subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:11

Godišnjica uvođenja prištinskih taksa

Autor: Dr Dejan Jovovićčetvrtak, 21.11.2019. u 18:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

 

Diskriminatorne, jednostrane i anticivilizacijske takse od 100 odsto na robu iz središnje Srbije i BiH, koje ne postoje nigde u svetu, Priština je uvela 21. novembra 2018. godine. Prethodno su 6. novembra bile uvedene takse u visini od 10 odsto. Beograd nije primenio kontramere, ali je čvrst u stavu da bez ukidanja taksa nema nastavka dijaloga sa Prištinom.

Direktor kosovske carine izjavio je da je od početka ove godine do kraja septembra, vrednost nabavljene robe iz Srbije iznosila 3,3 miliona evra, dok je u istom periodu 2018, ta vrednost bila 328 miliona evra, što znači da je zbog uvođenja takse vrednost nabavki pala za čak 99 odsto. Kosovo i dalje ima negativan trgovinski bilans, jer srpsku robu nisu zamenili domaći proizvodi, već uvoz iz drugih zemalja. Kada je reč o BiH, za devet meseci ove godine na Kosovo je uvezena roba u vrednosti od 1,9 miliona evra, u poređenju sa 57 miliona evra u istom periodu prošle godine. U pogledu isporuka, Kosovo je do kraja septembra 2019. isporučilo u Srbiju robe u vrednosti 13,6 miliona evra, a u istom periodu prošle godine  robu u vrednosti od 24 miliona evra.

Prema zvaničnim srpskim podacima, pre uvođenja jednostranih taksa, oko 1,2 miliona evra dnevno ili više od 400 miliona evra godišnje bila je vrednost proizvoda koji su iz Srbije ulazili na tržište KiM.

Kako ističu iz Privredne komore Srbije, šteta koju je srpska privreda pretrpela od početka primene taksa do septembra ove godine, iznosi 328,4 miliona evra, i to mereno samo nerealizovanim isporukama. Ulazak robe iz centralne Srbije na KiM opao je u proseku za više od 80 odsto na mesečnom nivou. Osim srpske privrede, posledice nerazumne političke odluke Prišine trpe i građani i privreda KiM. Kolika će biti šteta naneta budžetu Srbije znaće se na kraju ove godine, ali sigurno će se uvođenje takse negativno odraziti i na ukupni BDP zemlje.

Indirektna šteta zbog taksa mnogo je veća, a to je gubitak tržišta za srpske privrednike, čak i kada takse budu ukinute. Oni se na tržište KiM neće lako vratiti, jer su ga sa svojom robom zauzeli privrednici iz zemalja u okruženju. Grčka je 3,5 puta povećala izvoz, ali i druge zemlje kao što su Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Makedonija. Ove zemlje plasiraju robu slabijeg kvaliteta koju na KiM prodaju po znatno višim cenama. Na primer, pšenicu plaćaju 15 evra po toni skuplje nego kada su je nabavljali iz centralne Srbije, a srpska je znatno boljeg kvaliteta. Litar običnog mleka u tetrapaku koji je bio 80 dinara, sada je 120 dinara, a toliko iznosi i cena jogurta.

Najveće štete imaju građani srpske nacionalnosti, ali i Albanci, pošto je poskupela roba na KiM, dok štetu trpe i proizvođači, jer su sirovine nabavljali u Srbiji. Takse su donele samo političku korist albanskim pojedincima koji će ih politički materijalizovati.

Kako su saopštili predstavnici civilnog sektora sa severa KiM, taksa na robu iz Srbije je drastično smanjila priliv novca u posebni fond za razvoj opština na severu KiM. Naime, ovaj fond formiran je na osnovu Briselskog sporazuma 2013, a popunjava se novcem od carinjenja robe na prelazima na severu KiM. Do kraja prošle godine u ovaj fond stiglo je 15,5 miliona evra, ali od trenutka uvođenja taksa priliv je drastično smanjen.

Sredinom ove godine zbog taksa razmatralo se uvođenje kontramera. Tako su Srbija i BiH bavile idejom da „ukoliko takse ne budu ukinute do samita lidera zapadnog Balkana u Parizu 1. jula ove godine, dve zemlje će razmotriti uvođenje različitih modela kontramera, svesne da to nije najbolja, ali svakako jeste iznuđena mera” . To se, ipak, nije desilo što je dobro, jer centralna Srbija malo proizvoda nabavlja sa Kosova, a izbegnuta je i situacija „veštačke raspodele krivice” gde bi se moglo zaboraviti koja strana je prva uvela takse.

Takođe, vlada Srbije razmatrala je i mogućnost pokretanja međunarodne arbitraže zbog prištinskih taksa, u skladu sa CEFTA sporazumom. Do toga nije došlo što je, takođe, dobro, jer je arbitraža, pre svega, relativno dug proces čiji ishod je vrlo neizvestan.

Do sada, nije bilo jačeg međunarodnog pritiska da se takse ukinu. Brisel i pojedine zemlje Evropske unije i SAD su više puta, kao i Ujedinjene nacije i Unmik, glasno i nedvosmisleno rekli da je reč o kršenju CEFTA sporazuma, kao i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Priština potpisala 2016. i pozvali je da povuče kontraproduktivne takse, ali to se nije desilo. EU se samo verbalno mlakim saopštenjima nebrojeno puta oglašavala u vezi  sa ukidanjem taksa. I SAD su se slično ponašale do sada, umesto da tzv. kosovskoj vladi zavedu oštre mere i uskrate konkretnu finansijsku pomoć, što bi dovelo do promene ponašanja albanskih zvaničnika.

Potreban je veći stepen ekonomske integracije na Balkanu, koji podrazumeva stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora, bez barijera i komplikovanih procedura koje otežavaju slobodan protok roba, ljudi, usluga i kapitala. Uslov za to je bezuslovno ukidanje taksa koje je uvela Priština.
Autor je ekonomista, naučni savetnik

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
234fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боба
Ma реципроцитет постоји - они нама таксе а ми њима слободан увоз свега и слободан улаз свих, гле чуда само са простора где живе Албанци. Тај филм смо гледали у СФРЈ на Косову и Метохији. Ако је неко заборавио како се завршило треба га изгледа стално подсећати.
Zoran
Blago nama sto izvos zavisi od Kosovo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja