petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:45
INTERVJU: Šlomo Minc, violinista

Smatram se poslednjim Mohikancem

Uživam u duhu vaše narodne muzike, veoma cenim balkanski i srpski melos
Autor: Biljana Lijeskićutorak, 19.11.2019. u 16:00
Шломо Минц: Створио сам каријеру без такмичења (Фотографије приватна архива)

Iz Singapura je pravo u Beograd obavijen košavom doputovao Šlomo Minc, violinista svetskog renomea. Nedavno je proslavio 62. rođendan i već pet decenija svira najteža i najlepša dela klasične muzike širom sveta. Posle 13 godina, koliko je prošlo od prethodnog gostovanja kod nas, veliki muzičar nastupiće večeras u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, u društvu sa izuzetnim pijanistom Itamarom Golanom. Minc važi za jedinog naslednika slavnog Isaka Šterna, ostvaren je i kao dirigent, a mi ćemo sada prvi put čuti kakav je i kao kompozitor. Šlomo Minc rođen je u Moskvi, preselio se u Izrael kada je imao dve godine i rano je zakoračio u svet muzike. Kao jedanaestogodišnjak je svirao sa Izraelskom filharmonijom i Zubinom Mehtom. Debitovao je u Karnegi holu u 16. godini. Bio je u žiriju najvećih muzičkih takmičenja: „Čajkovski” u Moskvi i „Kraljica Elizabeta” u Briselu. Zanimljivo je da nije gradio karijeru violiniste osvajajući nagrade na konkursima. I danas izjavljuje da su takmičenja katastrofa i za talente i za žiri i često služe da se pedagozi nadmeću i prepucavaju. A prihvatao je da bude u žiriju samo ako je mogao da bude predsedavajući i tako utiče na pravičnost u izboru laureata. Veruje da svaki instrument ima dušu. Zato je i učestvovao u projektu „Violine nade”, posvećenom  instrumentima koji su pripadali muzičarima logorašima, pogubljenim tokom Holokausta. U ovoj kolekciji je 45 gudačkih instrumenata – violina, viola, violončela na kojima se svira i danas na svetskim scenama. Ovi instrumenti su neka vrsta testamenta mlađim generacijama.

Pored violinskih sonata Kloda Debisija, Sezara Franka i Johanesa Bramsa čućemo i jedno vaše delo, kada ste ga komponovali i čime ste bili inspirisani?

Reč je o sonatini koju sam nazvao „Četiri omaža”, a napisao sam je pre dve godine. Moram reći da je inspiracija bila trenutna, pri tom sam imao malo slobodnog vremena da eksperimentišem na kompjuteru. Zamislio sam ovo delo kao omaž drugim kompozitorima, recimo Paganiniju itd. Zapravo mučilo me je pitanje kuda ide ovaj svet i prvi stav sonatine odslikava tu moju konfuziju. Baš kako naziv dela govori, od ta četiri omaža, svaki predstavlja moje misli o kompozitorima i stanju sveta danas, sa svim nemirima i potresima. Nadam se da će se moja sonatina dopasti publici, da će videti sebe u njoj, kao u ogledalu i pronaći srećan kraj.

Gostovali ste i ranije na ovim prostorima dok smo bili u nekadašnjoj Jugoslaviji, kakva sećanja imate na nas i da li poznajete neke naše umetnike?

Ne bih mogao da kažem da posedujem veliko znanje o lokalnim umetnicima, ali veoma cenim balkanski i srpski melos, znam i za Gorana Bregovića, a uživam i u duhu vaše narodne muzike. Čega se još sećam? Pre rata koji se kod vas desio devedesetih godina prošlog veka, bio sam dirigent Izraelskog kamernog orkestra, i sada se sećam poslednjeg voza koji je išao iz Hrvatske u Srbiju, kao i postojeće velike tenzije i toga da smo bili veoma detaljno pretresani na granici. To su ta neobična sećanja koja imam iz tog perioda.

U svet muzike zakoračili ste kao vunderkind, da li je to bila prednost ili danas smatrate da je ipak bilo prerano nastupati na velikim koncertima u detinjstvu?

Da, mislim da teoretski jesam bio vunderkind. Biti vunderkind uvek ima i prednosti i mane, prednost bi bila da je lakše ostati to „čudo” (vunder) neki duži period, zbog sve te pažnje koja je usmerena na vunderkinde i zbog mladosti. Međutim mana bi bila što je teško održati dugu karijeru posle toga, i to zahteva drugačiji pristup. Smatram sebe srećnikom i poslednjim Mohikancem, kad to kažem mislim na činjenicu da sam uspeo da pokrenem i stvorim svoju karijeru bez učestvovanja na velikim takmičenjima i da sam je posle održao ovako dugo, poslednjih pedeset godina. I da još nastupam.

Tokom života čovek se menja i nije i ne može ostati isti, kako se borite sa sobom drugačijim i šta vam je u ovom životnom periodu najvažnije?

Da biste trajali potrebno je recimo objaviti novi kompakt-disk. Ali je veoma važno osećati se ostvareno, ustati bez obzira na umor i starenje tela, vežbati i pripremati se najbolje što se može za sledeći nastup. Sve ovo postaje teže i teže kako godine odmiču, tako da je potrebna izdržljivost. Za mene je najbitnije u ovoj fazi da nastavim da budem prepoznat kao umetnik koga publika želi iznova i iznova da sluša i koji ima nešto da joj kaže, ne rečima, već muzikom.


Komentari0
6f813
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja