subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Kriza iznudila kupovinu zlata

U slučaju nemaštine države prodaju plemeniti metal o čemu svedoči aktuelni primer Venecuele koja zbog sankcija prodaje velike količine
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 17.11.2019. u 15:31

Rečeno učinjeno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u maju da će Narodna banka, na njegovu inicijativu, povećati rezerve u zlatu. Jorgovanka Tabaković, guverner centralne banke, saopštila je da su te rezerve povećane upravo u količini koju je on najavio. Sa 20 na 30 tona, preciznije sa 21 na 30,4 tone. 

Kako je u maju  objasnio time obezbeđujemo veću stabilnost u okolnostima potencijalno negativnih kretanja na finansijskim tržištima. Nove rezerve u zlatu vredne su oko 1,3 milijarde evra što znači da je oko deset odsto ukupnih rezervi u ovom plemenitom metalu. Srbija će u narednim godinama povećati rezerve u zlatu na 50 tona.

Povećavanjem deviznih rezervi u zlatu Srbija praktično sledi sve ono što rade Rusija, Kina, Indija i Turska. Počevši od 2010. godine, centralne banke širom sveta intenzivnije su počele da kupuju zlato, a u ovoj godini njihova tražnja je na trogodišnjem maksimumu, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato. Sedam godina zaredom Ruska centralna banka bila je najveći kupac zlata, u 2018. godini kupila je 274 tone, a u ovoj stotinak tona. Veliki kupci su Poljska i Kazahstan.

Ekonomisti kažu da centralne banke širom sveta povećavaju rezerve zato što privredni rast usporava, trgovinske i geopolitičke tenzije rastu, a vlasti nastoje da im, narodski rečeno, sva jaja ne budu u jednoj korpi.

Čemu služe rezerve u zlatu? Pa da se prodaju kada je gusto. O tome svedoči aktuelni primer Venecuele. Režim Nikolasa Madura bukvalno rasprodaje svoje zlatne rezerve kako bi vlada došla do novca, jer je pod sankcijama. U proleće su za nekoliko meseci prodali čak 23 tone ovog metala. Interesantno je da zlato čini najveći deo rezervi Venecuele tako da imaju šta i da prodaju. Nakon prodaje  ostala je protivvrednost od gotovo osam milijardi dolara.

U NBS-u kažu da je cilj kupovine zlata dodatno jačanje stabilnosti finansijskog sistema, otpornosti deviznih rezervi Srbije i raspoređivanje ulaganja deviznih rezervi na najbolji mogući način kako bi se rizik ulaganja sveo na minimum, a da se pri tome ostvaruje adekvatan prinos.

Nije reč o zlatu namenjenom za prodaju, ali je važno da je ono dovoljno likvidno da je mogućnost prodaje u slučaju neophodnosti izvesna i da postoje i drugi načini da se na njemu zaradi u okviru upravljanja deviznim rezervama, koji su dostupni NBS, a da pri tome ostanu deo deviznih rezervi. 

Dodaju da centralne banke širom sveta pojačano ulažu u zlato, odnosno povećavaju svoje zlatne rezerve. O tome govori i podatak da su centralne banke tokom prvih devet meseci 2019. godine kupile rekordno visoku količinu zlata kada se posmatraju prva tri kvartala godine – od skoro 550 tona (547,5 tona), što je 12 odsto više nego tokom istog perioda 2018. godine koja je i sama bila rekordna u tom smislu.

Pojačana kupovina zlata centralnih banaka poslednjih godina rezultat je pojačane neizvesnosti u međunarodnom okruženju – trgovinske i geo-političke tenzije, recesiona kretanja u pojedinim regionima sveta, niske kamatne stope, bregzit...

Prednosti koji podstiču centralne banke da kupuju zlato u okviru svojih deviznih rezervi, a koje je i NBS uzela u obzir su likvidnost, jer je tržište zlata dobro utemeljeno, likvidno i dobro funkcioniše. To znači da se u svakom trenutku zlato može kupiti i prodati na tržištu u slučaju krizne situacije i potrebe. Na ovaj način se, između ostalog, podiže likvidnost deviznih rezervi.

Zlato je posebno traženo u periodima pojačane neizvesnosti („kriznim vremenima”), kada njegova vrednost raste. Ono je zaštita od inflacije, jer cena zlata ne zavisi od stanja u pojedinačnim ekonomijama, pa ni od inflatornih kretanja, odnosno ono zadržava svoju vrednost bez obzira na visinu inflacije.

Manji je rizik zato što nije vezano ni za jednu zemlju niti izdavaoca, već je globalna finansijska aktiva – ne nosi rizik da će neka zemlja bankrotirati ili upasti u teškoće da ne može da ispuni svoje obaveze što je slučaj sa drugim oblicima aktive koji su emitovani od strane pojedinačnih zemalja.

– Vrednost zlata u deviznim rezervama svakoga dana osciluje u skladu sa kretanjem cene zlata na međunarodnom tržištu, što je sasvim uobičajeno i nije karakteristika samo zlata već i svakog drugog oblika aktive u deviznim rezervama. Vrednost svakog tipa finansijske aktive u koje centralne banke ulažu svoje devizne rezerve menja se u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa, deviznih kurseva (vrednosti valuta) i drugih parametara koji utiču na cenu. Ovo se odnosi i na hartije od vrednosti (zapise, obveznice) i na depozite i na sve druge oblike aktive u okviru deviznih rezervi, kažu u NBS-u.

NBS je kupovala zlato iz domaće proizvodnje

Tokom cele godine, kao i prethodnih godina, NBS je kupovala zlato iz domaće proizvodnje, odnosno od RTB Bora, sada kompanije Ziđin iz Bora, takođe po cenama koje važe na svetskom tržištu.

To znači da je i pre navedene kupovine zlata na međunarodnom tržištu, zlato u deviznim rezervama u iznosu od preko 20 tona bilo vrednovano po tržišnim cenama, odnosno vrednost zlata u rezervama, kao i ukupnih deviznih rezervi jednim delom zavisila je od kretanja tržišnih parametara.

 


Komentari14
46722
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Kao atomsko oruzje; nije za upotrebu nego za sigurnost. Razlog je danonocno stampanje para u Americi, Evro grupi i Japanu. Sledbeno se ocekuje pad njihove vrednosti od kojih se zlatom brani.
Бранислав Станојловић
Паметно! И 4ти Рајх и њихова крипто-валута ће ускоро под лед. Ми се ослобађамо кроз 4 недеље, а, наравно, никад нисмо мирисали те вештачке паре.
vox populi
Hahaha.... Venecuela odličan primer. Zlato kupuju države sa najvrećim BDP, koje imaju prevelike rezerve i ne mogu ih plasirati. Zlato je neaktivan kapital, bez kamata. Da li Srbija spada u te države, a moljaka na koljenima Kinu i Rusiju da investiraju u Srbiju?
Neprilagodjen
Ja samo znam da zlato koje imam uvek mogu da prodam po kojekakvim menjacnicama i zlatarama po ceni "X", al' zato ni u jednom navedenom mestu ne mogu da kupim ni gram zlata. Mogu doduse da kupim nekakve zlatne plocice u nekim "ezotericnim" firmama po ceni "Y", al' nevolja je sto je razlika izmedju cene "X" i cene "Y" enormno velika. Cinicno je od strane drzave sto NBS moze da kupuje borsko zlato na tone, a gradjanima to ne omogucava. Pa i mi bismo voleli da stedimo u zlatu a ne u evrima i $.
Miodrag Stojkovic
Иване и Небојша, зар није боље суфицит буђета уложити у реновирање солитера по градовима који се распадају променити прозоре итд и држави у којој живе Срби уштедети за трошкове грејања итд. Правити нове бушотине за нафту и ту уштедети увоз бензина а мртав капитал па макар и у злату држати ван куће као бивша држава промашај. А да не говорим о улагању у култури која нам је мизерна.
Александар
Зашто би држава реновирала солитере????? Онај ко у њима живи тај нека реновира и мења прозоре!
Preporučujem 22

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja