četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24

Lekoviti žamor utočišta u Svetogorskoj

Autor: Miloš Lazićutorak, 19.11.2019. u 20:00
Српска кафана (Фото Д. Жарковић)

Neupućeni su se čudili priči da stanari Svetogorske ulice nadomak Ateljea 212 dve godine oka nisu sklopili jer bi im prvi dremež, ako bi i utonuli u to blaženstvo, bio isprekidan – zaglušujućom tišinom! Ali ne zato što se javni saobraćaj privremeno iselio iz prometne ulice, već zbog mučnine izazvane duševnim bolom. Tek kad je nedavno stara dobra „Srpska kafana” ponovo otvorila dveri, čitav slučaj se razjasnio i sve se vratilo na staro. Jer njen tihi žamor je za komšije čitav vek bio najlepša uspavanka, a bleda svetlost iza širokih, nespretno zastrtih izloga bila im je svetionik, najpouzdaniji putokaz i u najcrnjem mraku (a ako prestareli u ovom mraku prepoznaju podlu metaforu, biće bar delimično u pravu).

Tako je neparna strana Svetogorske ulice opet prodisala. Zaposleni u Radio Beogradu ponovo će imati gde da predahnu na dugom putu do kolega iz Televizije Beograd, i obratno, predani domaćini koji oproštaj greha kupuju nedeljnim odlaskom na Palilulsku pijacu imaće gde da spuste cegere i da se izduvaju, pozorišni pregaoci znaće gde da nastave kada im Novica zatvori šank u klubu iza Ateljea, usamljeni ljudi će se posle dve godine čamotinje u toj kafani opet osećati kao da su došli kod tetke na slavu... a tek roditelji što novogodišnji „matine” provode u njoj opušteno čekajući naslednike koji neumorno zuje Ulicom otvorenog srca!

Naša posla

Iako će se poznavaoci problematike zakleti da je čitav taj kalambur počeo 2008. godine sa usvajanjem Zakona o restituciji, o vraćanju nepravedno oduzete imovine preživelim naslednicima, to nije sasvim tačno. Priča je malo starija.

To zdanje u Svetogorskoj, koje posle silnih prenumeracija danas nosi broj 25, podigao je 1923. godine ovdašnji trgovac Luka Đurić. Pre nego što su se u njega uselili prvi stanari, odlučio je da raskošni lokal u prizemlju ne nameni trgovini, već restoranskom poslu. A ipak, već nakon godinu dana, kada je u znoju dokučio da kafana ne traži slugu već gospodara, svoju radnju je izdao pod kiriju nekom Užičaninu koji je otvorio novu i nadenuo joj ime – „Kod Ere”.

Vesela povest Beograda ne beleži kada je kafana postala srpska, niti šta se s njom događalo tokom okupacijskog pakla i posleratnog čistilišta, ali ta zgrada je nacionalizovana „u zatečenom stanju”, a kafana sa zatečenim imenom. Možda joj naziv nije menjan jer je u komšiluku, u Kosovskoj ulici, decenijama radila kafana-pivnica „Srbija”, dok je na Čuburi, u strmoglavoj Ulici prestolonaslednika Petra, docnije Maksima Gorkog, nešto niže od „Sokolca”, goste dočekivala krčma „Stara Srbija”. Ako ćemo pošteno, bilo je to previše srbovanja za onolicni Beograd, ali ako se uzme u obzir da je u njemu tada čak šesnaest ulica i trgova ponelo ime Josipa Broza (za života, a u najrazličitijim kombinacijama), eto još jednog mogućeg razloga.

(Foto I. Milutinović)

Novi život stare „Srpske kafane” počinje tek kada je Bojan Stupica 1964. godine završio zdanje Ateljea 212, a ansambl, koji je do tada tavorio kao podstanar u zgradi „Borbe”, konačno došao do svoje scene. Posmatrano iz kafanskog ugla – u prvi komšiluk, takoreći vrata do vrata.

Od tada, duh kafane stvarali su glumci, scenaristi, reditelji, scenografi, šminkeri, garderoberi, stolari, majstori rasvete, električari... i brojni posetioci njihovih slobodoumnih, avangardnih predstava. Kruna gostoprimstva je nad kafanom od 1967. godine, nataknuta raskravljenom dušom pozorišnih trupa iz čitavog sveta, odnosno gostiju prvog, a zatim i svih ostalih BITEF-a. Za ono posle, zna se.

Ulica zatvorenog srca

Zdanje u Svetogorskoj 25 vraćeno je Lukinim potomcima. Ako, valja se. Ono, moglo je i ranije, mada nikad nije kasno. Međutim, ispostavilo se da je naslednika više, te da bi svakom od njih pripala samo mrvica ostavštine. Na sve to, prema pisanju istraživačkih novinara raznih šarenih izdanja, saglasni su do te mere da ozbiljne novine takva i slična „otkrića” nikad ne bi ni prenosile, zbog uvažavanja čitalaca i građanske pristojnosti.

Ono što bi moglo da se objavi to je da je do zatvaranja kafane pre dve godine, kad su naslednici stupili u posed, došlo zbog nerazumnog povećanja zakupa: navodno, sa 1.200, na čak 7.000 evra mesečno. Gotovo šest puta! Pa, iako bi to moglo da se pripiše istom onom „istraživanju s ciljem istinitog informisanja”, takva računica saterala je strah u kosti ne samo zainteresovanim kafedžijama, već i nesuđenim gostima. Ovih potonjih naročito, jer su u magnovenju sve buduće cehove u nekad dragoj kafani, koja se raščula po cenama za svačiji džep – iako je inadžijski točila „kratka pića” u pakovanju od 0,05, a dobra gurmanska jela pred gosta iznosila u činijama, a ne tanjirima – množili sa šest!

Ipak, „Srpska kafana” krajem oktobra ponovo je otvorila dveri. Bojažljivo smo pristupili kafani, dohvatili se prvog stola do vrata zbog bezbednije odstupnice, i blagoizvoleli poručiti piće. Kad, uslužuje nas „predratni” kelner, isti onaj što nam je obigravao oko stola i pre dve, pet ili deset godina?! Obradovao se od srca što smo se prepoznali, pa navalio da časti, kao da su mu posle dve godine izbijanja na prag došli bliski rođaci. More, zamalo...

I izljubili smo se, ali tek kad nam je ispostavio ceh, a mi otkrili da nema dramatičnih promena niti onog priprećenog „množenja sa šest”, da je sve kao nekada u tom dobrom starom svetogorskom utočištu.


Komentari4
599ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
Седамдесетих година 20 вијека служио сам ЈНА на Вождовцу,доста времена проводио по београдским позориштима и оближњим кафана пре и после представа. Једна од тих кафана била је Српска кафана која је за мене била велико изненађење због своја 4 СССС. Тад се баш није пуно србовало по Београду.Тако нешто могло се видјети у Београду само у цркви и у овој кафани. Унутра су биле слике истакнутих српских јунака што је давало посебан амбијент овој кафани. Храна,пиће и услуга били су на великом нивоу.
Деда
“Српској кафани” се радујемо. Ту смо се често и лепо гостили домаћим специјалитетима, после представа у Атељеу 212. Добродошла !
Б. Лаковић
И моје друштво и ја смо увек избегавали ову кафану (а често баш кафанчину). Пуна самоважних медиокритета и димчине. Тако ми је мило кад се у дневном листу објави чланак у коме се тепа новинарима! Зар не схватате да је то неукусно?
Slobodan - Boda
Gospodine Lazicu (autor), hvala Vam za ovu lepu pricu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja