četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 14.11.2019. u 14:32

NBS kupila devet tona zlata za 395 miliona evra

(Фото Пиксабеј)

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je centralna banka u oktobru kupila devet tona zlata i to platila 395 miliona evra, prvi put na međunarodnom tržištu, prenosi Beta.

„Srbija može da se pohvali diverzifikacijom deviznih rezervi najkvalitetnijom aktivom”, kazala je Tabaković na predstavljanju mesečnog izveštaja o inflaciji.

Ona je istakla da su bruto devizne rezerve NBS premašile 14 milijardi evra, a da su neto devizne rezerve 12 milijardi evra. U tim deviznim rezervama je i zlato koje Srbija poseduje, ukupno 30,4 tone koje čini oko 10 odsto deviznih rezervi i čija je vrednost 1,3 milijarde evra.

Jedna tona od kupljenog zlata se, kako je rekla, „drži na sigurnom mestu, u švajcarskoj centraloj banci, za slučaj bilo kakve odbrane od rizika u međunarodnom okruženju”, a između ostaloga i što su transportni troškovi visoki i zato što nema izdataka za čuvanje.

„Nova projekcija NBS je da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove godine biti 3,6 odsto, umesto ranije prognoziranih 3,5 odsto, a moguće je da će rast biti i veći”, rekla je Tabaković.

Dodala je da je inflacija u Srbiji šestu godinu zaredom niska i stabilna, u proseku dva odsto i da su očekivanja da će tako biti i u narednom periodu.

Projektovana ciljana inflacija od tri odsto, plus-minus 1,5 odsto neće se, kako je rekla, menjati do kraja 2021. godine.

Istakla je da je u septembru nivo problematičnih kredita bio 4,66 odsto, a da su direktne strane investicije 2,9 milijardi evra i da se očekuje da dostignu prošlogodišnji 3,5 milijardi evra.

Strane direktne investicije, prema njenim rečima, petu godinu za redom pokrivaju deficit tekućeg računa.

Tabaković je rekla da rastu devizna i dinarska štednja, brže dinarska i da sada iznosi 74 milijarde dinara.

Izvoz robe i usluga Srbije je, prema njenim rečima, za prvih devet meseci ove godine veći za 10,9 odsto, a u EU za 10,6 odsto nego u istom periodu prošle godine i time se stopa rasta ukupnog izvoza u ovoj godini ubrzala u odnosu na 2018. godinu i približila se stopi rasta uvoza koja je međugodišnje iznosila 11,6 odsto. ;

„Želim da istaknem da je Srbija došla na korak od dobijanja investicionog rejtinga, karakterističnog za ekonomije koje odlikuje visoka sigurnost ulaganja”, rekla je Tabaković.

Ona je rekla da su strani investitori ove godine iz Srbije izneli 709 miliona evra dobiti i da je prošle godine 56 odsto dobiti reinvestirano, a da se očekuje da i ove godine toliko odvoje za proširenje kapaciteta.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da će ovu godinu na globalnom nivou obeležiti znatno usporavanje trgovine i privrednog rasta zbog rastućeg protekcionizma i neizvesnosti u pogledu budućih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija.

„Relevantne međunarodne institucije smanjile su procene globalnog rasta, uključujući i procene za zonu evra koja je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner uz ocenu da će se rast u narednom periodu ipak postepeno ubrzavati”, rekao je Jakovljević.

Dodao je da se neizvesnost u pogledu budućih kretanja pre svega odnosi na cene nafte.

Direktor Odelenja za monetarnu analizu i izveštavanje Mirjana Miletić rekla je da su krediti privredi međugodišnje porasli 11,6 odsto, a stanovništvu 9,3 odsto.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Milan Trajković kazao je da je učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) sada oko 22 odsto i da će do kraja godine biti oko 23 odsto.

„Još nismo stigli uobičajen nivo investicija u BDP koji su imale zemlje centralne Evrope od 25-26 odsto, ali smo prevalili dobar deo puta”, rekao je Trajković.

Komеntari30
da6d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Antonijevic
Na sigurnom je jedino kod sopstvene kuce . 10% od deviznih rezervi je malo i treba biti najmanje 70% jer fijat novac je u nekom trenutku mozda samo bezvredni papir , a zlato od kada je sveta i veka vrednost broj jedan.
Dori
Ivane, u pravu ste. 9 tona jeste malo. Ali ne smije se ulagati samo u jednu vrstu jer svako ulaganje je rizik i treba ga raspodijeliti. Sigurno ne postoji. Zlato ima najveću vrijednost u vrijeme rata jer tada sve ostalo propadne. Zato se kupuje zlato. Ne mislim, može biti rata, nego država mora misliti dugoročno.
golden boy
@Miodrag Kljajic - Mnogo komplikovano računaš! Pogledao sam na internetu momentalnu cenu zlata u svetu = 42.946,00 EUR. Pomnoženo sa 9000 (kg) iznosi 386.514.00 evra! NBS nije ništa zaradila dok ne proda to zlato, samo mu je uvećala momentalnu vrednost. Pretpostavljam da transport i osiguranje transporta nisu bili besplatni, a i deponovanje novca u Švajcarskoj nije za lepe oči....
Dori
Zlatni dečko, niti se deponuje u Švajcarskoj, niti se transportuje. Ta vremena su prošla. Sve je to digitalno. Tako je to danas. Kupovina i prodaja su praćene dodatnim troškovima tj. Courtagen (kurtaž). Finansijske institucije ne rade besplatno. A drugo je ono od ranije koje je već lagerovano.
JorgeLB
Kilo zlata 40.000 eura u Švicarskoj. Kako to za 9 tona 395 miliona evra? Gdje su kupili? Od koga?
Dori
Mjera za zlato je fina unca, a cijena u dolarima. Švajcarska berza preračunava u Franke po tekućem kursu, a kurs se mijenja svake sekunde pa tako i ostalo. Švajcarska NIJE evro zona! Ovog momenta je 1 kg zlata 46.788,- CHF, a to je 43.217,- evra. Danas je zlatu cijena porasla za 204 CHF. A sutra... pitaj vračare da pogledaju kroz zlatnu kuglu!
golden boy
Pogledao sam današnju cenu zlata za kilo: okruglo 42.900 eura puta 9000 iznosi 386,6 miliona evra. To je bila realna cena, ali kupljena u ne baš pogodno vreme.
Aleksandar
Mislis li da uopste ima izbora gdje ce se drzati zlato??? Evo prodacu ti moje auto za 5 evra, ali da bude u mojoj garazi i ti ne mozes da ga vozis, a kad hoces da ga vidis moras da najavis godinu unaprijed, ali auto je tvoje. To je ta logika. Pa dobro je poznato da je Fort Knox odbio da pruzi njemacko zlato na uvid - Njemcima :)
golden boy
Aleks, loše ste obavešteni! Nemačka Bundesbanka je još 2013. počela etapno da vraća zlatne poluge iz Amerike u Nemačku. SVAKA pojedinačna poluga se po dolasku u Nemačku temeljno ispituje na njenu čistoću zlata. Nemačka ima nameru da polovinu svojih zaliha ipak ostavi u inostranstvu. Sigurno je sigurno. Fort Knox je jednom svom predsedniku (60-tih ili 70-tih) bio zabranio da vidi zlatne rezerve. Kako je to izazvalo buru negadovanja u javnosti - ipak su dozvolili posetu medijima.
Ljubomir
Da, jako pametan potez. Samo su prodavali zlato kada je bilo tri puta manja cena na berzi. Isto bajno društvo koje je sedelo u vlasti pre sadašnje a sada je ekspertski savetnik nove. Mlađane Dinkiću gde su pare od Razvojne banke Vojvodine, verovatno gde ste i planirali. U Hrvatskoj, ipak treba para za trošak kada idete na odmor svi tamo na Brione. Pola milijarde evra i nisu neke pare. Mada ima tu i nekih para sa Kipra, one što su volšebno isparile sa računa. Pilićari na robiju, ovi na...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja