petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:53
INTERVJU: NEBOJŠA DUGALIĆ, dramski umetnik

Bez muzike i poezije ne bih mogao da zamislim stvarnost

Ono što nema u sebi dovoljno poezije nisam u stanju da doživim i prihvatim kao istinito. Samo u tim bleskovima ljudskog duha osećam se kao svoj na svome
Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 15.11.2019. u 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Uz Efendi Mitu, Kralja Edvarda, Proku Purića i druge dramske junake sa kojima „živi” na pozorišnim scenama glumac Nebojša Dugalić, prvak ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, ove jeseni uporedo snima dve serije „Državni službenik” u kojoj tumači lik Milojevića i „Žigosani u reketu” gde igra sportskog menadžera Vojislava Todorovića. Tu je i njegov muzičko-poetski kabare „Da, to su bili dani” koji u saradnji sa svojim kolegom Borisom Pingovićem izvodi od 2004. godine i koji će u subotu 30. novembra u Kombank dvorani u Beogradu imati svoje 300. izvođenje.

Iza Nebojše Dugalića je dugi kontinuirani glumački rad. Svojim brojnim junacima od Kneza Miškina, Sigismunda, Karađoza, Pavla Isakoviča, Rakitina, Simeona Njaga, Hadži Zamfira, Monaha Isaija, Vladimira Dedijera, Nikole Pašića, Jovan Jovanović... nesebično se davao proteklih godina, što je publika znala da prepozna. Dugalićevu glumačku estetiku znao je da nagradi i njegov esnaf, o čemu svedoče brojna priznanja „Miloš Žutić”, četiri „Zoranova brka”, tri Sterijine nagrade, četiri Zlatna viteza i dva Srebrna viteza u Moskvi, nagrada „Zoran Radmilović”, nagrada matičnog nacionalnog teatra, a nedavno i nagrada „Mija Aleksić”...

Sa Nebojšom Dugalićem razgovarali smo u Narodnom pozorištu u Beogradu, uoči početka predstave „Ričard Treći”. Zatekli smo ga u pozorišnom klubu kako čita Platonovu „Državu”?

– Uvek imam nekoliko knjiga ispred sebe zato što pratim tragove nekih problemskih motiva. Zanima me u tim najozbiljnijim diskursima kako se kroz istoriju na nekim prelomnim tačkama mislilo o određenoj problematici. Na taj način obezbeđujem sebi izvesnu istorijsku preglednost i pratim kako su se naši uvidi i čitanje stvarnosti menjali kroz istoriju. To mi omogućava da steknem iskustvo kontinuiteta koje mislim da je jako važno i u mom poslu jer jedan od osnovnih zahteva u umetnosti glume jeste dobar raspored kontinuiteta dramskog razvoja.

Koja je to literatura uz antička filozofska dela koja vas duhovno hrani?

Jako volim francuske mislioce 20. veka. Oni su u mišljenju otišli daleko, kao možda niko od mislilaca ranijih epoha. Francuska je, naime, iznedrila najviše pojedinaca koji su dali nemerljivi doprinos razvoju ljudske misli. Ono što je meni kod njih dragoceno, jeste to što se oni uglavnom bave analizom strukturalnih problema i načina funkcionisanja određenih problematika koje su vrlo prevodljive u dramsko, i vrlo upotrebljive za to što jeste građenje nekog slojevitog i dubokog glumačkog i uopšte pozorišnog ili filmskog ostvarenja.

Svaka uloga je avantura za sebe. Uporedo radite dve serije „Državni službenik” i „Žigosani u reketu”. Šta sve glumac mora da poseduje da bi mogao tokom dana da se transformiše u više likova?

Pre svega zanatsku veštinu i dobru koncentraciju, ali čovek se na sve to nekako vremenom navikne, posebno kod uloga u kojima je već siguran i onda se trudi da jednostavno što više iznijansira te nove momente u razvoju svog lika. To je možda i dobra okolnost kada ima mnogo stvari istovremeno da radi. Dobro je i zbog glumačke discipline i boljeg umetničkog fokusa, ali pre svega je važno da čovek ima iz čega da gradi ono što stvara, a za to je potrebno da se i sam nahrani iznutra dobrom literaturom. Dobro identifikuje i artikuliše svoje iskustvo, i da zna kako je to primenljivo i upotrebljivo kao građa od koje nastaju likovi.

Uz Efendi Mitu, Kralja Edvarda i serije čeka vas i i 300. kabare „Da, to su bili dani” kolaž sačinjen od muzike, poezije i humora. Čime sve glumac mora da vlada u pozorišnom činu?

U principu je dobro za glumca da vlada što šarolikijim izražajnim sredstvima i što većim brojem veština baš zato što ga na glumačkom putu čekaju raznovrsni izazovi i zahtevi. Mislim da je i muzika, i poezija, što najvećim delom čini sadržaj našeg kabarea, nešto bez čega ne bih mogao da zamislim nijednu stvarnost. Meni je sve u životu nekako razloživo na muzičku strukturu i ono što nema u sebi dovoljno poezije nisam u stanju da doživim i prihvatim kao istinito. Samo u tim bleskovima ljudskog duha osećam se kao svoj na svome i osećam da je neko umesto mene progovorio nešto što je moje.

Čime objašnjavate toliku dugovečnost kabarea „Da, to su bili dani”?

Nismo se nadali da će to tako biti u vreme dok smo pripremali ovoj kabare. Međutim, ispostavilo se da je taj kolažni koncept nešto što je kroz proteklih 15 godina koliko kabare „Da, to su bili dani” postoji, dobar recept za ono čega su ljudi željni – nekih lepih i dobrih momenata u kojima smo se prepoznavali dok smo sazrevali. Muzika je oduvek na ovim prostorima činila određujući element našeg mentaliteta i postojanja, tako da je jako zanimljivo kada iz nekih prošlih vremena tu muziku i poeziju dovedemo u ovo vreme i onda i ta poezija i muzika dobiju novo značenje i zračenje.

Iza vas je lepo, bezbrižno detinjstvo u Žiči, nadomak Kraljeva. Kakva su vam sećanja na mirne dane detinjstva?

Kada god mislim o mestu svog porekla, uvek imam utisak da se sve moje tamo zacrtalo i definisalo i da sve ovo što živim kao život jeste samo razrada tog nacrta i osvešćivanje onoga što je istinitost sopstvenog puta. Tako da se u različitim periodima, različitih stvari sećam i prisećam i postajem svestan da je to što je sada moja stvarnost, zapravo nešto što mi se već dogodilo dok sam bio mali. A sada to samo dolazi u nekom novom vidu i od mene zahteva neke nove odgovore.


Komentari3
5c670
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Živković
Небојша Дугалић је играо историјске личности као што су: Поручник Антоније Антић, Франц Верфел, Коста Трифковић, Принц Растко Немањић/Свети Сава, Гаја Пантелић, Ел Греко, Божидар Кнежевић, Владимир Дворниковић, Милан Влајинац, Радослав Анђус, Јован Бошковић, Иво Андрић, Вожд Карађорђе Петровић, Јован Јовановић Змај, Свети Данило Други, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Отац Спиридон, Симо Матавуљ, Коста Милетић и Никола Пашић. Небојша Дугалић је сјајан глумац, музичар и поета!
Obućar
Odličan glumac a još bolji profesor...Njegovi studenti flagrantni i pravi majstori studije lika.Tačno se vidi u njima njegova škola glume.Od žena:Milica Stefanović,Hana Selimović...od muškaraca:Borko Sarić,Igor Benčina....
Mitke
Zar nije javljeno da godpodin Dugalić sa porodicom napušta zemlju?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja