nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Šta predstavlja Natalijina ramonda koja danas krasi revere

Cvetnica ljubičastih latica, nalik afričkoj ljubičici, opstaje milionima godina i prkosi savremenim ekološkim izazovima. – Kap vode dovoljna da se probudi iz mirovanja i oživi, zato je zovu biljka „feniks”
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 11.11.2019. u 09:00
Ra­mon­da ser­bi­ca (срп­ска ра­мон­да) (Фо­тографије М. Ла­за­ре­вић)
Ra­mon­da nat­ha­li­ae (На­та­ли­ји­на ра­мон­да)

Zovu je biljka „feniks”. Zbog sposobnosti da izdrži sušu i po nekoliko nedelja, a onda vaskrsne posle nekoliko kapljica vode, Natalijina ramonda odabrana je da bude simbol Dana primirja u Velikom ratu. Ova biljka simbol je srpskog stradanja i dizanja iz pepela u Prvom svetskom ratu.

Ima je na prostoru naše zemlje, ali i na jednom mestu u Beogradu. Njen dom u prestonici je Botanička bašta „Jevremovac”, gde raste zajedno sa svojom rođakom vrstom Ramonda serbica (srpska ramonda).

Jedna pored druge ove biljke „vaskrsnice”, za koje se opravdano veruje da su postojale još u vreme kada je kopno na Zemlji bilo jedinstveno, prkose savremenim ekološkim izazovima.

– Na prostoru naše zemlje žive dve vrste roda ramonda – Ramonda serbica (srpska ramonda) i Ramonda nathaliae (Natalijina ramonda). Osim te dve, u Evropi postoje još tri vrste koje pripadaju familiji Gesneriaceae. To su Ramonda myconi koja živi na Pirinejskom poluostrvu, Haberlea rhodopensis čije je stanište u Bugarskoj i Grčkoj na Rodopima i Jankaea heldreichii čiji je dom mesto gde „žive” bogovi – planina Olimp – kaže Maja Lazarević, docent Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Za sve tri ramonde i vrstu Haberlea rhodopensis dokazano je da imaju sposobnost vaskrsavanja. Kada su sušni uslovi na staništu, one polako gube vodu iz svog tela, nekada čak i 95 odsto, i zapadaju u stanje mirovanja ili anabioze u kome su svi procesi ćelija svedeni. Kada ponovo padne kiša ili je vlažno vreme, one uzimaju vodu i ponovo se aktiviraju. Ozelene kao da samo dan ili dva ranije nisu bile potpuno suve.

– Da ramonda ima sposobnost oživljavanja otkriveno je na neobičan način. Botaničar ruskog porekla koji je živeo u Srbiji, Pavel Černjavski, imao je herbarski primerak Natalijine ramonde. Sasvim slučajno dok je gledao herbarijum on je oborio čašu i prosuo vodu po njoj. Nije obraćao pažnju na to, ali je ujutru kada je otvorio herbarijum video da je biljka oživela. Ovu sposobnost koju ima ramonda imaju neke mahovine, paprati, ali ne i mnogo cvetnica – objašnjava Lazarevićeva.

Svoje ime ramonde duguju botaničaru Ramondu, koji je živeo krajem 18. i početkom 19. veka. Po njemu je rod dobio ime, ali i prva ramonda – Ramondija myconi.

Krajem 19. veka Josif Pančić je na Rtnju pronašao biljku koja mu je bila nepoznanica. U prvi mah je pomislio da je našao Haberlea rhodopensis jer je znao da ona postoji u Bugarskoj. Daljim proučavanjem shvatio je da je reč o jednoj potpuno novoj vrsti. Kako ju je našao na Rtnju, u Srbiji, i nije znao da li je ima na nekom drugom mestu, nazvao ju je Ramonda serbica.

Nekoliko godina kasnije Sava Petrović, inače dvorski lekar kralja Milana Obrenovića koji se iz hobija bavio botanikom, pronašao je u Jelašničkoj klisuri na Suvoj planini biljku za koju je mislio da je srpska ramonda. Pokazao je taj cvet Pančiću. Ispostavilo se da je reč o potpuno novoj vrsti kojoj su po kraljici Nataliji Obrenović dali ime Ramonda nathaliae.

Razlike između dve ramonde su male. Jedna ima zaobljenije, sitno nazubljene listove i cvet sa obično četiri do šest kruničnih listića, a krunica joj je ravna poput tanjira. To je Natalijina ramonda.

Tamara Rakić i Maja Lazarević (Fo­to B. Va­si­lje­vić)

Srpska ramonda ima izduženije nepravilnije i manje nazubljene listove. Cvet čini uglavnom pet kruničnih listića koji oblikom unekoliko podseća na levak. Cvet kod obe ramonde je ljubičast i pojavljuje se u nekoliko nijansi. Obe cvetaju u isto vreme od kraja aprila do početka juna, a najviše u maju.

– U skorašnje vreme otkriveno je da se ove dve vrste ukrštaju na samo dva mesta u našoj zemlji, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri gde ove dve vrste žive zajedno. To je pomalo neobično jer se smatra da su obe vrste veoma stare. Obično su takve vrste dobro reproduktivno izolovane jedne od drugih. Prilikom ukrštanja nastaje hibridno potomstvo, ali njihova zajednička „naslednica” za sada nema ime – objašnjava Lazarevićeva.

Ramonda je stara vrsta i potiče još iz dobra tercijara koji je počeo pre oko 65 miliona godina. Stare vrste se nazivaju živim fosilima pa se taj termin ponekad koristi i za ramonde. Pre ledenog doba ramonde su bile šire rasprostranjene u Evropi, ali ih je hladna klima pogurala u kanjone i klisure gde je bilo toplije i gde ih nalazimo i sada. Ima ih i na severnim obroncima planina na kamenitim odsecima. Posle ledenog doba počele su da se šire i na druga mesta.

– I jedna i druga vrsta su na spisku strogo zaštićenih vrsta Republike Srbije. To znači da je zabranjeno njihovo branje u prirodi. Ukoliko neko želi da radi nešto sa njima, to može samo uz posebnu dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine – ističe Lazarevićeva.

Familija Gesneriaceae kojoj ramonda pripada uglavnom je zastupljena u tropskim i suptropskim predelima. Jedna od vrsta iz te familije koju znaju gotovo svi jeste afrička ljubičica.

– Ramonda je slabo konkurentna u odnosu na druge biljke zbog sporog rasta. Ona je našla prostor u kome joj pogoduju temperatura i vlažnost. Spasla se jer živi na prostoru gde ne postoji veliki broj biljaka koje bi mogle da je ugroze. Zbog toga moramo da sačuvamo njena staništa da bi mogla da opstane. Ta njena sposobnost vaskrsavanja posebno je interesantna u ova vremena kada je suša jedan od velikih ekoloških problema – rekla je Tamara Rakić, vanredni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Predstavnika familije Gesneriaceae ima i u Starom i u Novom svetu, u Africi, Aziji, Australiji i Južnoj Americi. Njihovo poreklo nije poznato. Iako naše ramonde po molekularnom sastavu imaju veze sa afričkom ljubičicom, smatra se da da su ipak u Evropu došle iz Azije jer u Kini ima najviše vrsta koje pripadaju ovoj familiji.

Bez vode do tri meseca

„Je­vre­mo­vac” je dom za dve ra­mon­de  (Fo­to B. Va­si­lje­vić)

Ramonde vrlo sporo rastu pa biljka veličine dlana ima trideset do četrdeset godina. Ramonde rastu i u grupi i pojedinačno, razmnožavaju se semenom i bočnim izdancima.

Ne zna se tačno koliko može da živi. Za neke primerke u botaničkim baštama u svetu postoje podaci da su tu još od prošlog veka.

Ramonde koje žive u klimatskim uslovima kao što su naši i biljke slične njoj mogu bez vode da izdrže od nekoliko nedelja do dva-tri meseca. Biljke koje su karakteristične za Afriku mogu i duže.

Simbol Dana primirja

Najveći deo staništa srpske i Natalijine ramonde ne nalazi se u našoj zemlji.

– Srpska ramonda zastupljena je i u Albaniji, Crnoj Gori, zapadnoj Makedoniji, na severozapadu Grčke i u severozapadnoj Bugarskoj. Kod nas je ima u jugozapadnoj i jugoistočnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Na severu doseže do Zlotske klisure kod Bora. Natalijine ramonde najviše ima u Severnoj Makedoniji, ali je prisutna i na severu Grčke, na Šar-planini na Kosovu, u jugoistočnoj Srbiji, do Jelašničke i Sićevačke klisure, a pojavljuje se i na planini Nidže – kaže Lazarevićeva.

Upravo zbog ove lokacije gde su se vodile krvave borbe u vreme probijanja Solunskog fronta, kao simbol 11. novembra – Dana primirja u Velikom ratu je i odabrana Natalijina ramonda. Njen cvet koji se nalazi na lenti u bojama Albanske spomenice simbol je ovog dana.


Komentari17
df947
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ma kakvo primirje!
Nema nikakvog primirja nego je Nemačka potpisala predaju, to se zove pobeda naših snaga, a ne črimirje. Dokle više te budalaštine???
dr Slobodan Devic
Predstavlja podsecanje na srpsku (vecitu) glupost ...
Београђанин
Шта је тачно наша вечита глупост? То што смо стали да одбранимо отаџбину од германске агресије? Не бих се баш сложио.
Preporučujem 8
Dragan Pik-lon
Svi junaci nikom ponikose i srpsku ramondu-suvom suzom zalise....!
Dragan Pik-lon
Cvet,Natalijina ramonda ili srpska ramonda(sve jedno)odavno je iznikao u basti,tik pored plota,mog dede,kod koga sam odrastao.Jer su njegov otac i dva brata dali zivot na Kajmakcalanu i tu pored neunistivog cveta...!
Milan Filipović
Dan primirja je politicki korektan nacin da se ne slavi dan pobede a da se u toj proslavi izjednace pobednici, porazeni i oni koji nisu tada ni postojali. Jasno mi je sto istoriju prekrajaju globalisti i bankari ali mi nije jasno zasto Srbija, cija je vojska probojom Solunskog fronta odlucila ishod rata, ucestvuje u takvoj ujdurmi.
Игор Г.
"јохан" Никаква безусловна капитулација није потписан 11.11 1918 у 11 часова. Потписано је примирје, то јест престанак ратних дејстава. Версајски споразумом или мировни уговор закључен 28. јуна 1919. у Версају између Антанте и Немачке. Након Првог светског рата, одржана је Париска конференција мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу) а мировни уговори закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Ово је био један од тих уговора.
Preporučujem 5
јохан
Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Касније, у знак ситне освете, Хитлер је наредио да Француска потпише капитулацију у јуну 1940. године у истом том вагону који се чува као споменик-музеј уКомпијењу. У Музеју вагону данас се налазе заставе свих савезника, међу којима је и наша.
Preporučujem 20
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja