četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24
KONZILIJUM

Angina pektoris može da se drži pod kontrolom

Problem najčešće nastaje kada je smanjeno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom usled sužavanja krvnih sudova, pa se bol širi u donju vilicu, levo rame i ruku, kaže dr Milovan Petrović
Autor: Danijela Davidov-Kesarutorak, 19.11.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Bol u grudima najčešći je simptom kardiološkog oboljenja angine pektoris, koju je važno na vreme dijagnostikovati, jer ako se ne leči može da napreduje i dovede do akutnog infarkta srca sa svim svojim posledicama.

Reč je o bolesti koja spada u grupu ishemijskih oboljenja srca i najčešće nastaje kada je smanjeno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom usled razvoja ateroskleroze (sužavanja krvnih sudova). Ovo oboljenje ima svoju stabilnu i nestabilnu formu. Najčešći simptom je bol u grudima koji se širi u donju vilicu, levo rame i levu ruku. U slučaju da osoba ima stabilnu anginu pektoris, bol se javlja u određenim situacijama, kao što je na primer u slučaju kada se bavi fizičkim aktivnostima, a kod nestabilne se pojavljuje i dok je potpuno mirna.

Dr Milovan Petrović (Foto: lična arhiva)

Prema rečima kardiologa profesora dr Milovana Petrovića, rukovodioca Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, dijagnoza angine pektoris se postavlja pomoću više dijagnostičkih metoda. Prvi i osnovni test je elektrokardiogram koga treba snimiti kod svakog pacijenta koji se žali na osećaj bola u grudima. Ako elektrokardiogram sam ne bude dovoljan za postavljane dijagnoze, potrebno je uraditi neki od funkcionalnih provokativnih stres testova kao što su test opterećenja, stres ehokardiografija ili takozvana perfuziona scintigrafija miokarda.

– Ako se na tim testovima potvrdi dijagnoza angine pektoris onda je potrebno uraditi snimanje srčanih arterija (koronarografiju), neinvanzivno ili invazivno, kako bi se videle promene na njima u vidu suženja ili okluzije odnosno začepljenja – ističe dr Petrović. – Pacijent treba da potraži pomoć lekara kada oseti bol u grudima sa pomenutim karakteristikama ili ukoliko je taj bol drugačiji nego što ga je eventualno ranije osećao. Angina pektoris može se lečiti pomoću lekova i invazivno putem takozvane revaskularizacije miokarda – bilo putem perkutane koronarne intervencije sa postavljanjem stenta ili pomoću hirurške revaskularizacije miokarda (bajpas hirurgija).

Ako pacijent iznenada oseti bol u grudima treba da pozove službu hitne medicinske pomoći koja će preuzeti dalje korake dijagnostike i lečenja. U slučaju da osoba već zna da ima anginu pektoris ili je preležala infarkt miokarda i uzima propisanu terapiju, a kod sebe ima nitroglicerin, onda treba da uzme ovaj lek dok čeka da dođe ekipa hitne medicinske pomoći.

– Ljudi se često pitaju zbog čega dolazi do problema? Kada se bolest ne dijagnostikuje na vreme do problema dolazi najčešće zbog toga jer pacijenti ne obraćaju dovoljno pažnje na svoje tegobe pa se ne javljaju na vreme doktoru.

A angina pektoris je bolest koja se može prevenirati. Poznati su faktori rizika koji dovode do razvoja ateroskleroze koja je odgovorna za nastanak ishemijske bolesti srca, odnosno angine pektoris. Postoje oni na koje se ne može uticati kao što su nasleđe, pol, godište, a postoje i oni na koje se može uticati tako što se koriguju loše navike. Treba ostaviti pušenje cigareta, umanjiti povišene vrednosti masnoća u krvi, regulisati povišen šećer u krvi, kao i povišen krvni pritisak, sa ciljem da se pritisak kreće u granicama normalnog – dodaje naš sagovornik.

Znači, bolest se može držati pod kontrolom, ali se može i prevenirati.  Profesor Petrović ističe da prevencija ishemijske bolesti srca može da bude primarna i sekundarna, kada pacijent već ima neki oblik ishemijske bolesti. Mere primarne prevencije podrazumevaju da osoba vodi zdrav način života. Njena ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem, treba da se bavi umerenom fizičkom aktivnošću, da dnevno vežba minimum pola sata ili ide u šetnju na sat vremena umerenom brzinom hoda. Bitno je i da osoba bude što je moguće manje izložena stresu i da posle četrdesete godine uradi skrining kardiološki pregled. Što se tiče mera sekundarne prevencije , tu takođe pravilna ishrana i umerena fizička aktivnost igraju važnu ulogu, uz obavezno redovno uzimanje propisane terapije, regulisanje povišenog šećera u krvi, povišenog krvnog pritiska i stalne kontrole kod kardiologa, odnosno interniste.


Komentari0
c09b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja