subota, 10.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.11.2019. u 21:00 Jelena Popadić

Zakon o referendumu neće promeniti granice Srbije

Najvišim pravnim aktom propisano je da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, da je granica nepovrediva, što može biti izmenjeno isključivo postupkom predviđenim za promenu Ustava, podseća profesor dr Ratko Marković
Драган Стојановић

Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji predviđa eventualno ukidanje cenzusa za referendum, nikako ne može uticati na promenu državne granice. To je za „Politiku” potvrdio dr Ratko Marković, nekadašnji potpredsednik vlade Srbije i sudija Ustavnog suda Jugoslavije, profesor Ustavnog prava u penziji. Profesor Marković podseća da je našim najvišim pravnim aktom propisano da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, da je granica nepovrediva, što može biti promenjeno isključivo postupkom predviđenim za promenu Ustava. „Najviši pravni akt menja se naravno ustavnim referendumom, što svakako nije, niti može biti, regulisano bilo kakvim zakonima”, objašnjava naš sagovornik.

Podseća da predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik republike, vlada ili najmanje 150.000 građana. O promeni Ustava odlučuje skupština, a za usvajanje predloga neophodna je dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika. Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se razmatranju, a potom i izradi akta o promeni Ustava, a konačnu reč donose građani na republičkom referendumu. Ustav će biti promenjen, kako je navedeno, samo ukoliko izmene podrži većina od izašlih birača, što znači da za uspeh referenduma nije neophodna izlaznost više od 50 odsto ukupnog broja birača.

Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predstavljen je pre dva dana, a ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić pojasnio je da je cilj predloženih izmena zapravo usklađivanje ovog zakona s Ustavom. On je ocenio da je važeći zakon iz 1994. godine restriktivan, prevaziđen i neusaglašen s Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama.

Profesor Ratko Marković pojašnjava da bi, u slučaju usvajanja novog zakona, građanima trebalo da budu dostupniji oblici neposrednog odlučivanja. Jednostavno rečeno, građani će lakše moći da pokrenu referendum i narodnu inicijativu, što su do sada veoma retko koristili. „Do sada je ovaj postupak bio stroži, tačnije, tražio se veći broj predlagača za narodnu inicijativu i veći broj glasova na referendumu. Podsećam i da je Ustavom propisano da suverenost pripada građanima koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, tačnije preko narodnih poslanika”, pojasnio je profesor Marković.

Da građani retko koriste ove oblike odlučivanja dokazuje činjenica da su, od uvođenja višestranačja u Srbiji, održana tri referenduma na republičkom nivou – 1992, 1998. i 2006. godine – i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana. Kada je reč o narodnim inicijativama, po važećem zakonu ostvarena je samo jedna – inicijativa Fondacije „Tijana Jurić” za promenu Krivičnog zakonika.

Nacrtom zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predviđeno je da se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana. Takođe, predviđeno je i proširenje kruga birača s pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati i elektronskim putem. Tokom pomenutog okruglog stola rečeno je i da dosadašnja zakonska rešenja nisu uređivala sve vrste referenduma koje postoje u novom Ustavu, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika. 

„Metla 2020” protiv ukidanja cenzusa

Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kritikovao je juče član Predsedništva pokreta „Metla 2020” Miloš Jovanović, navodeći da se taj pokret protivi usvajanju novog zakona jer je, kako tvrdi, „u funkciji planirane promene Ustava i pripreme pravnog okvira za priznanje secesije Kosova”. U jučerašnjem saopštenju ovog pokreta navedeno je da je apsolutno neprihvatljivo ukidanje aktuelnog rešenja koje predviđa da je referendum uspešan samo ukoliko više od polovine građana izađe na glasanje. Jovanović smatra da je reč o obesmišljavanju referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava.

Komеntari15
2aed8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JorgeLB
U Hrvatskoj je donešen zakon o referendumu i činilo se da je dosta restriktivan. Međutim, inicijativa je uspjela prikupiti u dva tjedna dovoljno potpisa da se blokira zakon o radnom vijeku. Dakle, treba pronaći omjer koji garantira mogućnost da se narod izjasni o važnim pitanjima, no isto tako treba spriječiti zloupotrebu.
Mrki
Za vazne politicke odluke treba dve trecine gradjana da izadje,a za manje vazne barem 50% + 1.Pa moze da se napravi referendum o tom referendumskom pitanju,jer ovako moze sve ako imas vecinu u skupstini i da se izglasa da je utorak ustvari sreda(jednom pre desetak god je i to receno),toliko je to besmisleno..
Душан Поповић
Овим предлогом се ''на мала врата'' жели омогућити олакшана измена устава с јединим циљем да се из њега уклони преамбула о КиМ која највише ''жуља'' западне силе и њихове домаће експоненте. Измену устава заговара и Председник РС који када наводи разлоге, истиче потребу да се измене одредбе устава о правосуђу и спомиње још неке измене али не прецизира које. Можда је мислио на ове?
Milan Panic
Cista zamena teza,menjaju se "pravila igre" upravo zbog ustavnih promena i obezmisljava sama sustina referenduma, to je ocigledno i bez primedbi bilo kakvih "cetki i metli".
Neko...
E nece moci!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja