subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Graditeljstvo u službi države

Između dva svetska rata, Kraljevina Jugoslavija planski je okupljala svoje najbolje arhitekte, zadužujući ih da projektuju javne zgrade i državna zdanja
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 17.11.2019. u 21:00
Поглед на Главну пошту са зграде "Политике" (Фото А. Васиљевић)

Kada bi neko danas bio postavljen za zvaničnog državnog arhitektu, javnost bi se podozrivo pitala da li je to zvanje stečeno stručnošću ili „preko veze”. Nasuprot tome, između dva svetska rata, jugoslovenska kraljevina je planski okupljala svoje najbolje graditelje u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina, zadužujući ih da projektuju javne zgrade i državna zdanja. Članstvo u tom odeljenju je predstavljalo čast i potvrdu stručnosti, a učinak je vidljiv po mnogim reprezentativnim građevinama koje i danas postoje – iako njihova izgradnja nije bila lišena ideoloških uticaja i političkih previranja.

O radu Arhitektonskog odeljenja od 1918. do 1941. svedoči knjiga „Graditeljstvo u službi države” autorke dr Snežane Toševe, muzejske savetnice Muzeja nauke i tehnike. Ističući da su se kroz delatnost članova tog tela prelamale državna politika, kao i najznačajnija dostignuća međuratnog srpskog graditeljstva, ona navodi da su odeljenje činili najugledniji graditelji toga doba, kao što su Momir Korunović, Dimitrije M. Leko, Jovanka Bončić, Branislav Kojić, Jelena Golemović, Dušan Babić, Nikolaj Krasnov, Vasilije Androsov, Valerij Staševski, Dragutin Maslać...

Da li su imali slobodu u ostvarenju svojih zamisli? Prema rečima Toševe, graditeljstvo u međuratnoj južnoslovenskoj kraljevini nije bilo dirigovano kao u totalitarnim režimima nekih drugih onovremenih država. Ideologija je ipak imala upliva: monumentalnost državnih zgrada je svedočila o značaju koji je davan administrativnom aparatu. Istovremeno, ta zdanja su nosila znamenja Kraljevine SHS, postavljana u vidu reljefa i heraldičkih simbola među ornamentima.

„Estetski i ideološki sadržaj arhitekture najbolje su se isprepletali na zgradama ministarstava u Beogradu, koje su monumentalnošću prezentovale potrebe države za smeštajem uvećanog administrativnog aparata, ali i težnje da u arhitekturi iskaže moć i stabilnost”, ističe Toševa.

Neke od tih zgrada, izgrađenih između dva svetska rata, koriste se i danas, poput zdanja Vlade Srbije, podignutog po projektu Nikolaja Krasnova za potrebe Ministarstva finansija. Isto važi i za današnji Železnički muzej u Nemanjinoj, a ondašnje Ministarstvo saobraćaja, sagrađeno po nacrtu Svetozara Jovanovića. Krasnov je takođe bio glavni projektant zgrade na uglu Nemanjine i Kneza Miloša, u kojoj su bili Ministarstvo šuma i rudnika i Ministarstvo poljoprivrede i voda.

Zgrada Ministarstva spoljnih poslova (Foto D. Jevremović)

Prvobitno je, kako navodi Toševa, trebalo da ove dve institucije dobiju zasebne zgrade, za koje su odvojene projekte izradili biro Dragiše Brašovana i Nikola Nestorović. Zbog štednje, odlučeno je da se podigne zajednički dom za oba ministarstva, a nacrt je na kraju poveren Krasnovu. U toj zgradi danas se nalazi Ministarstvo spoljnih poslova.

Osim ekonomskih, i politički faktori su sporadično uticali na izgradnju javnih građevina pod okriljem države. Toševa beleži da je u međuratnoj kraljevini prosečno vreme trajanja državne vlade bilo svega pola godine, pa su se tako ministri građevine od 1918. do 1941. promenili čak 46 puta. Izuzev Milana Kapetanovića, koji je na toj dužnosti bio s kraja 1918. do sredine 1919, svi ostali su bili stranačke ličnosti. Sve je to uticalo na odsustvo sluha nadležnih za pitanja iz oblasti graditeljstva i odsustvo praktičnog sprovođenja jedinstvene državne građevinske politike, koja je u teoriji bila sasvim dobro „pokrivena” zakonima.

 

Samovolja investitora

I u međuratnom periodu raspisivali su se javni konkursi za velike građevinske poduhvate, nazivani još i „natečaji” ili „utakmice”, a njihovi učesnici – „utakmičarima”. Ali, dešavalo se da rezultate „natečaja” svojevoljno ponište investitori, transformacijom prvobitno odabranih nacrta, ili da se izrada projekta ustupi drugim stručnjacima. Tako je svrha raspisivanja konkursa gubila smisao, ustuknuvši pred mnogim interesima i različitim okolnostima koji su se prelamali preko leđa najboljeg izabranog rešenja. Primer je izgradnja današnje Glavne pošte u Beogradu, za koju je prvonagrađen modernistički predlog zagrebačkih arhitekata Josipa Pičmana i Andrije Baranjija. Ipak, na sugestiju tadašnjeg pomoćnika resornog ministra, poduhvat fasade je poveren ruskom emigrantu Vasiliju Androsovu, mada je zadržana osnova izvornog pobedničkog projekta.

Bilo je i primera da nadležni, zaduženi za sprovođenje generalnog urbanističkog plana, sami krše taj dokument, promenom lokacija predviđenih za pojedine objekte. Tako je Ministarstvo građevina izradilo projekat za zgradu Državnog arhiva u Karnegijevoj ulici (današnji Arhiv Srbije), iako je taj deo bio namenjen za univerzitetski kompleks.

 


Komentari1
b9482
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Промена локација, заобилажење прописа... Србија! Али све је то данас далеко и небитно, јер имамо у Престоници прелепе грађевине. Ако је због нечега било добро што су се Владе и министри у то доба често мењали, добро је због тога, што министри нису имали времена да се петљају у пројекте, већ је СТРУКА остављена на миру да ради. Зато имамо данас чиме да се поносимо! Политичари - трина на путу!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja