nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
FILATELIJA: UMETNOST (3)

Sto pedeset godina od rođenja Anrija Matisa

Izdanje pušteno u opticaj 1. novembra sadrži pet maraka nominalnih vrednosti 27 dinara, tri koverta prvog dana (FDC) i žig, a štampano je u tiražu od 10.000 primeraka
utorak, 19.11.2019. u 15:32
(Фотографије Пошта Србије)

Anri Matis (Kato Kambrezi, 1869 – Nica, 1954), jedan od pionira eksperimentalnog slikarstva, spada u najveće koloriste i najuticajnije slikare 20. veka. Slikanjem direktnom, nedeskriptivnom bojom stvorio je osnovne pretpostavke za nastanak slikarskog pravca fovizam. Snažno je uticao na kubiste, ekspresioniste, nadrealiste, kao i na predstavnike američkog pop-arta. Ono što izdvaja Matisa u istoriji umetnosti jeste eksperimentisanje s potpuno različitim slikarskim stilovima u isto vreme. Bio je određen za pravničku karijeru, ali 1891. upisuje Akademiju „Žulijan”, a godinu dana kasnije prelazi na Školu lepih umetnosti, gde studira u klasi Gustava Moroa. U to vreme, osim Moroa, na njega utiču i Dega, De Tuluz-Lotrek, japanska grafika, Renoar i Sezan.

Korice karneta

Za vreme školovanja, u Luvru je kopirao dela starih majstora – Pusena, Rafaela, Šampenja, Šardena, Rojsdala, De Hajma, pa rane Matisove slike odišu prigušenim tonovima, ali u pejzažima koje je radio u Bretanji već se ispoljava svetao kolorit i karakteristične slobode u fakturi. Oko 1905. Matis prelazi na svoj individualni izraz u umetnosti i započinje, zajedno s nekolicinom sledbenika, novi slikarski pravac – fovizam. Matisovo slikarstvo je raznovrsno, istraživačko i prepuno eksperimenata, ali je njegov slikarski izraz obeležen eliminisanjem detalja i uprošćavanjem linije i boje, a slika – koloristički orkestrirana površina na način na koji se komponuje jedan ćilim. Matisovo delo ne poseduje uobičajenu plastičnost prikazanog. On je pomoću „kolorističkih znakova” tražio opšti karakter bića, karakter nacrtanog lica, koji ne zavisi od proporcija, već od jedne unutrašnje svetlosti, od energije slikara. Njegova dela su uprošćena do krajnjih granica, lepršava, sadrže jednostavne forme, a koloristički dostižu ogromnu snagu, jer boja igra glavnu ulogu. Matisove česte teme su pejzaži i mrtve prirode, ali i figura i akt u enterijeru. Bavio se i skulpturom (naročito nagom figurom). Matisova umetnost kreće se između ćilima i prozora, dva najčešća motiva na njegovim slikama. Traganje za novim estetskim rešenjima kroz ponavljanje motiva je princip koga se držao do kraja života. Najpoznatija dela: „La Desserte” 1897, „Karmelina” 1903, „Luksuz, mir i naslada” 1904-5, „Otvoreni prozor” i „Žena sa šeširom” 1905, „Radost življenja” 1905-6, „Autoportret” 1906, „Plavi akt” 1907, skulptura „Ležeći akt” 1907, „Le Lux II” 1907-8, „Harmonija u crvenom” 1908-9, „Crveni atelje” i „Zlatne ribice i skulptura” 1911, „Čas klavira” 1916-17...

Motiv na marki: Kraj prozora (1918)

Motiv na kovertu: Glava devojke (1939)

Stručna saradnja: Narodni muzej u Beogradu

Grafička realizacija izdanja: Jakša Vlahović, akademski grafičar


Komentari1
c04ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jarmila vesovic
Cestitam na tom lepom obelezavanju godisnjice rodjenja velikog umetnika nase epohe ." Nasa epoha " je secanje na sve velike umetnike koji je i cine velikom!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja