četvrtak, 20.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54

Odnos bolesti i umetnosti

Delo „Psihoanaliza i psihopatologija likovnog izraza” Ljubomira Erića osvetljava međupovezanost pomenutih fenomena, sa posebnim osvrtom na likovno stvaralaštvo psihički obolelih
Autor: Milica Dimitrijevićpetak, 22.11.2019. u 15:07
(Илустрација: Насловна страна књиге)

„Čovekova duša je daleka zemlja koja se ne može dosegnuti i istražiti”, reči su Heraklita iz Efesa. Sigmund Frojd je zapisao da psihoanaliza mora da položi oružje pred problemom pesnika, a Arnulf Rajner kaže: „Psihijatrijski bolesnici su otkrili mnogo toga za umetnost. Otkrili su stvari do kojih umetnici ne bi došli.” Upravo u međuprostoru koji ispunjava ove misaone celine, kao fragmente različitih oblasti s umetnošću povezanih, a koje čitalac može pronaći u štivu „Psihoanaliza i psihopatologija likovnog izraza” Ljubomira Erića (Službeni glasnik, 2019), nalazi se ideja kojom se rukovodio naš poznati psihijatar i psihoterapeut u svojoj analizi ove kompleksne teme. Dajući svoj doprinos rešavanju jednog od presudnih problema stvaranja – odnosa bolesti i umetnosti – kako Zoran Gluščević karakteriše ovaj Erićev poduhvat, autor baštini stručno, psihoanalitičko shvatanje i razmatranje stvaralaštva i umetničke imaginacije, bacajući posebno svetlo na razumevanje karaktera, funkcije i estetske vrednosti vizuelnog izražavanja osoba koje se susreću sa poteškoćama u domenu psihičkog zdravlja.

Dva dela knjige, prvi, šire kontekstualizovan i posvećen relaciji psihoanalize i umetnosti i drugi, koji sužava fokus na likovno stvaralaštvo obolelih, spaja namera da se i na istorijsko-teorijskom ali i terapijskom planu osvetli međupovezanost tih fenomena.

Podsećajući na umetnička dostignuća velikih slikara čija su psihička stanja imala uticaja na njihovo umetničko izražavanje – Fransiska Goje, Vilijama Blejka, Vinsenta van Goga, Edvarda Munka i drugih – Erić ističe značaj psihoanalitičke teorije umetnosti za temu o kojoj piše. Prolazeći kroz njenu klasičnu varijantu, gde, između ostalih, pominje Sigmunda Frojda i Ota Ranka, autor nadovezuje odstupanja od te teorije, čemu su doprineli Alfred Adler i Karl Gustav Jung, ali ne zaobilazi ni nove obrasce, formiranje britanske škole i razvoj ego psihologije. Analiza ličnosti stvaraoca kroz njen razvoj, procese i stepene koji ga prate, kao i dinamičke činioce koji pokreću ličnost, kao što su nagoni ili strahovi, sa posebnim osvrtom na uobrazilju i darovitost, uvod je u studiju likovnog izraza onih koji boluju od različitih bolesti, a što je, nakon početnih tendencija krajem 19. veka, u savremenim tokovima uspostavljeno kao integralni deo likovnog izražavanja uopšte. Dotičući se i ekspresionizma i nadrealizma, pravaca koji su veliki značaj pridavali nesvesnom, Erić posebno obraća pažnju na šizofreniju. Reč je o stanju kod koga je vizuelno stvaralaštvo obolelih imanentnije nego kod onih koji pate od depresije, epilepsije ili se, recimo, suočavaju sa izmenjenim stanjima svesti usled alkoholizma, a koje u svojim različitim fazama na više nivoa (ne samo na koloritnom) boji paletu umetničkog dela osobe kojoj je ova bolest dijagnostikovana. Poseban, zaključni odeljak ovog dela uvodi nas i slikovito u svet „čudnovatosti i lepote” crteža i slika koje su stvorili mnogi sa kojima je Erić kao lekar imao kontakta. Ovom prilikom bilo je mesta za prikaz samo dela kolekcije koja broji oko 500 radova, a koju je Erić poklonio 2010. Muzeju naivne umetnosti u Jagodini.

Konačno, potrebno je naglasiti da je ovo treće izdanje knjige, što govori i o potrebi čitalaštva za ovakvim delom.


Komentari6
64963
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Uros Jekic, jedan od utemeljivaca moderne psihijatrije u Jugoslaviji, jednom je kazao: "Dajte mi sliku jednog savremenog slikara, pa cu odmah da vam kazem od cega boluje". Pametnom (i ideoloski neopterecenom) dovoljno, uz malu napomenu: da mnogi modeni umetnici boluju od konformizma. Sam Pikaso je izjavio da je posegnuo za "mazanjem" zato sto se to svetu dopadalo. Za jedan bleferski crtez bi dobijao milione. Konfuzija u umetnosti odrazava konfuziju duhova, a od toga profitiraju - elite!
vidljivi spektar
prvo treba definisati stanje "normalan".o covecijem mozgu se zna vrlo malo. kao sto svetlost ima svoj vidljivi i nevidljivi spektar,zvuk frekvencije koje se cuju ili ne tako i mozak ima svoj svesni i mnogo veci i nepoznatiji nesvesni deo koji rukovodi "umetnickom" stranom naseg bica...
Petar
A nije li normalnije zakljuciti ovako, da se umetnicki dar, bas kao i inteligencija, ne urusavaju dusevnim tegobama, tacnije da ih dusevni poremecaji previse ne dodiruju, a ne , kako zakljucuje autor, da dusevni poremecaji uticu na njihovo stvaralastvo i cine ga bogatijim. Jednostavno, umetnik ostaje umetnik ma kakve tegobe imao.
Dragan Pik-lon
Ovaj izvaredan clanak mi je pokazao kako je nemoguce napisati dobar komentar u 500 karaktera.Mi citaoci smo stesnjeni i mozemo samo donositi osude ili potvrde-nemamo prostora da objasnimo svoj stav.Tako gubimo mi,Politika i ostali citaoci.Treba u nekim rubrikama kao sto je ova ili neka naucna dati vise prostora nama Srbima u belom svetu.Jer nas ovakvim skucenim prostorom gurate u druge novine,koje imaju vise prostora i koje nam nisu pri srcu.Srdacan pozdrav...
Dragan Pik-lon
Veliki umetnici sa takvim dijapazonom imaginacije i shvatanjem lepog(estetike)u punom smislu,nisu uvek normalni.Izraz ''nenormalni"' je blizi stanju stvari nego bolest ili ludilo.Po meni to je samo stanje svesti izmedju "kosmara"' u glavi i otkrivanja izraza(stila)ili ako hocete artikulacije duse da se otvori ka spolja-svetu.Iluzorno je za jednog Dostojevskog reci da je bolestan zbog suicidnog nagona,Ili za Bodlera da pijan maze hartiju mastilom dok iz njega ne izadje-''Cvece zla"...!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja