subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
FORMULE ŽIVLjENjA

Šta je eko-anksioznost?

Ekološka anksioznost javlja se kao posledica zamišljanja buduće „ekološke katastrofe”, to jest brojnih negativnih promena za koje se veruje da će doneti klimatske promene
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 25.11.2019. u 08:00
Срђан Печеничић

Anksioznost je jedno od osećanja koje ljudi ne razumeju baš najbolje. Na primer, trema je osećanje koje doživljavamo kada smo pred nekom određenom situacijom za koju procenjujemo da je ugrožavajuća jer se za nju nismo dovoljno pripremili. Međutim, anksioznost je strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj. Ovakvo osećanje može biti sasvim razumno kada je naša procena tačna, bilo da smo se mi promenili (razboleli, ostarili, itd.), bilo da se svet u kojem živom promenio. Ali kada je anksioznost rezultat naše iracionalne procene, ona tada postaje patološko osećanje.

Svaki čovek ima potrebu za sigurnošću koja je povezana sa stabilnošću sveta, s uverenjem da će naš svet biti sutra isti kao što je bio juče i danas. Da bi se dete pravilno razvijalo mora da ima doživljaj sigurnosti da će mama biti tu i sutra i „zauvek”, da ga neće napustiti, da neće umreti. Kada neko ne veruje da će svet ostati isti, tada postaje anksiozan.

Svedoci smo da se tokom jednog ljudskog života svet značajno menja, da nastaju velike klimatske promene na planeti. Na polovima i glečerima se topi led, nivo okeana se diže, divljaju šumski požari, uragani su sve snažniji, pojavljuju se suše i neki predeli se pretvaraju u pustinje, prosečna godišnja temperatura raste, registruje se sve više asteroida koji su „promašili” Zemlju… Brojni su pokazatelji da se klima, nesumnjivo, menja.

Sve to dovodi do gubitka sigurnosti u stabilnost sveta i nastanka neprijatnih osećanja. Kada zamišljaju budućnost, mnogi su zabrinuti i uplašeni. Roditelji se plaše u kakvom će svetu živeti njihova deca, a taj strah dele deca i mladi. Što je zamišljanje budućnosti katastrofičnije, to su strah, zabrinutost i anksioznost snažniji.

Ekološka anksioznost ili eko-anksioznost javlja se kao posledica zamišljanja buduće „ekološke katastrofe”, to jest brojnih negativnih promena za koje se veruje da će doneti klimatske promene. Upravo zbog toga što je sve veći broj ljudi, pogotovo dece i mladih koji imaju ovu vrstu anksioznosti, ona je dobila ime.

Dok su zabrinutost i eko-anksioznost samo emotivne reakcije ljudi koji razmišljaju o ovoj temi, sve je više onih koje preokupiraju ovi mentalni sadržaji, tako da se kod njih govori o „ekološkom anksioznom poremećaju”. Ova dijagnoza koja još nije šire prihvaćena, odnosi se na one kojima eko-anksioznost ometa svakodnevno življenje. To su ljudi koji su preplavljeni parališućim osećanjem anksioznosti koja nekada može biti izražena kao panični napad, oni se osećaju bespomoćno pred „višom silom”, i kada gledaju u katastrofičnu budućnost gube smisao života, pate od nesanice i noćnih mora, postaju depresivni. Za njih se razvijaju „eko-terapije” koje im pomažu da energiju svojih emocija usmere u „eko-aktivizam”.

Iako je u nauci dobro poznato da je naša planeta dinamičan sistem čije temperatura i klima u najvećoj meri zavise od promenljive sunčeve aktivnosti, udaljenosti od sunca, nagnutosti zemljine ose itd., što je svojim matematičkim proračunima dokazao naš genijalni Milutin Milanković, sve je prisutnije okrivljavanje ljudi kao uzročnika klimatskih promena. Zbog toga je sve više eko-anksioznih koji prestaju da jedu meso ili se odlučuju da ne rađaju kako bi smanjili pritisak na resurse planete.

U svojim preporukama Američka psihološka asocijacija predlaže da se eko-anksioznost smanjuje širenjem ideje da su ljudi, pojedinačni i kao vrsta, veoma otporni i adaptivni, sposobni da se zaštite, prilagode; podsticanjem vere u budućnost i optimizma; izgradnjom i negovanjem razumnih praksi očuvanja okoline; kao i podsticanjem osećanja pripadnosti porodici, kulturi, mestu življenja i široj zajednici.


Komentari14
0b179
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
Pa verovatno eko zabrinutost?Ali zabrinutost do koske.Hehe
Mia
Zivim u sevrnoj americi I nije toplija vec hladnija poslednjih desetak godina, a drzim deci od 4-7 ekoloske radionice uz primere (crafting) kako se sve moze iskoristiti sve sto imamo kod kuce, umesto da bacamo I zagadimo sredinu. Ucim ih da vole lisce, ptice is ve sto nas okruzuje..ne plasim ih, samo Kazem da je svet u njihovim rukama I da uce roditelje: kako da stede vodu, iskoriste tegle, kese, kartone itd…I svi obozavaju da dolaze. Tako I porodica moze da pocne kod kuce od obicnog toal.pap.
Бранислав Станојловић
Оно исто што су осећали Неандерталци пред крај леденог доба.
Burning World
Da, "eko" odnosno klimatska anksioznost postoji, ali najviše kod ljudi koji dobro barataju naučnim činjenicama o globalnom zagrevanju i njegovim posledicama. Da, naša planeta jeste dinamičan sistem, a mi smo destruktivnim delovanjem velikog obima sistem izbacili iz ravnoteže. Oko toga postoji naučni konsenzus, tako da me baš zanima koje su autorove reference, tj. u kojoj je to nauci poznato da isključivo astronomski faktori utiču na klimu?
драган лучић
Консензус не постоји мада се чини све да се остави такав утисак. А онда, много већи консензус је постојао међу научницима у Америци 19 века, да је англо саксонска раса супериорна у односу на све остале.
Preporučujem 15
Неца
Само да ми још неко објасни какве везе имају климатске промене на Земљи са астероидима који нас маше за длаку.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja