petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:02

Handke i Srbija

Autor: Šel Magnusonsubota, 16.11.2019. u 18:00
Петер Хандке (Фото EPA/Cesar Cabrera)

Postoje tri vrste reakcija na Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu: jedni osuđuju Petera Handkea i Akademiju; drugi tvrde da Handke zaslužuje nagradu, ali kritikuju njegove stavove o ratovima na Balkanu, i treći ga bezrezervno smatraju vrednim laureatom.

Prema kritičarima, ne samo da je Handke devedesetih godina prošlog veka bio na strani Srba, već je aktivno podržavao Slobodana Miloševića, posećivao ga u Hagu i govorio na njegovoj sahrani. Pored svega, dovodio je u pitanje ono što se dogodilo u Srebrenici.

Kritika, možda, više govori o našoj kulturnoj klimi nego o samom autoru, i možemo pretpostaviti da je malo ljudi pročitalo ono što je Handke u stvari napisao o tom pitanju. Umesto toga, mišljenja se često zasnivaju na nepovezanim citatima i informacijama iz druge ili treće ruke.

Handke se bavio sukobima u bivšoj Jugoslaviji opisujući putovanje u Srbiju u kasnu jesen 1995. i u leto 1996. godine, kada je posetio i istočnu Bosnu, kao i u svojoj knjizi o Srbiji tokom bombardovanja 1999. godine. Tu je i esej o Tribunalu u Hagu iz 2003. i još jedan o sastanku s Miloševićem 2006., i najzad tekst iz 2011. o Dragoljubu Milanoviću, bivšem direktoru Televizije Beograd, koji je osuđen na deset godina zatvora zbog odgovornosti za smrt 16 radnika ubijenih NATO bombama. Nijedan od tih tekstova nije preveden na švedski, a samo je jedan na engleskom.

Prvi tekst, naslovljen „Zimsko putovanje rekama Dunavom, Savom, Moravom i Drinom – ili pravda za Srbiju”, objavljen je u januaru 1996. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada se činilo da su ratovi na Balkanu završeni. Dakle, Handke nije učestvovao u raspravama o Bosni u periodu od 1992. do 1995. godine, i niko tada nije mogao biti „šokiran njegovim stavovima iznetim tokom balkanskog sukoba”.

Dnevnik putovanja iz 1996. godine odlikuje se kvalitetima tipičnim za Handkeovo pisanje: spor ritam, suptilni opisi događaja, mesta i raspoloženja; refleksije o sopstvenom stavu i ulozi jezika; sve to je uzeo u obzir Nobelov komitet. Milošević je pomenut jednom kada Handke citira „Špiglov” članak o Dejtonu; ali ne izražava naklonost ka srpskom nacionalizmu, niti dovodi u pitanje masakr u Srebrenici. Međutim, smatra da Srbi nisu jedini odgovorni za rat i uznemiravaju ga jezičke manipulacije. „Deo mene nije mogao da bira stranu, a još manje da osuđuje”.

Nemoguće je zanemariti Handkeovo poreklo. U putopisnom dnevniku „Zbogom sanjaru iz devete zemlje”, iz 1991. godine piše o svojoj majci, rođenoj u Koruškoj u slovenačkom selu, o svom dedi koji je 1920. glasao za ulazak u Jugoslaviju, i o sopstvenom povratku slovenačkoj kulturi posle detinjstva provedenog u Berlinu. Za Handkea, Slovenija je bila deo šireg južnoslovenskog prostora, koji se protezao od Alpa do vizantijskih crkava i albanskih džamija u Makedoniji.

Raskid sa Slovenijom počinje tokom 1980-ih, kada su radnici iz južnih krajeva Jugoslavije u govorima intelektualaca doživljavani kao pretnja slovenačkom identitetu, a nerazvijene republike smatrane ekonomskim eksploatatorima. Handke se distancira od ideja o civilizovanoj srednjoj Evropi koja je superiorna u odnosu na primitivni Balkan i ne vidi potrebu za slovenačkom ili hrvatskom državom. On svedoči da su žrtve tokom slovenačkog „Oslobodilačkog rata” 1991. godine većinom bili regruti koji nisu ni otvarali vatru, već su ih ubijali sredovečni slovenački teritorijalci.

U maju prošle godine generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković uručio je profesoru Šelu Magnusonu Zlatnu medalju za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. U obrazloženju Komisije za odlikovanja bilo je navedeno da je objavio brojna dela o Jugoslaviji, te da se zalagao za odbranu i zaštitu srpskih interesa

Srž knjige čini moralna kritika Nemačke koja više ne želi da se podseća na zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata. Karolina fon Open u svom eseju „Pravda za Petera Handkea” ističe da je njegovo putovanje u stvari hodočašće na mesta smrti, počev od Zemuna, gde su u nemačkim pokretnim gasnim komorama ubijani jevrejske žene i deca iz ustaškog logora. Putovanje se nastavlja ka Kragujevcu i Kraljevu, gradovima masakra. U tekstu Handke se osvrće na to kako su nemački novinari pozvali Srbe u Hrvatskoj da prihvate status građana drugog reda, što se mora povezati sa „nikad zaboravljenim progonima u okviru hitlerovsko-hrvatskog ustaškog režima”. On odgovara na optužbe za srpsku paranoju pitajući „koliko je svestan bio nemački (i austrijski) narod onoga što je uvek iznova činio i terao druge da rade” na Balkanu.

Za vreme raspada Jugoslavije, Nemačka je ignorisala evropske sporazume i priznala nezavisnost Slovenije i Hrvatske pre postizanja dogovora. Nemačka politika bila je barem isto toliko sporna i tokom bombardovanja 1999. godine kada su vojne obaveštajne službe širile sramotno lažne vesti. (Opširnije u knjizi brigadnog generala Hajnca Lokvaja o „ratu koji je mogao da se izbegne”).

Tekstovi o Hagu sadrže zanimljiva zapažanja o radu suda u dramaturškoj perspektivi, kao i neobičan sastanak tokom koga je Handke tri sata bez prekida slušao Miloševića. Miloševićevi branioci su ga molili da bude svedok odbrane što je on odbio. Međutim, kasnije je prihvatio da prisustvuje sahrani.

Teško je u Handkeovim spisima naći potporu za navodne stavove za koje ga optužuju. Uz to, paralele sa Ezra Paundom važile bi samo da je Milošević Hitler, a rat u Bosni ekvivalentan holokaustu. Ali onda bi trebalo zanemariti istorijsku realnost i reinterpretirati Konvenciju o genocidu na način koji relativizuje ubistva evropskih Jevreja. Moramo biti u stanju da se distanciramo od nasilja bez upotrebe isprazne i nemoralne retorike.
Autor je profesor u penziji univerziteta u Upsali
(Tekst sa engleskog jezika preveo Vladimir Vuletić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu)

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari9
79366
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Гаћиновић
Бриљантан текст , никада није касно ! Само се често питам зашто овај човек није проговорио пре одласка у пензију . За 50 година Хандке ће бити глас разума у мрачним временима једноумља , а о нашим суседима изгласана Конвенција о геноциду над Србима за време НДХ 1 и НДХ2 !
Dragan Pik-lon
Nobelovac Handke i Srbija ce ostati neraskidivo spojeni za vjeke vjekova.Spojeni "pupcanom vrpcom" koja se zove-slobodarstvo.Istina izatkana sa lepom recju.Istina-najlepsa civilizacijska sara,kao sto su ornamenti na pirotskom cilimu.Srbija ce biti svetski presedan jer su se poceli radjati Nobelovci koji nisu njeni autohtoni gradjani.Vec su rodjeni po belom svetu.Bice ih sve vise,da prave drustvo vrhunskim umetnicima kao sto su Dilan i Handke.Pridruzice se i Comski..!
Milan
Vec dugo se moze govoriti i globalnom staljinizmu,jer se svuda osudjuje svako oponiranje "zvanicnom stavu", o raznim narativima, koji se namace ne samo u politici nego i o nacinu zivota.......
Raca Milosavljevic
.... tekst sa pravom merom ... i o napisanom mogao bi se veliki roman ispisati ...
Vremeplow
Kjell Magnusson je inace bio napadan u Svedskim medijima zato sto je rekao da ako je u Bosni bilo geneocida, onda ih je bilo dva ako se uzmu procentualno broj zrtava na Srpskoj i muslimanskoj strani.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja