nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.06.2008. u 22:00 Nebojša Katić

POHVALA EFIKASNOJ DRŽAVI

„Vašingtonski konsenzus – stabilizuj, privatizuj i liberalizuj –mrtavje”. Ovim rečima počinje redakcijski uvodnik uglednog „Fajnenšl tajmsa” od 22. maja ove godine, u kome su sažeti najvažniji zaključci upravo objavljenog Izveštaja Komisije za rast i razvoj.

Vašingtonski konsenzus je kovanica koja se koristi kao sinonim za neoliberalnu doktrinu i ekonomsku politiku kakvu su godinama zajednički promovisale Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Ministarstvo finansija SAD, svi sa sedištem u Vašingtonu.

Kako je stvarnost tvrdoglavo odbijala da se prilagodi neoliberalnoj doktrini, od nje se na kraju moralo odustati. Trebalo je da prođe gotovo dvadeset godina da bi se priznalo nešto što je odavno bilo jasno – nijedan uspešan ekonomski model nije počivao na neoliberalnim idejama.

Komisija za rast i razvoj je formirana 2006. godine, s ciljem da liderima zemalja u razvoju ponudi preporuke u vezi sa optimalnom i održivom strategijom razvoja. Njen rad je sponzorisalo nekoliko zapadnih vlada, jedna fondacija i Svetska banka. Komisiji je predsedavao nobelovac Majkl Spens, a u njenom radu je pored 21 stalnog člana iz 18 zemalja, učestvovalo još oko 300 uglednih stručnjaka.

Komisija je proučila iskustva i razvojne modele 13 ekonomski najuspešnijih država u poslednjih šest decenija. S izuzetkom Bocvane, Brazila, Malte i Omana, sve ostale zemlje su iz jugoistočne Azije, uz Japan i Kinu. Na bazi njihovih iskustava, formulisane su i preporuke u izveštaju.

Analiza je obuhvatila period od 1950. do 2005. godine. Svaka od pomenutih 13 država je uspela da u nekom kontinuiranom periodu od najmanje 25 godina, ostvari prosečnu godišnju stopu rasta od 7 odsto. Kako se čuda ne dešavaju 13 puta, ova stopa rasta se danas smatra realističnim ciljem. S takvom stopom država može udvostručiti svoj bruto domaći proizvod svakih deset godina.

Komisija je zaključila da nema jedinstvenog recepta za razvoj, ali da uprkos tome postoji najmanji zajednički sadržitelj ekonomskog uspeha. Svi uspešni modeli baziraju se na integrisanosti sa svetskom ekonomijom, imaju veliku pokretljivost radne snage, visoku stopu štednje i investicija i sposobne vlade koje su posvećene ekonomskom rastu.

U izveštaju se naglašava da aktivna i pragmatična vlada, koja je spremna da hrabro ali razumno eksperimentiše, ima ključnu ulogu u razvoju ekonomije. Ovakvim naglašavanjem uloge države načinjeno je radikalno odstupanje od ekonomskih doktrina koje su vladale poslednjih decenija.

Iako ne daje gotove recepte, izveštaj se distancira od neoliberalnih mantri koje su do juče prolazile kao recept „zdrave” ekonomske politike. Utisak je da se nalazi Komisije ponajviše oslanjaju na praksu azijskih zemalja i na model kojim je Japan započeo svoju ekonomsku ekspanziju.

Konstatuje se da zemlje – šampioni – nisu previše naklonjene slobodnom tržištu. U sprovođenju razvojne politike, one su često pribegavale potcenjivanju vrednosti domaće valute, selektivnoj kontroli priliva kapitala i politici akumuliranja visokih deviznih rezervi. Jedinstvenog stava u vezi sa vrlinama ovog segmena ekonomske politike nema, ali to možda i nije previše važno – takva politika je dala odlične rezultate.

Ukazuje se i na opasnost od prebrzog otvaranja ekonomije spoljnoj konkurenciji. Daje se i primer zemalja koje su se najpre skoncentrisale na supstituciju uvozne robe, da bi se tek u sledećem koraku okrenule inotržištima. Ovo će biti zanimljivo onom delu domaće ekonomske javnosti koji ogroman deficit trgovinskog bilansa vezuje samo za slabost izvozne privrede, zanemarujući pri tome bujajući uvoz.

U izveštaju se naglašava i da je inostrano zaduživanje neadekvatna zamena za domaću štednju, koja je najvažniji izvor dinamičnog investiranja. Iza ovog stava skrivena je neprijatna istina – države koje žele brzi razvoj, moraju u dužem periodu žrtvovati ličnu potrošnju.

Snažno se naglašava i da nema održivog i dinamičnog razvoja bez ubrzanog investiranja u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo. Ova vrsta državnog investiranja ne ugrožava privatne investicije time što apsorbuje slobodan kapital, kako tvrde pristalice privatizovanja svega postojećeg, naprotiv, ona privatno investiranje podstiče.

Izveštaj Komisije bi mogao dobro poslužiti budućoj vladi Srbije, ko god da je sastavi. U kontekstu srpske ekonomije, neki pravci delovanja su već danas kristalno jasni. Država mora ulagati u infrastrukturu: u puteve, proizvodnju energije, vodosnabdevanje, itd… Taj strateški segment se ne sme prepustiti volji stranih investitora, koncesionara ili njihovih banaka. Država takođe mora investirati u obrazovanje i zdravstvo, jer u tim oblastima tržište funkcioniše loše – obrazovana i zdrava nacija je odgovornost države, ali i adut u privlačenju kapitala.

Srbija će uvideti, bojim se veoma brzo, da nagomilani problemi srpske ekonomije moraju biti razrešavani ne samo tržišnim merama, već i osmišljenim administrativnim zahvatima države, kako su to već radile najuspešnije zemlje. Ovo se podjednako odnosi i na budžetsku i na monetarnu sferu. Nije svaki administrativni intervencionizam loš niti je „tržišnost” vrlina po sebi. Kvalitet ekonomske politika se vrednuje kroz rezultat, a ne kroz njenu doktrinarnu podlogu.

finansijski konsultant

Komentari32
bde72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tilada 1001
Citajuci tekst, a posebno komentare zamalo da pomislim da je Srbija neoliberalna drzava :)))))) Ovi pokusaji New Dilovaca da prokrijumcare intervencionizam kao pozitivan i dobar je stvrno grozan i baira se na flasifikaciji cinjenica. Tako nobelovac Stiglitz u svojoj knjizi protiv globalizacije navodi Rusiju kao jedan od primera neuspeha Vasingtonskg konsenusa. Medjutim u rusiji i slicnim zeljama (ja bi tu ukljucila i Srbiju) postoji mit da su sprovodile liberalnu tranziciju, ali koje su u osnovi bile vrlo neliberalne i u kojima probleme nije izazvala divlja liberalizacija bez izgradnje ustanova, vec intervencionizam drzave, odsustvo liberalizacije i naravno odsustvo vladavine prava. Sto se malo ne pozabave Estonijom, Irskom , Novim Zelandom, Ceskom...
Драган Николић
Замолио бих г-дина Катића да ми реши проблем који имам са телефоном. Кад год позовом моје дужнике, нико ми се не јави. Уједно сам затрпан позивима банака који ми нуде кредите и позајмице са каматама од 15% до 30%! Хвала Аутору на још једном изврсном тексту.
james bond
Pa kaze knjiga The Post-American World by Fareed Zakaria, pisac kolko sam razumio amer porijeklom Indijac konstatuje da se centar ekonomske moci vec preselio u Kinu i Indiju.Kina je cak postala veci ekonomski partner Indiji od Merke.Cak ni Las Vegas nije vise najveca svjestska kockarnica vec neka u Aziji...Tako za srpske tajkune da znaju kad im bidne trebalo narucivat kakije prljavije poslova dje da idu a da ne gubu vrijeme...
citac
A sad svako na svoje radne zadatke. U deset uvece, izlazi novi broj on line "Politike". Usput strepeti, da li ce bas na moj komentar da reaguje postovani gospodinn Katic. Da reaguje pohvalom, ili ne. Pitanje je sad. U iscekuvanju kraceg komentara na nase komentare - ziveli.
novosađanin
Nisam ekonomista, ali rezultate svi vidimo. Osnovna dva razloga zbog kojih su neke stvari bolje nego pre desetak godina su nepostojanje sankcija i stanje bez rata. I da su socijalisti vladali svo ovo vreme, a bez sankcija i rata i oni bi najverovatnije u zadnjih par godina ostvarivali bolje ekonomske parametre u poređenju sa vremenom ratova i sankcija. Poput jasne političke pomoći od strane Rusije u vezi Kosova i jasne politike većine zemalja EU i SAD da nam koliko god je moguće smanje teritorije i stanovništvo, tako se i u ekonomiji moramo približiti onome ko nam može pomoći da bismo spasli narod i državu. Umesto tesnih veza sa briselskim činovnicima, moramo najjače veze ostvarivati sa onim ko se pokazao otvoreno prijateljski nastrojen, a to je Putin i Rusija. Naravno da je potrebno imati i veze sa Briselom i Vašingtonom, ali sa jasnom svešću da su svo ovo vreme radili o glavi Srpskom narodu i državi, bez iluzija o njihovoj dobronamernosti u odnosu na nas. Dakle, primarne veze sa Rusijom, koja je očigledno postala i ekonomska sila, a moja je pretpostavka i nada da će u skoroj budućnosti uloga Rusije u EU biti daleko jača i tako ćemo i mi posledično vremenom sve manje biti žrtve briselskih činovnika. Najveći deo budućnosti svetske ekonomije (a izgleda već i sadašnjosti) je Azija, zemlje kao što su Kina, Japan itd. A nama je najbliža Rusija. Polupesnički intuitivno na Istoku se i sunce rađa, na Zapadu zalazi. Ko god bude vodio politiku i ekonomiju Srbije neka je usmeri tamo gde je najbolje za nas. Meni izgleda da je to Rusija. Za početak da se poučimo njihovim iskustvom kako da silaznu liniju preokrenemo u uzlaznu, tj. tendenciju slabljenja i propadanja u uspon ekonomije i jačanje države.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja