samo narod kriv. Postoji i problem s lekarima opšte medicine, koji moraju više da uče o oblasti onkologije. Mislim da su lekari više orijentisani ka zbrinjavanju kardiovaskularnih bolesti nego ka onkologiji. Osim toga, tu je i problem što doktori mnogo više gledaju papire i laboratorijske analize nego što pregledaju pacijenta, kako bi uvideli promene koje možda ukazuju na karcinom.

Smatrate li da se u Srbiji pacijenti oboleli od raka leče na dobar način?

Apsolutno da. Imamo odavno konzilijume i dobro edukovane doktore, dobre terapije. Ali ne možemo da imamo sve jer je ovo skupa oblast, a kod nas je sve besplatno. Ima mnogo problema, ali nismo najgori. Omogućeno je lečenje svim lekovima koji su dostupni. Ono što je dobro jeste činjenica da već imamo imunoterapiju i ciljanu terapiju. To znači da smo dosta napredovali. Posedujemo veliki broj važnih uređaja, osim „da vinči” robota kojim se operiše, a čija je cena viša od milion evra. To jeste budućnost, ali važnije da prvo poradimo na prevenciji i na svim modalitetima lečenja.

Da li su sada ispunjeni standardi za zračenje pacijenata obolelih od raka i postoje li liste čekanja?

Ne postoje liste čekanja, već samo zakazivanja. Naša mala zemlja Srbija je napravila ogroman napredak u onkologiji poslednjih šest godina. Ministarstvo zdravlja i ministar dr Zlatibor Lončar su uspeli da izdejstvuju da se onkologija i radioterapijski centri za zračenje obnove u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Sremskoj Kamenici i Kladovu. Zahvaljujući tome je cela teritorija Srbije dobro pokrivena ovim uređajima. Sada su ispunjeni standardi da na 250.000 stanovnika postoji jedan aparat za zračenje. Nabavljeni su i „gama” i „iks” nož. Lako je sada dodavati aparate. Ono što je neophodno je izgradnja nove zgrade Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, jer je postojeća počela da se gradi 1939. godine. Drago mi je da smo uspeli da na onkologiji odškolujemo dobar kadar. Napravljen je predmet Klinička onkologija, koji je bio neophodan za studente. Jer, ako nemate dobro edukovane doktore, džaba vam sve. Možete da kupite moderne aparate, ali oni ne mogu da rade sami.

Koliko je, po vašem mišljenju, bombardovanje Srbije 1999. godine uticalo na povećanje broja obolelih od raka?

Zagađenja kojima smo izloženi, od raznih zagađivača poput izduvnih gasova od automobila, zagađenja vazduha, loše industrije, dovodi do obolevanja od bolesti pluća i pojave raznih pa i malignih bolesti. Bombardovanje je uništilo brojnu industriju, a donelo nam je osiromašeni uranijum za koji niko neće da prizna da šteti, a i te kako je štetan. Da ne govorim o stresu koji smo preživeli.

Koje su vaše preporuke da se ljudi zaštite od pojave karcinoma?

Idite u prirodu i opuštajte se. Ako živite u Beogradu – tu vam je Ada Ciganlija. Život bez pušenja cigareta i konzumiranja alkoholnih pića je neophodan, kao i to da moramo da se izborimo s gojaznošću. Eliminacijom faktora rizika može da se redukuje trećina novoobolelih. Isto je važna i zdrava genetski nemodifikovana hrana.

Da li u Srbiji postoji genetski modifikovana hrana?

Ima mnogo hrane koja je genetski modifikovana, a koja značajno utiče na pojavu zloćudnih bolesti. Treba razmisliti šta sve uvozimo. Pitanje je zašto mi nismo dovoljno pametni da proizvodimo zdravu hranu. Kinezima je neophodno da imaju genetski modifikovanu hranu jer moraju da je proizvedu za milijardu i po ljudi. Ali u zemlji Srbiji, gde su teritorije s njivama, pašnjacima, planinama praktično puste, mogli smo da pravimo zdravu hranu i da obezbedimo naše tržište, ali i da zaradimo od toga. Da li su nam baš potrebni strani investitori da nam pokažu kako se gaji jedna ovca? To je tužno. Žao mi je što su sela opustela i što su ljudi pobegli u velike gradove. A trebalo bi da bude obrnuto.

Ima pacijenata koji se plaše agresivnih onkoloških terapija pa se okreću alternativnim metodama lečenja, odnosno više veruju da će im pomoći sirova hrana, soda bikarbona, petrolej... Kakav je vaš stav o tome?

To je strašno. Takve osobe nemaju šanse da dugo prežive. Jer, nelečena bolest vodi u progresiju. Takve alternativne metode su zapravo zablude. Znam da su neki pacijenti držali takozvanu Brojsovu dijetu, koristili aloju, razne kapi... Da to zaista ima efekta velike farmaceutske kuće bi od toga napravile bum. Trebalo bi kažnjavati ljude koji tako nešto propagiraju. U poslednje vreme je aktuelna i kvantna medicina. Pacijent se prikači na laptop i navodno leči, a bolest i dalje napreduje. Možda će ta medicina biti budućnost, ali to za sada nije rešenje. Kao što nije rešenje uvek ni hemioterapija, već se sve više uvodi imunoterapija. Recimo, ona se uspešno kod nas sprovodi kod pacijenata s melanomom ili rakom pluća. Ranije nije moglo da se zamisli da pacijenti sa tim dijagnozama dugo žive, a sada je to moguće godinama.

Da li je u tome rešenje za izlečenje od raka?

Mislim da će autoimuna terapija biti konačno rešenje. To znači da se „nauče” sopstvene imune ćelije da se brane od tumora. I da ga eliminišu. To je suština. Počeo sam da se bavim onkologijom s 22 godine i evo do sada isto mislim: nema čarobnog štapića koji će u jednom potezu doneti izlečenje obolelima. Jednog dana će se, možda, pronaći spasonosni lek za rak, ali će se pojaviti neke druge bolesti koje će donositi veliku smrtnost. 

Plan borbe po francuskom modelu

Ima mišljenja da zloćudne bolesti napadaju uglavnom starije ljude i da je genetika glavni „krivac”. Koliko ima istine u tome?

Srbija će očigledno biti jedna od najstarijih nacija u Evropi za koju godinu. Ali zloćudne bolesti nisu rezervisane samo za ljude u trećem dobu. Obolevaju i deca i mladi. Takođe, ne može sve da se podvede ni pod teoriju da je nasleđe glavni krivac. Za pojavu raka dojke genetika je odgovorna u 10 do 20 odsto slučajeva, za melanom u pet odsto slučajeva, za rak štitaste žlezde 20 odsto... Uslovi života više utiču na pojavu karcinoma. Primarna prevencija podrazumeva da učinimo sve što je do nas da se bolest ne pojavi, a tu je i sekundarna prevencija koja se sprovodi da bi se rano otkrila bolest. Zato se organizuju skrininzi na rak dojke, debelog creva i grlića materice, jer se promene tada uoče na vreme kada je rak izlečiva bolest. Pacijenti tada još ne osećaju nikakve tegobe i bolest je uhvaćena na vreme. Nažalost, kod mnogih pacijenata se bolest otkriva u kasnom stadijumu. Kod nas će primarna i sekundarna prevencija doneti najbolje rezultate, mnogo brže nego u razvijenim zemljama, koje su daleko odmakle jer su dostigli maksimum. Napravili smo jedan dokument „Prevencija raka” i mislim da je vreme da ga Vlada Srbije usvoji. To je plan borbe protiv raka, napravljen po francuskom modelu. To treba da zaživi.

O neželjenim efektima terapije na Kancerološkoj nedelji

O čemu su stručnjaci najviše diskutovali na upravo održanoj 56. Kancerološkoj nedelji u Beogradu?

Kaceloroška nedelja, koja je formirana 1953. godine, najveći je nacionalni sastanak onkologa. Ove godine je najviše reči bilo o raku dojke, kože, debelog creva, minimalno invazivnoj hirurgiji, imunoterapiji, ali i o tome da je pacijent centralna ličnost u multidisciplinarnom timu. Posebna pažnja bila je posvećena neželjenim efektima onkološke terapije i ukazano je na značaj pravovremenog prepoznavanja toksičnosti i njenog lečenja, kao i na važnu ulogu suportivne onkologije u domenu bola, depresije i anksioznosti koji se veoma često javljaju kod bolesnika. Skrenuta je pažnja i na edukaciju ljudi o pravilnim načina života i ishrane. U okviru hirurgije uživo, jedan od predavača iz Nemačke je u Institutu za onkologiju i radiologiju demonstrirao minimalno invazivnu hirurgiju nadbubrega.


Komentari8
85fa0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena
Moju mamu hemioterapija je za malo ubila,i potom je dobila otpusnu listu. Znaci,idi kuci i cekaj sudnji dan. Pri tom,na konzilijumu je dobila i zracenje,a ni jednom je nisu zracili. Odgovornost ili neodgovornost lekara na Institutu za onkologiju???
rade
Gledao sam umiranje drage mi osobe od raka i to mi se useklo u secanje za sva vremena i kad citam neke povrsne tekstove (ne ovaj) o tome pitam se znaju li ti sta je rak.Sta sve uz bolesnika prozivljava cela porodica i mislim da nakon toliko decenija istrazivanja i lecenja nismo daleko odmakli.Iz clanka se vidi da kod nas trecina prezivi a bilo je tekstova da farmacijskim kucama nisu u interesu neka jeftinija lecenja i prosto se covek zapita da li je to moguce.Mi ne znamo nista o tome.
Jedna od milion
Imam 58 godina, nikad nisam bila pozvana ni na jedan preventivni.pregled (iako su mi oba roditelja bolovala od raka)
Ljiljana
@ Dragan Privatno moze da ide ko ima para. Preglede ne mozete dobiti zato sto se vama hoce, vec samo ako lekar opste prakse (zna da) proceni da je to potrebno. Bila sam prinudjena da placam preglede, a kada je novca nestalo, poslednje analize i magnetnu rezonancu, iako je na uputu pisalo "hitno", sam cekala skoro 6 meseci. Srecom, operacija vratne kicme je usledila brzo nakon toga, i mogu da hodam. Hirurg mi je rekao da sam cekala jos mesec-mesec i po, da bih sigurno bila u kolicima.
Preporučujem 2
Драган
На колико места, на која нисте били позвани, сте до сада били? Зашто би Вас неко звао да проверите своје здравље и , ако је потребно, предузмете медицински третман? Требали да вам неко по ливрејисаном батлеру пошаље позивницу са златотиском, а касније да дође по Вас свечаном кочијом?
Preporučujem 20
Akihiro Masaaki
Porazavajuce su neke konstatacije profesora Dzodica, evo nekolikih: "Strah od bolesti koji je potpuno neprirodan"- jer je taj strah veoma prirodan i od njega je samo jaci strah od smrti; "Doktori mnogo vise gledaju papire nego pacijenta"-tacno, ali im je upravo od dr Dzodica hvaljeni ministar Loncar nametnuo normu koja im ne dozvoljava da ucine vise; "Ovo je skupa oblast, a kod nas je sve besplatno"- sramno, kod nas nista nije "besplatno", jer citav radni vek uplacujemo u zdravstveni fond...
Lola
Sve ste tacno rekli.
Preporučujem 4
Gaga
Rak je izlečiv, a kriva je genetski modifikovsna hrana. Za šta?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja