petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Treba nam svaka Njegoševa reč

Njegošev život i delo usko se prepliću s Maticom srpskom u koju se on učlanio 1845. godine
Autor: S. Kovačevićpetak, 15.11.2019. u 14:53
Петар Петровић Његош (Фотодокументација „Политике”)

Novi Sad – U Matici srpskoj održan je Njegošev dan koji periodično priređuje Njegošev odbor na čelu sa episkopom Amfilohijem. Mitropolit crnogorsko-primorski, ipak, zbog obaveza nije stigao u Novi Sad na jučerašnje svečano otvaranje trećeg naučnog skupa posvećenog velikom srpskom pesniku Petru Drugom Petroviću Njegošu (1813–1851), koji je bio i vladika i vladar u Crnoj Gori.

Njegošev život i delo usko se prepliću sa Maticom srpskom u koju se učlanio 1845. godine. U njenom „Letopisu” je objavio nekoliko tekstova, a tu je 1834. osvanuo prvi kritički prikaz Njegoša iz pera Teodora Pavlovića.

„On je jedna zvezda na tom bogatom nebu Matice, njen vršnjak i svakako jedna od onih ključnih ličnosti koji joj je dao oblik koji ona sada ima i koji će, sa blagoslovom božjim, imati i u budućnosti za naš narod”, naveo je vladika Isihije, obraćajući se skupu umesto vladike bačkog Irineja koji takođe nije mogao da dođe.

Treba nam svaka Njegoševa reč, poručio je akademik Miro Vuksanović, potpredsednik odbora na naučnom skupu čija tema je ovog puta slovila „Jezik u Njegoševim delima”.

Prethodna dva puta, 2009. i 2017. godine, podsetimo, razgovaralo se o delima Njegoša i o knjigama koje su drugi pisali o njemu, a u međuvremenu je 2013. obeleženo dvesta godina od rođenja pesnika, sve praćeno objavama zbornika naučnih radova, uz ostale aktivnosti Matice.

Juče je akademik Vuksanović predložio da Matica srpska učini još jedan poduhvat – obnovi i rediguje „Rečnik Njegoševa jezika”. Tu knjigu Mihajla Stevanovića i saradnika objavilo je sedam izdavača Srbije i Crne Gore, u tri hiljade primeraka, 1983. godine, ali se od tada, prema rečima Vuksanovića, „sve promenilo, pomerilo i donelo smetnje, toliko da ponekome ni Njegoš nije isti, kako pišu i govore, kako čine i ne pogađaju”.

„Njegoš je rekao ko je i od koga je. Njega ne treba podučavati. Najsigurniji put do njega je njegova reč. Zato je ’Rečnik Njegoševa jezika’ kapitalna knjiga za srpsku književnost, nauku, prosvećenost, kulturu i duhovnost”, dodao je Vuksanović i podsetio na predgovor toj knjizi, u kome Stevanović naglašava da je Njegošev jezik bio i narodni i bogatiji od narodnog, da je Njegoš „jedan od tvoraca našeg književnog jezika”.

Sa jučerašnjeg skupa posvećenog Njegošu (Foto: S. Kovačević)

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić rekao je da je Njegoš jedna od centralnih kategorija naše kulture koja nam omogućava da trajemo i u vremenu – bolje i mnogo bolje sa njim, kako kaže, nego bez njega.

„Oni koji budu pokušali bez njega – a mnogi pokušavaju čak upravo na onom mestu gde je on rođen i gde je stolovao, sasvim sigurno neće imati ono trajanje na koje bi mogao da računa onaj koji ima Njegošev blagoslov”, dodao je Stanić.

On je podsetio na rušenje kapele na Lovćenu, rekavši da je to bio i čin „destrukcije pameti”, ali da se „ta kapa lovćenska vraća na mnogim drugim mestima”. Na mnogim mestima se grade kapele, što podseća na to koliko je Njegoš „sveprisutan”.

Dani posvećeni Njegošu, prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, uče nas da se Njegoš i srpska kultura ne mogu odvojiti – „ni administrativnim, ni političkim odlukama, ni falsifikovanjem istorije, ni naporima da se izvrši revizija”. Naglasio je i da Novi Sad, kroz projekat „Evropska prestonica kulture 2021”, promoviše sve naše kulturno blago i nasleđe, i zahvalio je Njegoševom odboru što nas podseća i opominje na značaj ove „vanvremenske ličnosti”.


Komentari33
28d19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miran
jos uvek podele i price ko je Srbin a ko Crnogorac.Njegos je sve objasnio a i Petar Cetinjski a zakljucio kralj Nikola.jednostavno receno Crna Gora je geografski pojam, kao i Hercegovina ili pak Sumadija pa se dobro zna ko su Hercegovci a i ko su Crnogorci!da li covek zeli da bude Srbin ili ne je sasvim drugo pitanje. ako se svinja oprasi u avionu ipak nije pilot...
Matko
Ti ko' kiša oko Kragujevca! Što ne izusti do kraja ko je ko bez obzira na geografiju? I nije istina da je CG samo geogr. pojam. A u Hercegovini imaš sava tri naroda a ne jedan.
Preporučujem 1
Драга Мирсин Сибничанин
И Црногорци и Срби (старином сви само Срби) подједнако "смлаћени" у знању и сећању од комуниста зачас заборавише ад им је данашња преовлађујућа хрватска латиница унета и у Србију и у Црну Гору први пут у њихов језик као окупаторско писмо.
Dragomir Olujić Oluja
Pre Njegoša i Sime Sarajlije u Crnoj Gori nema Srba! Petar I je 1827. u pismu ruskom poslaniku u Dubrovniku napisao da je Sarajlija jedini Srbin u Crnoj Gori: "Ja ne znam bi li se ikakav drugi Serbin soglasio živjeti u Cernoj Gori, kako što je naš ljubazni Milutinović soglasan."
Paskoje
Da ste procitali celo pismo, onda bi ste shvatili u kom kontekstu je mislio, mada je dovoljna i sama recenica. Inace, isti vladika koji se na ruskom dvoru 1807. godine zalagao da se obnovi srpska drzava od teritorija Crne Gore, Hercegovine i Dubrovnika. Nego je interesantno kako ste do pre samo nedelju dana ovde pisali kako su svi ti izvori, zapravo nekakva "kriticka izdanja" (brkali ste primarne i sekundarne izvore, ali ajde), a sada se upravo na ista pozivate bez problema. Ne ide to tako...
Preporučujem 3
Драган П.
Овде је термин "Сербин" употребљен у смислу територијалне припадности, а не етничке. Данас би се то рекло "Србијанац". Треба разумети ту разлику. Срби се на простору Црне Горе у разним историјским изворима помињу још у раном средњем веку. А када се Црногорци и Црна Гора први пут помињу? Много, много касније.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora
Gladni Srbin
Treba nam njeguski prsut.
Lepi
Daj Boze da se srpski rod ujedini oko svog velikana Petra II. Malo vise citanja Njegosa, malo manje gledanja rijalitija i mozda se i spasemo. I da se izgubljena braca vrate svom stadu, da se u ljubavi i slozi borimo za buducnost.
Lujo
Kada bi Gorski vijenac bilo samo puko literarno delo, ne bi bio toliko znacajan kako za literaturu i za istoriografiju kao sto je to slucaj u savremenoj nauci. Naivno tumacenje nekih literarnih dela jeste zanemarivanje cinjenice da se kroz specificnih dela, poput Gorskog vijenca, moze vrlo dobro uvideti i stanje u drustvu tog vremena.To bi bilo kao kada bi sada uzeli Marka Marulica i rekli da je njegovo delo Judita puko literarno delo - a kod god je citao Juditu i shvatio je, znao bi da to nije.
Preporučujem 2
Matko
Čitanjem Njegoša nećeš nikoga ujediniti. Čitati ga kao puko literarno delo - DA, za ostale namene... ima drugih, mnogo savremenijih (njegovih) savremenika.
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja