četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:04
FORMULE ŽIVLjENjA

Roditelj i bes tinejdžera

Mladi u ovom periodu svađom žele da postignu promenu ponašanja članova porodice, a ljutnja starijih je zahtev da mlada osoba prestane da se ponaša bezobrazno i nezahvalno
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 18.11.2019. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje svoju raniju predstavu o sebi, kao i da odgovora na brojna pitanja koja sebi postavlja. U ovom periodu menja se i odnos prema vršnjacima i prema roditeljima jer po pravilu vršnjačka grupa postaje važnija od roditelja. Mladoj osobi postaje najvažnije da bude prihvaćena od vršnjaka, zbog čega se stalno pita da li je dovoljno zanimljiva, dovoljno privlačna, dovoljno popularna.

Sve to čini da je unutrašnji život mlade osobe pun dilema, strahova, neizvesnosti – dakle buran. Ova neprijatna osećanja mogu činiti da je tinejdžer nervozan, da ima „spušten prag” tolerancije neprijatnih stimulusa, zbog čega u neočekivanim situacijama reaguje preterano, najčešće besom.

Nisam više mali

Često je buran i odnos sa roditeljima kojima mlada osoba pokušava da dokaže da je odraslija nego što to oni smatraju da jeste. Iz tog razloga nastaju brojni protesti, svađe, inaćenja, nezadovoljstva, a sve je to često obeleženo izlivima besa tinejdžera.

Ljutnja i njen afekt bes su zapravo emocionalni zahtev za promenu ponašanja. Svađe u ovom periodu su tinejdžerov zahtev da roditelji promene ponašanje, da ga „ostave na miru”, dok je roditeljska ljutnja zahtev da tinejdžer prestane da se ponaša bezobrazno i nezahvalno. Porodica će mnogo lakše prebroditi ovaj period ako roditelji bolje razumeju bes tinejdžera.

Bez obzira na to šta je sadržaj o kojem govori besni tinejdžer, njegov bes se može shvatiti kao univerzalna poruka roditelju: nisam više mali, ja sam dovoljno odrastao! Neću više da se prilagođavam tebi, prilagodi se ti meni!

Bešnjenje, naročito ako je roditelju neočekivano i ako ga smatra iracionalnim, može biti jedna od „taktika za zbunjivanje roditelja”, kako je to nazvao Najdžel Lata. Besna reakcija, izlazak iz sobe uz treskanje vratima je poruka „neću više o tome da razgovaram”, čime tinejdžer prekida razgovor koji mu je neprijatan ili u kojem nema argumente. Ovakve reakcije su namenjene zastrašivanju ili izazivanju osećanja krivice kod roditelja, naročito ako je u strahu da će izgubiti dobar odnos s tinejdžerom.

Često će tinejdžer lakše da se poveri najboljem prijatelju nego roditelju. To je zbog toga što smatra da bi poveravanje roditelju značilo da je i dalje „mali” i da nije odrastao. Takođe smatra da mora da bude „jak” da bi pokazao da je odrastao i da sam rešava svoje probleme. A upravo je bes ono osećanje koje je „jako” i kojim se brani od „napada” ili druge tera od sebe. Na taj način bes postaje njemu prihvatljiva maska iza koje krije svoja osećanja stida, niže vrednosti, tuge, zabrinutosti, teskobe, uvređenosti, depresivnosti, očaja i sličnih osećanja koja, po njegovom mišljenju, imaju deca i „slabići”.

Roditelj ne treba da gleda na bešnjenje tinejdžera kao na izraz „poludelih hormona“ ili bezobrazluka, već da razume da se često iza besa krije nešto što mlada osoba želi da prikrije. Kako želi da pokaže da „nije više mali”, tinejdžer skriva svoje „unutrašnje dete” koje zapravo želi da popriča s roditeljem o onome što ga muči. Ponašajući se kao pobesneli tigar, tinejdžer pokušava da maskira da se u sebi zapravo oseća kao preplašeni zec.

Zbog čega se loše osećaš

Kada je roditelj svestan da je bes samo neka vrsta magle ili dimne zavese iza koje se krije neka druga emocija koja muči „unutrašnje dete” tinejdžera, on može potražiti kontakt s tim skrivenim delom ličnosti. Kada tinejdžer počne da urla kako ga roditelj ne razume, kako ga niko ne razume, roditelj može da mu pomogne da se „otvori” tako što će smirenim glasom reći: Ja želim da te razumem. Pomozi mi da te razumem, kaži mi u čemu je problem. Sličan efekat može da ima i pitanje: Šta se dogodilo u tvom životu? Zbog čega se loše osećaš?

Roditelj koji ne vidi jedini problem u tinejdžerovom besu, već na njega gleda kao na simptom ili izraz nekog drugog problema, naći će način da „preskoči” ovaj bes i da pozove svoje dete da razgovaraju o onome što zaista muči mladu osobu. Razgovor s odraslom osobom koja je iskreno zainteresovana, sposobna da sluša i čuje o tinejdžerskim problemima je važno lekovito iskustvo za ranjivu tinejdžersku dušu.


Komentari5
12d8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

rade
Odlicna ilistracija slike. Dete zeli da bude na istoj visini kao roditelj. (slika sa merdevinama) Samo sto je ne moguce uvaziti sve deciji zelje i zahteve ukoliko nisu realne ili neizvodljive, dakle volim te i kada ne mogu da ispunim tvoj zahtev ili potrebu.
Dragan Pik-lon
Bez tinejdzera je samo jedan eksplozivni nacin trazenja paznje.Kao da se to dogadja samo nama.Bojimo se da niko nije prosao tu"skolu''u proslosti.Cak sumnjamo da li je tako kod vrsnjaka.Otuda svakodnevna bojazan da li cemo biti dovoljno dopadjivi svojoj grupi.Ta dopadljivost je pre svega potreba da se samom sebi dokaze da je ovo put u dobrom pravcu-ka odrastanju.Kada roditelji od zastitnika,postaju''neprijatelji''da bi njihovim prevazilazenjem postali prijatelji.U tome nam pomaze prva ljubav.
Мирослав
"Ја желим да те разумем. Помози ми да те разумем, кажи ми у чему је проблем. Шта се догодило у твом животу? Због чега се лоше осећаш?" - Ово звучи као да га изговара уважени професор психијатар на сесији са госпођом у зрелим годинама, а не родитељ детету. У сличној прилици ја бих својим синовима рекао: "Слушај, сине... Ја не умем да читам мисли. Ја 'оћу да ти помогнем, али ти мораш да ми кажеш шта је било. Реци ми - зашто си данас толико надр*ан?" (али да мама није у близини ;-) )
Petar V. Terzic
Neki roditelji nemaju vremena, neki, i pored najbolje volje, ne znaju sa decom, a neki znaju i hoce, ali im je nizak prag tolerancije prema iskljucivim tinejdzerskim postupcima i besu. Nuzno je potrebno da roditelji senzitivno, suptilno, tiho, uporno i strpljivo razgovaraju sa decom kako bi ih formirali u emocionalno i intelektualno zrele osobe. U vaspitnom procesu svakako konsultovati psihologa i pedagoga, a u komplikovanim i zapustenim slucajevima zatraziti strucnu pomoc psihoterapeuta.
Jelena Vujicic
Savrsenooo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja