četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:43
TRI VEKA PIVARSTVA U BEOGRADU

Od Vajferta i Bajlonija do BIP-a

Beogradska industrija piva nastala 1963. godine udruživanjem nekada najvećih proizvođača piva. – Popularno piće u naš grad doneli nemački pivarski majstori
Autor: Milan Jankovićutorak, 12.11.2019. u 20:00
Кнежева пивара (Фотоархива Музеја града Београда)

Povodom obeležavanja tri veka pivarstva u Beogradu u „Galeriji 51” sutra se otvara izložba čiji je autor istoričar Nenad Lukić, kustos u Muzeju nauke i tehnike. Biće to prilika da posetioci upoznaju sa bogatom istorijom proizvodnje jednog od najpopularnijih pića u nas, kao i sa autentičnim eksponatima i dodatnim materijalom koji prikazuju razvoj pivarstva u Beogradu, od početka 18. veka, kada sa je počelo otvaranje prvih ručnih pivara.

Inače, prve zanatske radionice za proizvodnju piva otvorili su nemački pivarski majstori koji su u naš grad stigli sa ostalim naseljenicima pošto su, prema odredbama Požarevačkog mira, Beograd i okolina potpali pod habsburšku upravu. Bilo je to posle austro-turskog rata 1716–1718. godine. Nedugo zatim, Osmanlije su ponovo osvojile Beograd, a nemački pivarski majstori su se odselili.

Nenad Lukić, istoričar i kustos u Muzeju nauke i tehnike, podseća da je nakon pauze od gotovo jednog veka prvu pivaru u Beogradu 1839. godine otvorio mlinarski stručnjak Johan Vajhapl, rodom iz Štajerske.

Nesumnjivo je, ipak, da jedno od počasnih mesta u beogradskom pivarstvu pripada porodici Vajfert. Pančevački industrijalac Ignjat Vajfert je  između 1871. i 1873. godine izgradio parnu pivaru na brdu izvan Beograda, tada zvanom Smutekovac, a danas Mostar i nazvao je po svom sinu „Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta”. Đorđe je preuzeo upravljanje nad firmom, i do Prvog svetskog rata u njoj je moglo da se proizvede do 50.000 hektolitara piva godišnje.

– Posle rata Vajfert obnavlja pivaru i 1921. godine je transformiše u akcionarsko društvo. Između dva svetska rata ona je bila najveći proizvođač piva u Kraljevini SHS odnosno Kraljevini Jugoslaviji i njen maksimalni godišnji kapacitet je iznosio oko 180.000 hektolitara piva. Po završetku Drugog svetskog rata, 1947. godine, ona je konfiskovana i prelazi u državno vlasništvo, menjajući ime u „Pivara 7. juli” – priča Lukić.

Flašara BIP-a (Fotoarhiva BIP-a)

Firma „Ignjat Bajloni i sinovi” je zvanično počela pivarski posao početkom 1888. godine. Bajlonijevi su krajem 19. i početkom 20. veka značajno povećali proizvodne kapacitete, što je uticalo da njihova pivara u drugoj deceniji 20. veka postane najveći proizvođač piva u zemlji, a posle Drugog svetskog rata i ona je nacionalizovana, pretvorena u državno vlasništvo i promenila je ime u „Pivara Beograd” pod kojim je poslovala do 1963. godine.

I, u januaru 1963. godine došao je trenutak da se rodi gigant – Beogradska industrija piva. U popularni BIP ulaze bivše pivare Vajfertova i Bajlonijeva, kao i „Bezalko”, preduzeće za proizvodnju bezalkoholnih pića.

– Do početka 21. veka BIP je bio na vrhu po proizvodnji piva, ali tada primat preuzima Apatinska pivara. BIP je 2007. privatizovan, ali je zbog neispunjavanja ugovornih obaveza Agencija za privatizaciju 2010. godine raskinula ugovor sa stranim vlasnicima. Početkom septembra 2015. godine Privredni sud u Beogradu otvorio je nad BIP-om stečajni postupak koji je i danas na snazi – objašnjava istoričar Lukić, koji je i sam više godina radio u nekada najpopularnijoj pivari na ovim prostorima.

Pogon BIP-a na „Mostaru” je danas najstariji i jedini preostali industrijski kompleks u Beogradu u kome se još odvija proizvodnja.

Iako sastavni deo Beograda, Zemun je imao sopstvenu istoriju pivarstva. Prvu pivaru 1721. godine, nakon oslobođenja grada od Osmanlija, osnovao je Johan Krištof Šmid. Nalazila na mestu današnje Osnovne škole „Lazar Savatić” i postojala je do kraja Drugog svetskog rata.

Pored nje, postojale su pivare koje su otvarali Mihail Findt i Josip Gaborček, a u poslednjim decenijama 19. veka počela je da radi i pivara koju su osnovali Stefan i Marija Zarić. Nju su krajem 19. veka preuzeli Adolf Štok i Jozef Funek i njen zvanični naziv je bio „Parna pivara Štoka i Funeka”. Nalazila se na početku današnje Ulice cara Dušana i postojala je do kraja Drugog svetskog rata.

A pošto se pivo proizvodi da bi se pilo, pored pivara nicale su i beogradske pivnice.

– Zvanično, prva pivnica otvorena je u drugoj polovini 19. veka i njen vlasnik bio je Ilija Milosavljević Kolarac. S obzirom na to da je pivo vremenom postajalo sve popularnije, u Beogradu je do okončanja Drugog svetskog rata radilo više desetina pivnica i restoracija od kojih su posebno ostale upamćene „Bajloni”, „Druga pivnica”, „Kasina”, „Mala pivara”, „Proleće”, „Ruski car”, „Uroševa pivnica”, „Dimitrijević i Mihajlović”, „Hajduk Veljko”, „Ignjatova” i „Kod Knez Mihaila” – nabraja Nenad Lukić.

Prva linija za limenke u SFRJ 1971. godine (Fotoarhiva BIP-a)

Kraj prošlog i početak 21. veka obeležen je otvaranjem lanca lokala i pabova u kojima se ispija omiljeno piće.

Svečano otvaranje izložbe je u „Galeriji 51”, u Skender begovoj ulici, sutra u 19 sati. Živeli!

„Kneževa pivara”

Na uglu današnjih ulica Admirala Geprata i Balkanske, 1840. godine je završena gradnja Velike ili Kneževe pivare, čiji je nominalni vlasnik postala kneginja Ljubica Obrenović. Prvi upravnik je od 1. januara 1841. do 30. juna 1842. godine bio Konstantin Hadija Mlađi, zemunski pivar i zet Jevrema Obrenovića. O radu pivare nema mnogo sačuvanih podataka, ali se zna da se u njoj proizvodilo svetlo i tamno Mercen pivo i da godišnja proizvodnja nije mogla biti veća od nekoliko hiljada hektolitara. Kneževa pivara je prestala sa proizvodnjom 1873. godine.

„Mala pivara”

Na inicijativu grupe imućnih beogradskih trgovaca 1871. godine osnovano je Prvo srpsko akcionarsko pivarsko društvo, u čiji sastav je ušla i „Mala pivara” ili „Filipova pivara”, nazvana najverovatnije po svom prvom vlasniku Filipu Đorđeviću. Nalazila se na samom kraju današnje Cetinjske ulice. Trinaest godina kasnije Društvo je proglasilo stečaj, a pivaru preuzeo Jovan Brabec. On je modernizovao proizvodnju kupovinom parne mašine i samostalno je vodio posao do 1888. godine kada je zbog dugova prodao firmi „Ignjat Bajloni i sinovi”.


Komentari1
0f168
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дом престарелых
Je l ima nešto što posle rata nije opljačkano i rastureno od sopstvenog naroda ali drugačijeg političkog uverenja? Zato sada imamo samo imena pivara a iza njih strane kompanije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja