petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

„Gugl” preuzima zdravstvene kartone 50 miliona Amerikanaca

Ministarstvo zdravlja otvorilo istragu o tome da li su tehnološki džin i velika mreža bolnica prekršili zakon
Autor: Jelena Kavajaponedeljak, 18.11.2019. u 19:19
Очекује се да ће вештачка интелигенција у будућности помагати у лечењу (Фото: EPA-EFE/HAYOUNG JEON)

„Gugl” je u tajnosti prikupljao podatke o zdravlju miliona američkih građana u okviru velikog posla čije je detalje obelodanio tek kada je priča o tome osvanula u „Volstrit džornalu”. Reč je o projektu „Najtingejl” (Slavuj), u okviru kojeg će uz pomoć naprednih alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji lekari brže dolaziti do dijagnoze i bolje prilagoditi terapiju.

Saradnjom s velikim lancem bolnica „Gugl” je dublje zakoračio na unosno tržište koje kombinuje tehnologiju i zdravstvenu negu. Za svoj deo kolača na njemu se bore „Majkrosoft”, Aj-Bi-Em, „Amazon”, „Epl” i mnogi drugi.

Laboratorijske nalaze, dijagnoze, kompletnu dokumentaciju sa svim imenima i datumima rođenja „Guglu” je dao „Asenšen”, druga po veličini bolnička mreža u SAD. Pristup ovim osetljivim podacima imalo je oko 150 zaposlenih u „Guglu” i upravo se jedan od njih odlučio da uzbuni javnost. Ne otkrivajući identitet, on u autorskom tekstu za „Gardijan” piše da je u početku bio uzbuđen zbog toga što je deo inovativnog projekta koji treba da unapredi lečenje. Ipak, nije mogao više da ćuti kada je shvatio da u tu praksu nisu bili upućeni ni lekari ni pacijenti. Uz to, postoji rizik da podaci budu prodati trećoj strani ili da ih „Gugl”, koji već previše toga zna o korisnicima, iskoristi za ciljano reklamiranje lekova.

Zakon ne zabranjuje zdravstvenim ustanovama da dele medicinske podatke s poslovnim partnerima, kao što su firme koje prave elektronske baze. Međutim, veliki broj pacijenata bi sigurno imao rezerve prema tome da zdravstveni karton poveri kompaniji koja je već platila brojne kazne zbog kršenja privatnosti.

Koliko je to nepoverenje, najbolje se videlo pre desetak dana, kada je objavljeno da „Gugl” kupuje takođe američku firmu „Fitbit”, proizvođača pametnih narukvica koje broje korake i otkucaje srca, mere kvalitet sna i razne druge parametre. Mnogi su najavili da će baciti svoju narukvicu i tražiti da se svi podaci o njima odmah izbrišu iz baze.

Kako je otkrio uzbunjivač, podaci o deset miliona pacijenata „Asenšena” već su smešteni u „Guglov” digitalni oblak, a da o tome nisu obavešteni ni pacijenti ni lekari. Planirano je da do sledećeg marta u bazu budu pohranjeni podaci o ukupno 50 miliona Amerikanaca. Već se testira softver koji će lekarima omogućiti da pretražuju podatke po specifičnim parametrima, prave grafikone i na osnovu toga steknu bolji uvid kako bi odredili adekvatnu terapiju.

Prema internim dokumentima koje je uzbunjivač objavio, nekoliko zaposlenih u „Asenšenu” je iznelo svoju zabrinutost zbog mogućnosti da će radnici u „Guglu” možda neovlašćeno preuzimati podatke o pacijentima i pitali su se da li je softver u skladu sa saveznim zakonom koji strogo reguliše rukovanje medicinskim podacima. Obe strane su saopštile da se taj zakon poštuje i da „Gugl” ne može da upotrebi podatke ni za jednu drugu svrhu. Da li je to zaista tako, utvrdiće federalna istraga koju je otvorilo Ministarstvo zdravlja.

Kroz posao oglašavanja, „Gugl” već ima pregršt podatka o korisnicima: šta ih interesuje, gde žive, šta gledaju na „Jutjubu” i šta pretražuju na internetu. U junu je pokrenuta kolektivna tužba protiv bolnice Univerziteta u Čikagu i tog univerziteta zbog toga što je sa „Guglom” podelio stotine hiljada zdravstvenih kartona sa podacima o datumu posete lekaru. Sporno je to što „Gugl”, uparujući ta saznanja s podacima koje već ima o korisnicima smartfona, lako može da sazna identitet pacijenata.

U slučaju „Asenšena”, problem je još veći jer se podaci uzimaju sa imenom i prezimenom i to je glavno pitanje koje postavlja uzbunjivač. On u „Gardijanu” iznosi stav da prebacivanje osetljivih podataka velikim tehnološkim kompanijama mora da bude potpuno transparentno i da sve treba da nadgleda nezavisno nadzorno telo.


Komentari4
a04c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Маторац
Хакери могу да се докопају нечијег картона, да измене терапију тако да му буде горе, сестра у болници прати само оно што пише на монитору, не проверава ништа. Могу да му укоче пејсмејкер, да га убрзају или успоре, да... Не причам напамет, прочитао сам одличну књигу Марка Гудмена у издању Лагуне: "Злочини будућности", у њој су описане могуће злоупотребе података. А податке углавном купују оглашивачи и трговци.
Мунгос
Гоогле је дакле и даље под ударом Империје. Империја би само да она има податке, остали су наравно конкуренција. Гоогле не краде податке, њему се подаци добровољно достављају. …..Ако Ција купи од српске владе неки пакет дигиталних података о грађанима Србије за неку запажену суму, Ција би забранила да се исти продају неком другом заинтересованом, на пример мени. Без обзира на расположење да се то обилно исплати, а неко из Владе добро заради.
Pera
Dok Srbin ne pocne Google po Vuku da izgovara...Ima nade
Шоп
Наше картоне су добили гратис.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja