petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:02

Boja sećanja Pjera Bonara

U Beču je otvorena opsežna izložba slikarstva Pjera Bonara, umetnika koga je Pikaso prezirao, a koga su Apoliner i Matis izdvajali kao jednog od najvećih svoga doba
Autor: Marina D. Rihternedelja, 10.11.2019. u 20:20
Пјер Бонар, Када, 1925, Тејт Лондон

Specijalno za Politiku
Beč – Francuski umetnik Pjer Bonar (1867–1947), jedna od ključnih figura u tranziciji od impresionizma do modernizma, slikao je po sećanju, od 1912. nikada sa motivom pred očima iz straha da će izgubiti vezu sa slikarstvom. Zbog toga su njegova platna od te godine tematski okrenuta mestima Midija u kojima je provodio vreme – Vernonu, Le Kaneu, San Tropeu, dok je njegov glavni ženski model bila supruga Marta de Melinji (1869–1942) čiji su aktovi uglavnom temeljna studija njene dnevne nege – umivanja, kupanja, češljanja i odevanja.

Kupatilo, to jest toalet, zaokupljale su Bonara, kao i mutna voda u kojoj je video znake prolaznosti, a za Martu se zna da je bolovala od nekoliko vrsta psihičkih poremećaja, od paničnog straha od ljudi do mikrofobije, zbog čega je i provodila toliko vremena u kadi. Njena vezanost za četiri porodična zida je Bonaru dala jedinstvenu mogućnost da se saživi sa apsolutno svakim detaljem njenih dnevnih rituala („Akt ispred kamina”, 1927, „Crvena bluza”, 1925, „Toaleta”, 1914, „Kraj kupanja”, 1919. ili „Akt kraj prozora”, 1922.), zbog čega nije morao da odstupi od svojih načela da ne slika na licu mesta, jer je svakodnevno viđao isto. Ustvari, bilo šta da je slikao, Bonar je pokazivao dečju radoznalost i čuđenje, ne bez humora i blagog cinizma zbog banalnosti stvarnog života. Nago telo žene se pretvara u deo enterijera koji dominira njenim životom, priroda prodire u unutrašnjost kuće kroz otvorena vrata i prozore, pejzaži pate od prisutnosti kuća i ljudi, a mrtva priroda truli u sebi. Bonarove kompozicije su sekvence iz svakodnevice koje više pokazuju odsutnost nego prisutnost, čak iako se na njima nalaze ljudske prilike koje su ili na početku neke radnje, ili je dovršavaju.

Pjer Bonar, Mrtva priroda sa figurom (Marta Bonar), privatno vlasništvo

U kooperaciji sa Novom Karlsberškom Gliptotekom iz Kopenhagena i londonskim Tejtom u koji će se postavka preseliti polovinom januara 2020, u bečkom Kunstforumu je 10. oktobra otvorena opsežna izložba slikarstva Pjera Bonara, umetnika koga je Pikaso prezirao („Njegovo slikarstvo je ikebana neodlučnosti”), a koga su Apoliner i Matis izdvajali kao jednog od najvećih svoga doba. Osamdeset radova potiču iz njegove pozne slikarske faze od 1912. kada mu boja sve do smrti 1947. postaje elementarna preokupacija. Bez obzira na spornost Bonarovog osećaja za, na primer perspektivu, on će u istoriji umetnosti ostati poznat kao umetnik koji je svojim plakatima inspirisao Anrija Tuluza-Loreka da se posveti litografiji i plakatnoj umetnosti ili kao tvrdoglav individualista koji je samo kratko pripadao jednom umetničkom pokretu.

Čak i onda kada je zvanično bio jedan od „Proroka” (grupa Le Nabi), pratio ga je nadimak „vrlo japanski nabista” zbog očiglednog uticaja koji je na njega imao japanski drvorez u boji, naročito po prigušenom hromatizmu koji je veliki iskorak od impresionizma. Međutim, neposredan slikarski stil koji je razvio zajedno sa Feliksom Vajotonom (1865–1925) i Eduarom Vijarom (1868–1940), brzo je bio prevaziđen. Kubizam i nadrealizam su preuzeli kurs, i Bonar je, najviše pod uticajem Anrija-Šarla Mangena, radikalno promenio svoj stil kao i odnos prema umetnosti time što je počeo da „prevodi” sećanja i lične utiske u likovni jezik što će do kraja ostati njegova prepoznatljiva slikarska karakteristika. I Bonar i Vijar su intimisti po nežnosti boja u svojim likovnim kompozicijama, bilo one predstavljale pejzaže, enterijere bilo portrete. Oba slikara se koncentrišu na rezultat svoje unutrašnje, duševne analize sižea.

Kustoskinja Evelin Beneš govori o osećaju za svetlo kada razjašnjava Bonarovo slikarstvo, koje je na izložbi u Beču stavljeno u vrlo pravolinijski, istorijski kontekst. Malo poznata faza kojoj je posvećen tanan prostor jeste njegov umetnički angažman u Velikom ratu. Pošto ga nisu primili u dobrovoljce zbog starosne dobi, Bonar se 1917. pridružio „Umetničkoj misiji u ratu” sa prvim dokumentarističkim zadatkom u francuskom naselju Am. Tu je nastalo njegovo ulje na platnu „Selo u ruševinama blizu Ama na Somi” kao alegorija na ljudsku moć otpora.

Izložba traje do 12. januara 2020.


Komentari0
e51dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja