sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.11.2019. u 22:55 Živojin Rakočević

Napadi, zidovi, trpljenje i život

Kosovska policija prikriva detalje o najnovijim planovima za napad na manastir
​Јачањем Исламске државе на Блиском истоку и одласком око 500 Албанаца на ратишта у Сирији повећан је притисак на Високе Дечане (Фото А. Васиљевић)

Osoba A. I. je u Prištini otela ručnu torbu i telefon osobama H. H. i J. H. i zatražila od njih da napadnu na Visoke Dečane. Kosovska policija i antiteroristički odred su, prema saznanju portala „Kosovo onlajn”, brzo započeli istragu i priveli ovu osobu, kojoj je određen pritvor od 48 sati. U internom službenom izveštaju kosovske policije osoba je dovedena u moguću vezu s terorističkim napadom na manastir Visoke Dečane. Međutim, ovu informaciju je nešto kasnije demantovao portparol kosovske policije. Zašto portparol policije prikriva izveštaje i detalje kojima njegova služba operiše, nije poznato, ali je sasvim jasno da su Visoki Dečani u kontinuitetu od 1999. na meti albanskih ekstremista.

„Ovaj najnoviji i prilično nejasan slučaj pokazuje da se bezbednosti kulturno-istorijskih, posebno hrišćanskih objekata, mora posvetiti dodatna pažnja, imajući u vidu da je na Kosovu i Metohiji u poslednjih dvadeset godina međunarodno garantovanog mira uništeno 150 hrišćanskih svetinja. Eparhija raško-prizrenska će od Kfora tražiti veći stepen zaštite i manastira i naših posetilaca. Pored svega, manastir redovno prima posetioce, brojne poklonike i turiste. Nadamo se da će tako i ostati”, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske.

Dvadeset minobacačkih granata palo je do sada oko ovog Uneskovog spomenika, a jedna je, na sreću, pre desetak godina pogodila manastirsku ogradu koja se nalazi iza oltara zadužbine Stefana Dečanskog, jedne od najlepših građevina na Balkanu. Atmosfera koja se formirala oko Visokih Dečana u albanskoj javnosti predstavlja ovaj manastir kao prvorazrednu opasnost za albanske nacionalne interese. Zbog toga je on izložen dvostrukoj vrsti pritiska: oružanim i fizičkim napadima i uzurpacijom imovine, dok je na drugoj strani u javnosti prisutna stalna propaganda da su ovu svetinju gradili Albanci u srednjem veku i da su im je kasnije preoteli srpski okupatori.

Ekstremne grupacije iz manastirske okoline i javno mnjenje nijednog trenutka ne sagledavaju nesebičnost bratstva Visokih Dečana koje je u najtežim trenucima NATO bombardovanja i sukoba između Srba i Albanaca pružalo pomoć lokalnom albanskom stanovništvu. Interesantno je da je jačanjem Islamske države na Bliskom istoku i odlaskom oko 500 Albanaca na ratišta u Siriji povećan pritisak na Visoke Dečane. I pored zaštite Kfora, zidova i bodljikave žice, na manastirskom imanju i pomoćnim objektima osvanuli su oktobra 2014. godine natpisi „Kalifat dolazi”, UČK i AKŠ. Dve godine kasnije četvorica naoružanih pripadnika ID uhapšena su ispred manastirske kapije i predata kosovskim istražnim organima i policiji. Slučaj je zataškan i zaboravljen.

Visoki Dečani su u potpunosti izolovani od ostatka sveta. Dva prstena obezbeđenja, tenkovske prepreke, oklopna vozila i stražarske kućice Kfora ne odvraćaju napadače. Zemlja koju su dobili na svim sudovima nije upisana u lokalni opštinski katastar, a svaki pokušaj povratka Srba u dečansku opštinu i manastirsku okolinu je osujećen i brutalno zaustavljen. Iza svega toga, u manastiru, razvio se život, tolerancija, podrška ugroženima i povratnicima. Paradoksalno je da se, s rastom spoljnih pritisaka, povećavala otvorenost manastirskog bratstva, unutrašnji razvoj, ekonomija i brojnost monaštva. Iskustvo trpljenja je vekovno i, čini se, ugrađeno u zidove ovog kompleksa. Kada su dečanskog igumana Makarija pitali, u doba komunizma, zašto podiže zid oko ono malo imanja što mu je preostalo, on je odgovorio: „Zidam zid bratstva i jedinstva!” Upravo je komunistička ideologija manastiru oduzela 800 hektara zemlje, a vlast i sistem uspostavljeni nakon 1999. oduzeli su mu slobodu. U tom periodu je tadašnji iguman Teodosije, a sadašnji vladika raško-prizrenski, na pitanje kakav to novi zid zida, odgovorio: „Zidam zid mira i tolerancije!”

Zaštita Visokih Dečana je složen i bolno osetljivi problem, ona se kreira u glavama fanatika i političara, ona određuje odnose između hrišćanstva i islama, ona trajno uništava život izbeglica koje dvadeset godina sanjaju svoju Metohiju.

Srpski manastiri kao mete džihadista

Zemlje zapadnog Balkana, posebno kosovska teritorija, već godinama su ugrožene od povratnika džihadista s ratišta u Siriji i Iraku. Na Kosovu je najmanje 200 ljudi uhapšeno ili je bilo pod istragom zbog sumnje u povezanost s Islamskom državom. Oko 350 ljudi otišlo je u Siriju, 2012. godine i nešto kasnije, da se bori na strani ID, a 50 ih je tamo poginulo. Kosovo ima oko 250 povratnika s ratišta, a istraživanja su pokazala da novac nije bio njihov motiv odlaska u rat, već vera u ideologiju i spremnost da za to daju život.

Grupa s Kosova pod nazivom „Pomagači Islamske države u zemlji orlova” dobila je direktno od ID 9.000 evra za napade na srpske manastire i crkve, slične martovskom pogromu 2004. godine. Džihadista Bujar Behrami u septembru je presudom suda u Prištini zbog toga osuđen na deset godina zatvora nakon što je priznao sve za šta je bio optužen. Zavera je nastala u jesen 2016. godine, kada je Behrami stupio u vezu s Ridvanom Akifijem i s njim najpre isplanirao napad na Izraelce tokom fudbalske utakmice u Albaniji. Plan je predstavljen glavnom kosovskom džihadisti u Siriji Lavdrimu Mudžaheriju.

Pravoslavne crkve su kao meta postavljene kasnije. „Moja ideja bila je da napadnemo pravoslavne objekte u vreme njihovih verskih praznika. Na ’Guglu’ i ’Vikipediji’ istraživao sam gde se crkve nalaze, koji su snažni otrovi i eksplozivi”, rekao je Behrami. Eksploziv su našli u Albaniji po ceni od 1.000 evra za kilogram, ali je problem bilo nalaženje bojnih otrova i bombaša samoubica. Zato je prvobitni plan o napadu za Božić pomeren najpre za Uskrs, a zatim za Vidovdan. Kao mete označeni su Gračanica, Kosovska Mitrovica, Peć i Prizren. Grupa je otkrivena pre nego što je uspela da svoje planove i ostvari. D. Čarnić

Komеntari2
0b08c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Stanisavljevic zp Strpce,KiM
Visoki Decani je stalno na meti Albanaca,za 2o g.garantovanog mira unisteno je 150 svetinja.Rakocevic koji je vrsni poznavalac prilika na KiM pise da ce eparhija rasko -prizrenska traziti od Kfora bolju zastitu manastira i posetilaca. Ovo je meni neshvatljivo da Srbija nema nista sa problemom nase crkve a u pitanju su srednjevekovni dragulji koji su toboze pod zastitom UNESKA.Ja sam 35 g.ziveo sa Albancima i znam da im je"trn u oku",cak su ispred mene govorili da su oni sagradili a Srbi preoteli
Данило
Турци нису дали Арбанасима да руше Светиње. Погром 2004. Зашто? Руси су се повукли а Запад баш брига. Једини који су стали на пут руљи били су Италијани и Украјинци. На страну званична политика али Пољски народ осећа нашу косовску драму и то би требала бити будућа "мета" дипломатије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja