četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:43
INTERVJU: Gorčin Stojanović, reditelj

Nežnost u surovoj priči

Poražavajuće je saznanje da svet ne možemo spoznati dok mu ne upoznamo mračnu stranu. Ako je ko do te spoznaje došao na bolan način, bio je to šesnaestogodišnji logoraš Đorđe Lebović
Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 22.11.2019. u 20:00
(Фото: Небојша Бабић)

Nesvakidašnja pozorišna predstava „Semper idem”, po delu Đorđa Lebovića, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića, koji je potpisao i scenografiju, biće izvedena sutra uveče na sceni Narodnog pozorišta Sombor. Kostimograf je Lana Cvijanović, koreograf Ista Stepanov, a asistent reditelja Tijana Markovinović. Lebovićeve junake tumače: Marko Marković, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić i mnogi drugi.

Roman-hronika „Semper idem” (na latinskom „uvek isto” ) o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, predstavlja testamentarno delo Đorđa Lebovića koje, zapravo, autor nije ni uspeo da završi. Koliko je bilo zahtevno pretočiti ga u pozorišnu formu?

S jedne strane – veoma zahtevno. Reč je hronici jednog detinjstva, epskoj formi, romanu par ekselans. S druge, pak, strane, Đorđe Lebović je bio rasni scenarista i dramski pisac, dakle – pisac koji misli i piše u prizorima, dijalozima, scenama, sekvencama. Da nije tako, ovog poduhvata se verovatno ne bih ni latio. U romanu „Semper idem”, naime, sadržano je sve ono što je potrebno za nastanak dramsko-scenskog dela. Drugim rečima, ne osećam da sam na bilo koji način bio „nasilan” spram romana, da sam jedan književni rod i način umetničkog oblikovanja uprezao u kola nečeg drugog. Naprosto, reč je o kolopletu karaktera i sudbina koji su izrazito scenični. Obim dela i potreba da se pisac ne izneveri, učinili su da napravim trodelnu dramatizaciju i tri predstave. Prva, „Od raja do pakla”, obuhvata najranije detinjstvo, druga, „Sazrevanje”, doba sagledavanja sveta izvan uskog porodičnog kosmosa, a treća, „Predskazanja/Veliki sunovrat”, stiže u predvorje mladićkog uzrasta. Ali, pre i posle svega, naše tri predstave bave se jednom temom – temom spoznaje sveta kroz spoznaju zla. Poražavajuće je saznanje da svet ne možemo spoznati dok mu ne upoznamo mračnu stranu. Kad kažem svet, mislim, dakako – na ljude. Ako je ko do te spoznaje došao na bolan način, bio je to šesnaestogodišnji logoraš Đorđe Lebović. A opet, toliko je nežnosti u tako surovoj priči. Ili, kako mi reče Duško Kovačević u nedavnom telefonskom razgovoru  „nikad nisam pročitao ništa tako strašno, napisano na tako bezazlen način”.  Tome obilato doprinosi humor, Lebovićev, a nadam se da će i naš, scenski dodirnuti publiku. Računam da ako je nama i lepo i strašno, i smešno i više nego tužno na probama, ako uspevamo da se suočimo sa surovošću priče, ali i da se na trenutke zabavimo nezlobivim humorom, onda valjda nismo u krivu.

Đorđe Lebović je u ratu izgubio 40 članova svoje porodice a sam, kao 14-godišnjak, prošao pakao Aušvica. Kako ćete na sceni ukrstiti sudbine Lebovićevih likova i njihove karaktere?

Tri predstave, tri celine – zapravo četiri, jer srednja, „Sazrevanje”, ima dva dela – izvode na scenu skoro sedamdesetak likova, od kojih su neki živopisne brze studije, a neki pak razbokorene dramske sudbine. Tako nešto je u teatru i samo u teatru moguće, jer samo na sceni može da se napravi veza između likova i situacija kroz isključivi kriterijum emocionalne važnosti. Usuđujem se reći da smo uspeli, s obzirom na  to da nas emocije s kojima smo radili predstave nose i kroz ceo proces rada, a svakako i kroz same predstave. Ja za trideset godina – a, to, eto, slučajno pada u ovo novembarsko vreme – od svoje prve predstave, „Drage Jelene Sergejevne” daleke 1989, u JDP-u – nisam prošao kroz toliku količinu smeha i suza na probama. Taj intenzitet moguć je u ovom sjajnom ansamblu, ali i zato što Marko Marković, nosilac glavne uloge, ume da, poput nekog dirigenta i izvođača istodobno, vodi i smenjuje emocije kroz predstavu u stalnom prepletu komičkog i tragičkog.

Kakvu poruku ćete publici poslati kroz vaše čitanje romana „Semper idem”?

Nećemo slati poruke, ali se nadam da će publika proći kroz intenzivno iskustvo. Opet se pozivam na probe, dakako. Veliku temu ljudske prolaznosti koja natkriljuje Lebovićev roman, variramo u mnogostrukim njenim tkanjima, od odnosa prema religiji i Bogu, preko sazrevanja mladog bića kroz suočavanje sa fenomenom smrti, najpre kao delom života, a zatim i kao formom nasilja nad principom postojanja, sve do odnosa prema životu kao efemernoj, ali neodoljivoj činjenici – ili kako u predstavi i romanu kaže Ujka Matija: „Život je velika gov…rija, ali nam je svima drag.”

Fudbal čiji ste veliki poklonik, kao i teatar su integralni deo društva. Zašto tvrdite da živimo u vremenu drugoligaša?

Proteklih dana se navršilo pet godina od smrti Jovana Ćirilova. Umrla je Borka Pavićević. U nekoliko dana otišli su Zoran Hristić, Vlada Petrić, Mani Gotovac, Branko Lustig. Njihovi su tragovi duboki, njihove su misli bile krupne, behu strasnici života. Iza njih su velika postignuća. Imaju li naslednika? Ili je posve zacarevala osrednjost, filistarski duh, agresivnost kao nedostatak istinskog ljudskog sadržaja? Drugoligaši i nišči duhom zaposeli su oba carstva. I stoluju u njima besramnošću, zlobom i beščašćem. Druga liga – pogibeljni startovi na nejakog protivnika, nameštene utakmice i potkupljene sudije. I malo, vrlo malo majstorstva.

Slučajno ili ne predstava „Semper idem” počinje u 18 sati?

Vrlo namerno – prva predstava traje jedan sat i petnaest minuta, druga ima dva dela koji traju sat i dvadesetak minuta i još pedesetak, te još jedan sat, koliko traje treća. Tri pauze, od kojih jedna duža, za okrepu. Teatar u svojoj čistoj formi i svojoj velikoj moći. Ako postoje oni koji su u stanju da „bindžuju” televizijske serije, i gledaju cele sezone u dva dana, siguran sam da ima dovoljno publike koja će živeti s Lebovićevim junacima tih nekoliko sati neponovljivog doživljaja susreta sa ljudima ispred i oko sebe.


Komentari7
38461
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

вокс попули
па, ето.. хвала богу да ће то изванредно штиво да се појави у театру...
Мирослав
Ko vizualizuje (drama, film, serija) Lebovićev Nebeski odred, taj je zaslužio titulu "Viteza kulture", u Srbiji ili na nekom drugom mestu.
Sofija Mijatović
Poštovani, Do skoro se igrala i predstava "Nebeski odred" (čini mi se da se više ne igra) sa divnim mladim glumcima na sceni SNP-a.Predstavu je režirala mlada i talentovana, divna rediteljka Mia Knežević.
Preporučujem 3
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Miroslave, snimljen je i film "Nebeski odred" (čini mi se) 1961. sa Ljubom Tadićem, Milanom Srdočom... Verovatno ga ima na internetu!...
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Mihajlo
Hvala vam na izvanrednom ugodjaju citanja ovog teksta

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja