nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Malo znamo o početku svemira, možda nije bilo velikog praska

Džejms Pibls osvojio je ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku jer je svojim radom doprineo da istraživanje svemira preraste u cenjen deo nauke, ali ako postoji naziv koji mrzi čuti - to je "teorija velikog praska"
utorak, 19.11.2019. u 10:37
Џејмс Пиблс (Фотографије ЕПА/ЕФЕ/Јustin Lane)

Glavna teorija postanka svemira na snazi je već decenijama, pri čemu su baš Piblsova istraživanja kosmičke radijacije doprinela da ta teorija ni dan danas nije oborena.

"Prva stvar koju morate znati je to da je njegovo ime, teorija velikog praska, prilično neprikladna", kazao je 84-godišnji nobelovac na jednom skupu u Vašingtonu prošle sedmice, pojasnivši da ne postoji nijedan konkretan dokaz da je u stvaranju svemira bilo neke gigantske eksplozije.

Nobelov odbor je prošlog meseca Piblsu odao priznanje za dugogodišnji rad na sastavljanju teorijskog okvira za razvoj mladog svemira.

Ipak, ugledni naučnik ističe da ni sam ne zna ništa o "početku" i tvrdi da naučna zajednica nema dobru teoriju o tome.

Suprotno tomu imamo "jako dobro testirane teorije o razvoju svemira od njegove rane faze, počevši od prvih sekundi ekspanzije, do danas", kaže.

To je ustanovljeno na osnovu ostavljenih kosmoloških potpisa koje naučnici zovu "fosilima".

U paleontologiji fosili su sačuvani ostaci života iz geološke prošlosti. U kosmologiji, najstariji fosili su stvaranje helijuma i ostalih čestica nastalih iz nukleosinteze u vremenu kada je svemir bio vrlo vruć i gust.

Te su teorije dobro argumentovane dokazima i proverama. Međutim, to nije slučaj s tajanstvenom fazom koja je tome prethodila.

“"Nemamo dobar test onoga što se dogodilo ranije u vremenu", kaže Pibls. "Teorije imamo, ali testirane nisu. Teorije, ideje, to su divne stvari, ali ako mene pitate, moraju proći test. Tada postaju utemeljene."

"Svaki mudar fizičar može smisliti teoriju. Ali ona ne mora imati veze sa stvarnošću. A ima li takvu vezu, to utvrđujemo eksperimentima. I jednostavno, teorija velikog praska nema eksperimentalni dokaz", naglasio je.

Kad ga pitaju koji bi naziv želeo umesto velikog praska, Pibls odgovara: "Ma dignuo sam ruke od toga, ne volim veliki prasak, ali i ja ga koristim."

"Godinama smo ja i još neke kolege pokušavali da uverimo naučnu zajednicu da pronađe bolji naziv. Ali nismo uspeli. Dakle, veliki prasak ostaje. Neprikladno je, ali svi znaju taj naziv. Jednostavno sam odustao", zaključio je.


Komentari21
6bb7c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Najveći problem ako hoćete leži u tome što je zasad čovek jedini sposoban za izučavanje svemira jer je najdalje otišao u tom smislu u procesu evolucije kada je blagovremeno postao svestan samog sebe. Ali i on kao i sve druge jedinke su ostavljene van saznanja i mogućnosti saznanja o velikom prasku. S kojom namerom, ako se ikada utvrdi, proteklo bi mnooooogo vode. Mislim da cela stvar leži u nedokučivoj kompleksnosti, koju čovek kad razbije, treba vratiti u svoju jednostavnu dimenziju.
Petar V. Terzic
Formalnologicko pitanje da li je bilo Velikog praska ravno je pitanju da li je Bog Stvoritelj i ko je Njega stvorio. B. Rasel je rekao:"Jedno je Priroda a drugo je nase znanje o Prirodi". Polivalentnu a ne formalnu logiku ("linearno"- istina ili laz) karakterise visedimenzionalno sagledavanje kompleksnog sveta stvari, pojava i procesa. Nije lako objediniti 4 prirodne sile koje generira Stvoritelj, pa Ajnstajn kaze:"Bog kada je stvarao svet nije mnogo brinuo koliko je to ljudima tesko da shvate".
Berislavci
Sta je objektivna fizicka realnost a sta je ljudska stvarnost? Potpunije odgovore na ova esencijalna pitanja ne mogu nam dati samo prirodne i drustvene nauke. Otuda nuzna potreba za integralnom ljudskom svescu, sto znaci ljudska saznajna potreba za integralnim sagledavanjem jedinstvenog sveta. To nam omogucava INTEGRACIJA nauke, filozofije, religije i umetnosti (ravnopravna zastupljenost), pa otuda Albert Ajnstajn zakljucuje: "Nauka, filozofija, religija i umetnost grane su istog drveta".
Preporučujem 6
Паја Антиаутоцензор.
Мистер Пиблс са Принстона је само један обичан нобеловац. Признао је да са Богом не може да успостави контакт.
Dragan Pik-lon
Koristim priliku da dodam da je kalendaru najbliza srpska rec''k o l o" od koje je i nastao.Jos pre 7000 godina.Jer rec kolo najbolje docarava apstrakciju kakvo je ''vreme''.
Dragan Pik-lon
@Slavko Mirkovic,bez logike ne bismo mogli obitavati,postojati niti raditi.Bez logike ne bismo mogli da se orjentisemo u prostoru i vremenu.Bez nje ne bismo mogli putovati u kosmos.Postoji samo jedna logika.Nema tu nasa ili vasa.Nepojmiva ili neka druga.Ona je jedna i uvek ista.Ne zavisi od naseg priznavanja.Ona postoji sama po sebi.Priroda i Kosmos(Univerzum)se ponasa po logickim zakonima.Jedan plus jedan su dva,kad sabiramo kvantitet.Kad sabiramo kvalitet moguce je da to bude 3 ili 4(dece)...!
Slavko Mirkovic
@Dragan Pik-lon. naravno da vreme postoji, smesno je to poricati (sem ako Vi niste novi Ajnstajn). To je skretanje sa teme, naveo sam primere gde nasa logika ne vazi, jer se oslanja na koncepte koji ranije nisu postojali.
Preporučujem 2
Dragan Pik-lon
@Slavko Mirkovic,ako cemo mak na konac vreme ne postoji ni danas(sada).Postoji samo kretanje.Vreme je precutni dogovor izmedju ljudi da bi zabelezili kretanje izmedju dva ciklusa(dogadjaja)Naprimer kad lisce ozeleni i kad pada.Sve se to dogadja u prostoru i to praznom.To bi moglo da se dogodi i u vakumu.Nas ucitelj Aristotel(Metafizika)je to zanao 400 godina pre isusa krista.Pozdrav.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja