Novog dekana Pravoslavni bogoslovski fakultet mogao bi da dobije već krajem ovog meseca, nezvanično saznaje „Politika”. Posle burne sednice Nastavno-naučnog veća, na kojoj je dosadašnji dekan vladika braničevski Ignatije (Midić) podneo ostavku, za vršioca dužnosti prvog čoveka ove visokoškolske ustanove imenovan je protođakon dr Zlatko Matić, inače prodekan za finansije.

Dok je na zvaničnom sajtu fakulteta i dalje kao dekan potpisan vladika Ignatije, a kao redovni profesor episkop zapadno-američki Maksim, u javnosti se već nedeljama pojavljuju nezvanične informacije koje navode na jedan zaključak: da je došlo do nesuglasica pojedinih nastavnika PBF-a i članova Svetog arhijerejskog Sinoda oko „kadrovskih rešenja”, a nedavno se o svemu tome oglasio i Univerzitet u Beogradu.

Sinod je početkom jula uskratio svoj blagoslov episkopu zapadno-američkom Maksimu i docentu Marku Vilotiću da dalje predaju na fakultetu, a krajem oktobra povučen je sinodski blagoslov i za obavljanje dekanske dužnosti episkopu Ignatiju, navodno zbog toga što nije sproveo sinodsku odluku i razrešio dužnosti dvojicu predavača.

Na sednici Nastavno-naučnog veća početkom ove nedelje, na kojoj je jedina tačka dnevnog reda bila inicijativa Sinoda za razrešenje dekana, vladika Ignatije sam je podneo ostavku. Istog dana kada je Veće trebalo da donese odluku o dekanu, Bogoslovskom fakultetu stigao je dopis rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović u kojem se PBF opominje na proceduru izbora članova Saveta fakulteta i na to da oni moraju biti izabrani većinom glasova Nastavno-naučnog veća.

Ukoliko to nije slučaj, navodi se u dopisu rektorke, odluke takvog Saveta ne mogu biti pravno valjane. Inače, jedna od odluka Saveta u ovom sastavu kojim predsedava mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije bila je da potvrdi izbor vladike Ignatija za dekana PBF. Opomena rektorke kako bi trebalo da budu birani članovi Saveta, stigla je više od godinu dana kasnije, na dan kada se na PBF-u raspravljalo o vladikinom razrešenju.

Nekoliko dana pre ove sednice, oglasio se i Odbor za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu: oni su prošlog petka jednoglasno usvojili mišljenje „da je uticaj Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, kao tela koje nije u okviru Univerziteta u Beogradu, na status zaposlenih na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u suprotnosti sa zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta”.

Zanimljivo je da je o ovom pitanju, pre 15 godina, kada je PBF vraćen u okrilje UB, govorila tadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Marija Bogdanović. Ona je te 2004. istakla da postati član UB znači i prihvatiti sve principe na kojima univerzitet radi, a to znači i izbor i reizbor nastavnika i saradnika.

„Kao što znamo, tu funkciju na Bogoslovoskom fakultetu vrši Sinod SPC i ne vidimo kako bi jedan Fakultet mogao da bude članica Univerziteta, a da istovremeno ne prihvati svu regulativu”, rekla je tada prof. dr Bogdanović. Bogoslovski fakultet, međutim, postao je članica Univerziteta, zajedno sa svojim Statutom prema kojem Sinod daje odobrenje nastavnicima za službu učenja, a nadležni episkop neophodni blagoslov.

Pravoslavni bogoslovski fakultet je u preambuli Statuta definisan kao „ustanova Srpske pravoslavne crkve i države Srbije u sastavu Univerziteta u Beogradu” i on je „pod duhovnim i kanonskim okriljem SPC”.

Čini se da je najviše na ove odredbe Statuta PBF mislio vladika Irinej bački, član Sinoda, kada je u jednom intervjuu beogradskim medijima naveo da je odluka o razrešenju dužnosti vladike Maksima i Marka Vilotića doneta u skladu sa fakultetskim statutom i Ustavom SPC prema kojem je jedna od nadležnosti Sinoda i ona koja se tiče crkvene prosvete, između ostalog i postavljanja i razrešavanja dužnosti nastavnika.

Crkve i verske zajednice, takođe, prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, uživaju autonomiju koja važi i za njihove verske obrazovne ustanove, među njima i fakultete, pa one tako „samostalno utvrđuju nastavni plan i program, udžbenike i priručnike, postavljaju i razrešavaju nastavno i ostalo osoblje ”.

Ali, prema istom članu zakona, verske obrazovne ustanove uključene u sistem obrazovanja dužne su da poštuju propise o obrazovanju. Na ove propise, sudeći prema njegovim izjavama medijima, pozivao se vladika Maksim, ali pre svega pojedini članovi akademske zajednice koji su stali u njegovu odbranu, kao i univerzitetski Odbor za statutarna pitanja.

Odlukom crkvenog tela, Sinoda, da razreši univerzitetske nastavnike, u najkraćem, narušava se autonomija univerziteta zagarantovana Zakonom o visokom obrazovanju, ali i statutom UB. Tako se, čini se, Pravoslavni bogoslovski fakultet našao u središtu polemika o pravu Crkve da samostalno uređuje život svojih bogoslovskih ustanova i pravu državnog fakulteta da autonomno donosi odluke koje se tiču njegovog rada.

Ima, međutim, i onih koji smatraju da je reč o jednom dubljem sukobu, onom unutarcrkvenom i da su polemike koje su potresle PBF odraz podeljenosti između Moskve i Carigrada oko „ukrajinskog pitanja“ koje poslednjih meseci ne ostavljaju ravnodušnim ni druge pravoslavne pomesne crkve.