sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Odnos bolesti i umetnosti

Delo „Psihoanaliza i psihopatologija likovnog izraza” Ljubomira Erića osvetljava međupovezanost pomenutih fenomena, sa posebnim osvrtom na likovno stvaralaštvo psihički obolelih
Autor: Milica Dimitrijevićpetak, 22.11.2019. u 15:07
(Илустрација: Насловна страна књиге)

„Čovekova duša je daleka zemlja koja se ne može dosegnuti i istražiti”, reči su Heraklita iz Efesa. Sigmund Frojd je zapisao da psihoanaliza mora da položi oružje pred problemom pesnika, a Arnulf Rajner kaže: „Psihijatrijski bolesnici su otkrili mnogo toga za umetnost. Otkrili su stvari do kojih umetnici ne bi došli.” Upravo u međuprostoru koji ispunjava ove misaone celine, kao fragmente različitih oblasti s umetnošću povezanih, a koje čitalac može pronaći u štivu „Psihoanaliza i psihopatologija likovnog izraza” Ljubomira Erića (Službeni glasnik, 2019), nalazi se ideja kojom se rukovodio naš poznati psihijatar i psihoterapeut u svojoj analizi ove kompleksne teme. Dajući svoj doprinos rešavanju jednog od presudnih problema stvaranja – odnosa bolesti i umetnosti – kako Zoran Gluščević karakteriše ovaj Erićev poduhvat, autor baštini stručno, psihoanalitičko shvatanje i razmatranje stvaralaštva i umetničke imaginacije, bacajući posebno svetlo na razumevanje karaktera, funkcije i estetske vrednosti vizuelnog izražavanja osoba koje se susreću sa poteškoćama u domenu psihičkog zdravlja.

Dva dela knjige, prvi, šire kontekstualizovan i posvećen relaciji psihoanalize i umetnosti i drugi, koji sužava fokus na likovno stvaralaštvo obolelih, spaja namera da se i na istorijsko-teorijskom ali i terapijskom planu osvetli međupovezanost tih fenomena.

Podsećajući na umetnička dostignuća velikih slikara čija su psihička stanja imala uticaja na njihovo umetničko izražavanje – Fransiska Goje, Vilijama Blejka, Vinsenta van Goga, Edvarda Munka i drugih – Erić ističe značaj psihoanalitičke teorije umetnosti za temu o kojoj piše. Prolazeći kroz njenu klasičnu varijantu, gde, između ostalih, pominje Sigmunda Frojda i Ota Ranka, autor nadovezuje odstupanja od te teorije, čemu su doprineli Alfred Adler i Karl Gustav Jung, ali ne zaobilazi ni nove obrasce, formiranje britanske škole i razvoj ego psihologije. Analiza ličnosti stvaraoca kroz njen razvoj, procese i stepene koji ga prate, kao i dinamičke činioce koji pokreću ličnost, kao što su nagoni ili strahovi, sa posebnim osvrtom na uobrazilju i darovitost, uvod je u studiju likovnog izraza onih koji boluju od različitih bolesti, a što je, nakon početnih tendencija krajem 19. veka, u savremenim tokovima uspostavljeno kao integralni deo likovnog izražavanja uopšte. Dotičući se i ekspresionizma i nadrealizma, pravaca koji su veliki značaj pridavali nesvesnom, Erić posebno obraća pažnju na šizofreniju. Reč je o stanju kod koga je vizuelno stvaralaštvo obolelih imanentnije nego kod onih koji pate od depresije, epilepsije ili se, recimo, suočavaju sa izmenjenim stanjima svesti usled alkoholizma, a koje u svojim različitim fazama na više nivoa (ne samo na koloritnom) boji paletu umetničkog dela osobe kojoj je ova bolest dijagnostikovana. Poseban, zaključni odeljak ovog dela uvodi nas i slikovito u svet „čudnovatosti i lepote” crteža i slika koje su stvorili mnogi sa kojima je Erić kao lekar imao kontakta. Ovom prilikom bilo je mesta za prikaz samo dela kolekcije koja broji oko 500 radova, a koju je Erić poklonio 2010. Muzeju naivne umetnosti u Jagodini.

Konačno, potrebno je naglasiti da je ovo treće izdanje knjige, što govori i o potrebi čitalaštva za ovakvim delom.


Komentari5
d4c01
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vidljivi spektar
prvo treba definisati stanje "normalan".o covecijem mozgu se zna vrlo malo. kao sto svetlost ima svoj vidljivi i nevidljivi spektar,zvuk frekvencije koje se cuju ili ne tako i mozak ima svoj svesni i mnogo veci i nepoznatiji nesvesni deo koji rukovodi "umetnickom" stranom naseg bica...
Petar
A nije li normalnije zakljuciti ovako, da se umetnicki dar, bas kao i inteligencija, ne urusavaju dusevnim tegobama, tacnije da ih dusevni poremecaji previse ne dodiruju, a ne , kako zakljucuje autor, da dusevni poremecaji uticu na njihovo stvaralastvo i cine ga bogatijim. Jednostavno, umetnik ostaje umetnik ma kakve tegobe imao.
Dragan Pik-lon
Ovaj izvaredan clanak mi je pokazao kako je nemoguce napisati dobar komentar u 500 karaktera.Mi citaoci smo stesnjeni i mozemo samo donositi osude ili potvrde-nemamo prostora da objasnimo svoj stav.Tako gubimo mi,Politika i ostali citaoci.Treba u nekim rubrikama kao sto je ova ili neka naucna dati vise prostora nama Srbima u belom svetu.Jer nas ovakvim skucenim prostorom gurate u druge novine,koje imaju vise prostora i koje nam nisu pri srcu.Srdacan pozdrav...
Dragan Pik-lon
Veliki umetnici sa takvim dijapazonom imaginacije i shvatanjem lepog(estetike)u punom smislu,nisu uvek normalni.Izraz ''nenormalni"' je blizi stanju stvari nego bolest ili ludilo.Po meni to je samo stanje svesti izmedju "kosmara"' u glavi i otkrivanja izraza(stila)ili ako hocete artikulacije duse da se otvori ka spolja-svetu.Iluzorno je za jednog Dostojevskog reci da je bolestan zbog suicidnog nagona,Ili za Bodlera da pijan maze hartiju mastilom dok iz njega ne izadje-''Cvece zla"...!
Sasa Trajkovic
Pre svega čestitke autoru na ovom stručnom i kapitalnom delu iz psihijatrije. Slika je kao i muzika samo mediji kojim se komunicira na jednom specifičnom neverbalnom likovnom jeziku to je komunikacija NE smisla već apstraktna i duboko emotivna na jednom dubljem simboličnom nivou. Slika jeste kao i uošte umetnost ogledalo ljudske duše a svaka duša je slika za sebe. Živimo u vremenima potrošačk kulture materijalističkog društva koje nas bombarduje posredstvom masovnih medija površnim senzacijama..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja