petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:02

Mali akcionari nemaju vajde od prodaje Komercijalne banke

Prema domaćem zakonu o preuzimanju, budući vlasnik ne mora da ponudi istu cenu i državi i manjinskim akcionarima
Autor: J. Rabrenovićčetvrtak, 21.11.2019. u 22:55
Тр­го­ва­ње ак­ци­ја­ма Ко­мер­ци­јал­не бан­ке ни­је то­ли­ко ди­на­мич­но (Фото А. Васиљевић)

Privatizacija Komercijalne banke ulazi u završnicu, a Siniša Mali, ministar finansija, najavio je da očekuje da do 2. decembra stignu četiri obavezujuće ponude. Pretpostavlja se da je reč o ponudama slovenačke NLB banke, Rajfajzena, AIK banke Miodraga Kostića, a nepoznato je ko je četvrti, jer je Direktna banka odustala.

Mali akcionari banke nemaju vajde od njene prodaje, jer budući vlasnik ne mora da kupi i njihove akcije.

U aktuelnoj privatizaciji nude se državne akcije, i to do maksimalnih 83 odsto vlasništva, a može i manje – 50,1 odsto vlasništva. Budući vlasnik može da da ponudu i malim akcionarima samo ako to želi, jer obavezu nema.

Pre dva dana ova banka je na berzi bila dobitnik zabeleživši skok vrednosti akcija od 7,9 odsto.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je vrednost akcija Komercijalne banke u ovoj godini porasla 50 procenata u očekivanju privatizacije. Trenutno se njima trguje po ceni od 3.300 dinara, što je oko 77 procenata knjigovodstvene vrednosti banke. Knjigovodstvena vrednost akcije na kraju septembra bila je 4.288 dinara, što znači da banka knjigovodstveno vredi oko 613 miliona evra.

– Ipak, trgovanje akcijama Komercijalne banke nije toliko dinamično i u njemu ne učestvuje veliki broj investitora, koliko bi moglo da se očekuje za jednu kompaniju koja se nalazi pred prodajom, pre svega zbog toga što novi većinski vlasnik, prema domaćem zakonu o preuzimanju, nema obavezu da istovetnu cenu ponudi i manjinskim akcionarima – kaže Gujaničić.

Dodaje da je ovakva svojevrsna diskriminacija manjinskih akcionara već viđena na primeru Čačanske banke, koju je kupila turska Halk banka. Turci su preuzeli akcije države i međunarodnih finansijskih institucija, ali nije usledila ponuda za preuzimanje za manjinske akcionare. Halk je preuzeo Čačansku u junu 2015. godine, da bi krajnja konsolidacija vlasništva usledila tek u septembru 2017. godine, kada su i manjinski akcionari mogli da prodaju akcije u ponudi za preuzimanje.

– Komercijalna banka poznata je po niskom nivou akcionarske kulture, iako se kompanija nalazi na listingu Beogradske berze, i predstavlja retku kompaniju sa Beogradske berze koja akcionarima duguje dividende još od 2015. godine – kaže ovaj broker.

Inače, ovaj berzanski stručnjak više puta je upozoravao na obespravljenost malih akcionara, što je dovelo do toga da je naša berza zamrla, bez nade u oporavak. Navodi da je rangiranje kompanija prema kvalitetu korporativnog upravljanja pokazalo da među najboljim firmama koje se nalaze na listingu Beogradske berze često ne postoji zadovoljavajući odnos prema akcionarima i investitorima.

– Na jednoj od skupština akcionara protokol ne dozvoljava da se postavi pitanje, ima kompanija koje akcionarima već četiri godine nisu isplatile dividende, kao i kompanija čiji većinski vlasnik godinama pokušava da konsoliduje vlasništvo izbegavajući davanje ponude za preuzimanje, ali i kompanija koje su promenile svoju delatnost, međutim skupština akcionara nije imala uvid u ugovor o koncesiji da vidi zašto se to desilo – navodi on.


Komentari6
a5588
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мр Радомир Шћепановић
U Srbiji je bitno samo da se domogne kontrolnog paketa da bi posle ....Drzava ucestvuje u mutljavinama da se uvek izmanipulisu mali akcionari.Drzava je direktno uticala u mnogim prevarama! Poslednja muljacina je bila u ENERGOPROJEKTU.Nisu dopustili da zaposleni otkupe svoju firmu koja jedina moze da se nosi sa svetskom konkurencijom!
радован трећи
Док год у овој држави не буде донесен закон о заштити малих акционара,овакве ствари ће се догађати.На овај начин се омогућава да се фирма купи за релативно мале паре и то онолико акција колико је потребно да се доносе одлуке.После тога следи обарање вредности акција кроз исказивање губитака или када се појави прифит да се он тобоже реинвестира.Исти је случај и са закупом просторија.Новац од закупа вишка пословног простора се опет претвара у приход власника а не акционара.
Aleksa
Sve to stoji po zakonu. Ali ako je kupac fer onda je to druga priča. A i ko god da kupi Komercijalnu biće bolji gazda i za male akcionare nego što je to sada država. Država kao akcionar je i uništila akcionarstvo i ima dug za dividende.
nikola andric
Pravna versus fizicka lica. Pravna lica su pravna konstrukcija. Ona nisu lica nego kobajagi lica. Posto samo fizicka lica mogu da delaju pravnici su preformulisali ''zastupanje '' iz porodicnog prava (roditelji zastupaju maloletnu decu) na nivo svih institucija. Drzavu zastupa vlada, preduzeca zastupaju direkcije, opstine zastupaju gradjane, itd., itd. Ali zastupnici fizicka lica primarno zastupaju sopstvene interese. Otuda zamena institucionalne i licne uloge. Utuda nepoverenje u politicare.
miroslav sarcanski
Clanak otvara pitanje funkcionisanja Beogradske berze koja je u losem stanju. O tome govori i visina indeksa Belex 15 koji je sada oko 760 poena uz gotovo simbolican promet, a 2004 je startovao sa 1000. Zbog neadekvatnih propisa i lose primene, omogucena je samovolja direktora akcionarskih drustava kao sto su Agrobanka, Metals banka, Univerzal banka i Privredna banka, koje su otisle u stecaj, a akcionari vode sporova protiv Drzave. Ovo je dobra tema koju bi "Politika"mogla da pokrene u javnosti!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja