subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:55

Kapital je biće, čovek je kolateralna šteta

U Galeriji ’73 okupljeno je petnaestak dela velikog formata koje je Srđan Đile Marković naslikao u protekle tri decenije
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 17.11.2019. u 15:36
Потпис: „Гужва”, 1990–1991.

Bilo da je to „slikarski gest cinične objektivnosti”, kako rukopis Srđana Đileta Markovića naziva Andrej Mirčev u izložbenom katalogu, ili je u pitanju „ukazivanje na poremećaj pažnje”, kako sam umetnik o svom radu govori, tek u Galeriji ’73 okupljeno je petnaestak dela velikog formata iz privatnih zbirki (najviše iz kolekcije Aleksić) koje je ovaj autor uradio u protekle tri decenije. Bivajući dosledan svom stilu, na liniji novotalasne neformalne umetnosti, režući oporo iluzije svakodnevice.

Do 19. novembra ova dela – mahom akrilik na platnu – čiji su neki od naziva „Kredit je odobren”, „Zlatni dani”, „Reforme”, „Gužva” uvezuje ideja koja se naslućuje iz naslova postavke „Belgrade 2099”. Nije reč o smišljenoj retrospektivi, svakako jeste futurizam, a da li je i distopijski u razgovoru za „Politiku” Đile Marković odgovara:

– Orvelovu „1984” pročitao sam sa osamnaest godina i tada sam shvatio da je to to, da živimo u civilizaciji u kojoj je kapital biće, a čovek je kolateralna šteta. Pravljenje profita je opsesivna igra, to je manija strašnija od svih narkomanija, akteri se smenjuju, princip ne. Zato, moraš kao Orvel da napišeš svoju 1984. Ta moja vizija budućnosti u 2099. je ista kao i sadašnjica.

Poznato je da se slikarstvo našeg sagovornika, inače ležernog u kontaktu a, opet, ozbiljnog u analizi onog čime je okupiran, dovodi u relaciju sa karakterističnom figuracijom nemačke „Nove objektivnosti” iz treće decenije 20. veka, gde pripadaju Georg Gros, Oto Diks i Georg Šolc, i američkim andergraund stripom, koji se razvio u doba kontrakulture i hipi pokreta krajem šezdesetih godina prošlog veka.

Ta dva polazišna podsticaja nisu ga napustila još od prve izložbe 1984. na Oktobarskom salonu pa do danas, pri tome je u međuvremenu petnaestak puta samostalno izlagao.

– Pre bih upotrebio termin „stvarnost” budući da ta nemačka reč može da znači pored objektivnosti i stvarnost. Oni su u otklonu od ekspresionizma jednom klasičnom tehnikom slikali sav užas Vajmarske republike, to je bila njihova stvarnost. To je bila i neka preteča potonjih andergraund strategija, pa i neoficijelnog stripa, koje masovnim vizuelnim pismom komuniciraju s publikom i ukazuju na to gde je greška. U našem slučaju, u kontekstu naše stvarnosti, to su ustoličeni lažni pobednički obrasci koji se imitiraju u nedogled, jedino što možeš jeste da ih prikažeš na najapsurdnijoj mogućoj sceni da bi to ljudi prepoznali – dodaje Marković.

Našoj publici Đile Marković, magistar slikarstva, dobro je poznat i po muzičkom angažmanu, radu na filmu ali i sarađivanju sa brojnim listovima, gde je bio u ulozi likovnog kritičara. I, bilo koji izraz da je u pitanju, on se u to upuštao eksperimentišući sa formama i medijima, što se, prema rečima kritike, pokazalo kao plodna kombinacija. 

Šolc u Srbiji  

Jedna od slika koja nam privlači pažnju jeste i „Šolc u Srbiji”, nastala 2018, a koja referiše na delo Georga Šolca iz 1920, nazvano „Industrijalizovano kmetstvo”.

– Uradio sam je razmišljajući o tome kako bi ta tema izgledala da se slika sada i ovde. Ali, nije reč samo o njegovoj upečatljivoj slici, i njegova sudbina je takva, mada tragična. Bio je 1920. slavljen kao vrhunski dadaista, potom je 1937. osvanuo na izložbi Degenerisana umetnosti u Minhenu i, shvativši šta se događa, prestao je da radi socijalnu tematiku i posvetio se pejzažima.  Nacisti su ga anatemisali, da bi ga 1945. saveznici proglasili za za gradonačelnika Valdkirha, kao čoveka simbola antifašističkog otpora. Šolc je, maltene, preminuo sutradan.


Komentari1
1b79a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran
Slikar iz zemlje koja je oko 700. g. bila despotska (vizantiska, osmanska, komunistička - faza) i gde nikada nije bilo "kapitala" osim birokratskog državnog za koje je Orvel 1984 majka Tereza.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja