četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:43

Veroučitelji stalno rade na određeno vreme

O punoletstvu veronauke govori se uz pominjanje novih udžbenika i nerešen status nastavnog osoblja, koje obnavlja ugovor svake godine, iako su neki od njih razredne starešine, pa i pomoćnici direktora
Autor: Jelena Čalijautorak, 12.11.2019. u 21:00
Ђаци ОШ „Јован Поповић” са својим вероучитељом на литургији у Саборној цркви у Крушевцу (Фото СПЦ)

Nastava veronauke je uvedena u škole između povika da joj je mesto u crkvi, a ne u učionici i poklika da je njeno vraćanje u škole prekretnica u moralnoj i duhovnoj obnovi društva. Prošlo je 18 godina od tada a podršku i protivljenje su zamenila tekuća pitanja: pravljenje nastavnog plana i programa, pisanje odgovarajućih udžbenika i nastavnog materijala, pitanja o statusu veroučitelja i ono osnovno što bi svi da znaju – koliko se učenika opredeljuje za ovaj izborni predmet.

Danas u Beogradu, osamnaest godina otkako je u OŠ „Kralj Petar Prvi” održan prvi čas pravoslavnog katihizisa, taj procenat iznosi 52 odsto. Odnosno, kako pojašnjava protojerej-stavrofor dr Dragomir Sando, predsednik Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, 78.000 učenika u osnovnim i srednjim školama pohađa časove verske nastave. U nekim eparhijama, poput valjevske, procenat đaka koji se opredeljuju za veronauku je čak 90 odsto.

Školske 2016/17. godine donet je novi plan i program, budući da je jedna od primedbi veroučitelja koji su učestvovali u istraživanju Ministarstva prosvete pre pet godina bila da za pojedine razrede program nije prilagođen uzrastu učenika, ali i da su potrebni novi udžbenici, prijemčiviji đacima.

– Novi plan i program je odobren od svih relevantnih činilaca i počelo se raditi na pripremi udžbenika. Ovoga puta su povereni veroučiteljima kao nekome ko je neprestano u kontaktu s materijom. Udžbenici su selektovani i autori imenovani, izvršena je stručna didaktička procedura i, koliko mi je poznato, trebalo bi u najskorije vreme da se štampaju za prvi i peti osnovne i prvi razred srednje škole, a za sledeće razrede već naredne godine – najavljuje protojerej-stavrofor Dragomir Sando.

Ono što se, međutim, još nije promenilo jeste status veroučitelja. Njih Ministarstvu prosvete predlažu verske zajednice, one i kontrolišu njihov rad, plate dobijaju iz državnog budžeta, a ugovore o radu obnavljaju svake godine. Više puta su tražili da se taj njihov „privremeni” status reši, ali je to do danas ostalo otvoreno pitanje.

– Obećano nam je još pre više godina s najvišeg ministarskog mesta da će se to pitanje u najskorije vreme rešiti, ali se to još nije dogodilo. Istinski razlog nam nije poznat ako se ima u vidu da su veroučitelji s adekvatnim ličnim primanjima i svim doprinosima izjednačeni sa svojim kolegama koji su u redovnom radnom odnosu. Dobra volja bi mogla da prenebregne nove uslove za radni odnos gde se traže završene master studije jer su veroučitelji već odavno u školskom sistemu po ondašnjim važećim uslovima – kaže Sando.

Iako takav status, prema rečima našeg sagovornika, delimično utiče na krajnje rezultate u verskoj nastavi, veroučitelji su za ovih 18 godina postali sastavni deo kolektiva škole, negde čak i njen upravljački deo.

– Imamo veći procenat izvanrednih veroučitelja, onih koji su po ceo dan u školskim prostorima i zato ne čudi što su neki pomoćnici direktora, a njih tridesetak su i razredne starešine. Kvalitet njihovog rada ih je izdigao da daju svoj lični doprinos i za odgovornije zadatke mada ih po slovu zakona ne bi mogli obavljati. Među veroučiteljima imamo i izvestan broj njih u akademskom znanju, doktora i magistara iz raznih naučnih oblasti – napominje Sando.

Spajanje s građanskim vaspitanjem

U decembru prošle godine, patrijarh Irinej je na prijemu svih beogradskih direktora škola u Patrijaršiji predložio da bi bilo dobro da se verska nastava i građansko vaspitanje objedine u jedan predmet, kaže protojerej-stavrofor Dragomir Sando.

– Ako bi došlo do ozbiljnosti njihovog izvođenja: da se imaju dva časa nedeljno, da se ocenjuju, da nisu kao u današnjem slučaju šesti i još češće sedmi čas radnog dana i još nekoliko korekcija, i da se Crkva još više angažuje u njihovoj realizaciji, predlog bi bio više nego primenjiv. Izbegli bismo osećaj rivaliteta, prebrojavanja u procentima ova dva predmeta, a bilo bi prostora i za religijsku kulturu, umetnost, korelativnost s drugim školskim predmetima, temeljniju sadržajnu etičnost i mnogo toga primenjivog i korisnoga za učenike naših osnovnih i srednjih škola. Mnogi su se oduševili ovim predlogom – navodi naš sagovornik.


Komentari8
99f90
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радослав Рацић
У српском средњем веку, манастири су били прве школе и добро је кренуло. Ми Срби, нажалост, никада нећемо достићи цивилизацијски ниво периода Немањића, између осталог и зато што инсистирамо на толикој одвојености цркве и школе. Па се и хвалимо тиме, као сваки незналица својим незнањем. Не треба ни данашњу цркву идеализовати. И њу и школу треба враћати изворном светосављу. Наравно да грађанско васпитање треба утопити у веронауку и најкомпетентније осмислити садржаје тог предмета.
Kenedi
Raciću, ako nemate dece, onda kad budete imali, ili unuke, strpite se dok ne završe osnovnu školu pa onda pravo u manastir na dalje usavršavanje, a može i na Bogoslovski. Nama običnim Srbima za decu ostavite ove glupe civilne škole tipa gimnazija i, posle, npr. Elektrotehnički fakultet.
Preporučujem 6
Риквес Уб џет
"...предложио да би било добро да се верска настава и грађанско васпитање обједине у један предмет..." А можда би још боље било да се јавно образовање и православна хришћанска вера обједине у једну установу, као што су, на пример јавно образовање и религија обједињени у Јемену и сличним не-секуларним државама?
Mustafa Aga
Decu treba odmalena uchiti da veruju u postojanje nashega Tvorca, Uzvishenog Boga, i da im se objasni i praktichno pokaze kako ziveti po Bozijim zapovestima...Ovaj zivot, ovozemaljski, jeste samo privremena faza u nashem postojanju...Zivot posle ovog zivota jeste onaj zanavek i onaj za koji vredi pomuchiti se...Onaj ko zivi ovaj zivot bez poBoznosti; pa makar bio i najuspeshniji u ovome zivotu...Sve je to zabadava i privremeno...
Učiteljica
Čitava armija ljudi radi na određeno zbog zabrane zapošljavanja. Veroučitelji nisu izuzetak. Ali, da verske zajednice predlažu (nameću) ko će ući u učionicu među decu, a direktor tu osobu mora da primi....stvarno je čudno rešenje. Zašto ne bi verska nastava bila 6. ili 7. časa ako može fizika ili matematika? Ako bi objedinjeni predmet imao fond 2 časa nedeljno umesto dosadašnjeg jednog za odabrani od ta dva,to bi značilo smanjenje fonda nekog drugog predmeta. Kog? Maternjeg jezika? Fizičkog?
милица
У школи где радим смењивали су се вероучитељи.То су били млади још несвршени студенти богословије.Кад заврше студије,ожене се и када се рукоположе служе као свештеници у црквама.На њихово место црква одреди другог вероучитеља.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja