četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24

Poslodavci retko odobravaju klizno radno vreme

Zaposlenima koji imaju decu mogućnost da polazak i odlazak na posao usklade s radom vrtića i škola mnogo bi značila, ali za sada je malo firmi gde ima raspoloženja za to
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 10.11.2019. u 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Iako je zakonom o radu predviđena mogućnost uvođenja kliznog radnog vremena, rad od kuće i rad na daljinu, što bi posebno olakšalo život zaposlenima s decom, praksa govori da je mali broj poslodavaca raspoložen da svojim radnicima omogući usklađivanje rada i roditeljstva. Istraživanje Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i Republičkog zavoda za statistiku, pokazalo je da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, svaki peti dozvoljava klizno radno vreme, a 90 odsto poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Studija u kojoj je učestvovalo 330 poslodavaca s više od 126.000 zaposlenih i sprovedena uz podršku Privredne komore Srbije pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena, poslodavci najčešće dozvoljavaju zamenu smene.

S druge strane, rezultati ove studije govore da zaposleni roditelji najviše preferiraju klizno radno vreme, koje bi im omogućilo da početak i kraj radnog vremena pomeraju u skladu s porodičnim obavezama. Naime, radno vreme najvećeg broja privatnih i državnih firmi najčešće se ne poklapa s radnim vremenom vrtića i škola, pa su roditelji prinuđeni da ostave dete u školskom dvorištu da čeka početak nastave ili njihov povratak s posla i nekoliko sati nakon završetka časova. Ako se ima na umu da preko dve trećine zaposlenih u državnoj administraciji čine žene i da se u najnezavidnijem položaju nalazi oko 130.000 samohranih roditelja i da po slovu Porodičnog zakona dete mlađe od deset godina ne bi smelo da bude u kući samo dugo vremena, onda je jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odlučilo da od 1. novembra odlučilo da svojim zaposlenim radnicima omogući fleksibilno radno vreme i predložilo ostalim ministarstvima da slede njihov primer.

Kako naglašavaju u ovom ministarstvu, izmene u rasporedu radnog vremena stupiće na snagu kada počne primena elektronskog sistema evidencije prisustva zaposlenih i ostalih radno angažovanih putem identifikacionih kartica, a ministarstvo nastavlja da funkcioniše u okviru radnog vremena državne uprave – od 7,30 do 15,30 časova. „Rukovodioci organizacionih jedinica Ministarstva mogu da odobre svojim zaposlenima klizno radno vreme, koje može početi u intervalu od 7,00 do 8,30 časova i završiti se u intervalu od 15,00 do 16,30 časova, istekom osmočasovnog radnog vremena, pod uslovom da se u svakoj užoj organizacionoj jedinici obezbedi kontinuirano obavljanje poslova u periodu od 7,30 do 15,30 časova”, ističu predstavnici Ministarstva rada.

Na pitanje zbog čega je ministar rada doneo ovu odluku i da li je tom predlogu kumovala činjenica da se radno vreme većine žena zaposlenih u državnoj administraciji ne poklapa s radnim vremenom škola i vrtića, a sva istraživanja koja su rađena u našoj zemlji govore da su žene te koje decu vode u školu i sačekaju posle nje, predstavnici Ministarstva rada kažu:

„Ovakav raspored radnog vremena uvodi se zbog usklađivanja privatnih i poslovnih obaveza, a pre svega porodičnih obaveza, odnosno usklađivanja rada i roditeljstva, kao i bolje organizacije posla u ovom ministarstvu. Naime, potrebe posla u najvećem broju organizacionih jedinica ponekad zahtevaju da zaposleni ostanu da rade posle 15,30 časova, a zbog završetka započetog i neodložnog zadatka, odnosno hitnih poslova. Takođe se pojavljuju i slučajevi kada je potrebno da zaposleni određeni zadatak, odnosno svoje poslove završi ili pripremi do početka radnog vremena. Ovim rasporedom smanjiće se potreba za prekovremenim radom, a početak i završetak radnog vremena prilagodiće se lakše potrebama posla u okviru osmočasovnog dnevnog radnog vremena. Inače, podaci govore da žene čine 63 odsto zaposlenih u Ministarstvu rada – od 464 osoba koje se nalaze na platnom spisku ove državne ustanove, 293 su žene.

U Ministarstvu podsećaju da se Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 156 o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice, koju je Srbija ratifikovala, između ostalog, utvrđuje da su problemi radnika s porodičnim obavezama aspekti širih pitanja koja se odnose na porodicu i društvo, o kojima treba voditi računa u nacionalnim politikama.


Komentari12
06d44
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

znalac
Vidim dole neki hvale kapitalizam . A zapravo se sve svodi na surovu ponudu i tranju . Ako te gazda treba zbog neceg vaznog pa te ne moze zameniti ko guz papir i te kako ce ti dozovliti ne samo klizno radno vreme nego i mnogo toga drugoga. U suprotnom kuku tebi. Ja sam nezadovoljan otisao iz SFRJ davno u USA. A onda sam napravio inovaciju gazdi. E da vidite kad nema izbora kako ON (gzada) igra kako ja sviram. Ja sam svoje zavrsio za mene i potomke , ali je tuzno sve ovo procitati . SNS raj
Саша
Док држава на разини свих људи не уведе ред закон тржишта ће људе користити као капиталу одговара не питајући која је цена свега тога. А цена је немогућност одгајања деце на нормалан начин, преоптерећеност, неспавање итд. Ко плаћа ту цену? Па та предузећа не али плаћају сви на дуге стазе. А како? Па тако што су људе сведени на потрошну робу а имање деце и одгајање се своди на ризик, трошкове и објективно скраћени животни век. И онда ето кукњаве. Није тешко схватити ко жели.
Fonko
Tema je nepotpuna,ali dobra.osim drzavne uprave postoji i druga polovina,tj vecina roditelja koji imaju druge smene,rade vikendom.vrtici ne rade vikendom a niko se ne pita kako se snalaze svi ti ljudi.pa samo i trznim centrima koji postoje,koliko zena radi do 22h,vikend ne moze da bude slobodan.misli li neko sve te ljude u trgovini,ugostiteljstvu,proizvodnji.NE naravno,a to je stvarno pakao kako se oni snalaze.
Marko Okram
Citajuci ove komentare vidim da sprskom narodu neke stvari izgleda jos uvek nisu jasne. Dobrodosli u kapitalizam, socijalna drzava u kojoj ste ziveli je bila neodrziva - sto se moze videti prema stanju te bastine koju ste ostavili nama mladima. Ne ide se na posao zbog prava, odmora, ili porodiljskog. Na posao se ide da se radi, a za to je isplacena plata prema unapred potpisanom ugovoru. Ako vam se neki uslovi ne svidjaju, izvolite nadjite drugu. Ponuda i potraznja - najsavrseniji zakon prirode.
Лазар
@Воја Тачно! Клизно радно време је добро и за фирму, тако да не разумем да постоји отпор послодавца. Стицајем околности сам учествовао, као члан синдиката, на преговорима о клизном радном времену у једној фирми у Норвешкој. Запослени одраде исти број сати који би иначе, само нпр. неки дан 6, неки 10, или једноставно раније почну и раније заврше.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja