nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:23
INTERVJU: STEVO PENDAROVSKI, predsednik Republike Severne Makedonije

Skoplje i Beograd imaju iste ciljeve i brige

Autor: Željko Šajnpetak, 22.11.2019. u 20:00
(Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Srbija i Severna Makedonija, kao dve susedne i prijateljske zemlje koje nemaju otvorenih pitanja i dele i zajedničku istoriju i strateški cilj ‒ članstvo u Evropskoj uniji, imaju istu viziju za budućnost, pre svega da zadrže mlade u svojim zemljama. Ipak, nova metodologija predsednika Francuske Emanuela Makrona, kojom treba da se reformiše EU i utvrdi novi pristup članstvu ovoj međunarodnoj organizaciji, usporava pristupne pregovore za balkanske zemlje.

Makedonski predsednik Stevo Pendarovski i srpski predsednik Aleksandar Vučić danas će u Beogradu razmeniti iskustva nakon susreta sa Makronom i razgovarati o daljem razvoju inicijative „Mali šengen”, čiji je cilj da građanima ove dve države omogući bolji život u EU. O ovim pitanjima i unapređenju političko-bezbednosnih i ekonomskih odnosa, predsednik Pendarovski govori u intervjuu za „Politiku”.

Ovo je vaša prva poseta Srbiji kao predsednika Severne Makedonije. Šta ona predstavlja za vas?

Severna Makedonija i Srbija su susedne zemlje i zbog toga je za nas posebno važno da imamo odlične bilateralne odnose. Delimo zajedničku istoriju, nekada smo bili članovi iste federacije, a s obzirom na to da je članstvo u EU strateški cilj za obe zemlje, imamo istu viziju za budućnost. Veze između naše dve zemlje ne grade samo institucije, već i poslovi, kao i mnogobrojne porodične spone između građana obeju zemalja. Sa predsednikom Vučićem očekujem pozitivan razgovor o mnogim temama od zajedničkog interesa za obe zemlje, pre svega o političkim, bezbednosnim i ekonomskim pitanjima. Deo posete je i susret privrednih komora obe zemlje, što pokazuje našu posvećenost nastojanju da ojačamo trgovačku razmenu i našu ekonomsku saradnju.

Nedavno ste bili u zvaničnoj poseti Francuskoj, gde ste se sreli sa Emanuelom Makronom. Koju poruku možete preneti predsedniku Aleksandru Vučiću, koji se, takođe, istog dana sastao sa francuskim predsednikom?

U Parizu sam boravio povodom učešća na Pariskom mirovnom forumu, u okviru kojeg sam se sreo sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Taj susret bio je od velikog značaja za našu zemlju. Francuska je država koja ima demokratiju dugu dva i po veka, stalna je članica Saveta bezbednosti UN, osnivač NATO-a, članica G-7, država sa jakom ekonomijom i zemlja koja je među osnivačima EU, kao i jedna od najvećih sila u uniji. Razgovor sa predsednikom Makronom bio je dinamičan i predstavljao je odličnu priliku da mu prezentujem naše argumente za članstvo u EU, pri čemu sam istakao da su evropske integracije naš strateški cilj i da smo mi spremni za pregovore i sa izmenjenom metodologijom pretpristupnih pregovora za članstvo. Predsednik Makron me je uverio da bi Francuska želela da nas vidi kao deo EU, ali mi je, takođe, obrazložio koji je njihov stav o reformi metodologije pregovora, da nema nameru da nudi alternativu za naše članstvo u EU, već da poboljša proces. Izrazio je spremnost da poseti Severnu Makedoniju u prvoj polovini 2020. godine i da sâm objasni našim građanima koja su njegova viđenja, odnosno funkcionalno poboljšanje procesa pridruživanja, ne samo formalnosti. Nama ostaje da nastavimo sa reformama, da dočekamo novu metodologiju za vođenje pretpristupnih pregovora i nadam se da ćemo uskoro dobiti pozitivne vesti o našim evropskim integracijama.

Koliko za Republiku Severnu Makedoniju znači pokrenuta regionalna inicijativa „Mali šengen”? Koliko će ona doprineti budućnosti Severne Makedonije i Srbije i stabilnosti čitavog Balkana?

Inicijativa za „Mali šengen” je tema razgovora i kod nas i smatram da smo u ovom trenutku na samom početku i oprezno pravimo planove. U osnovi ovog koncepta su četiri takozvane slobode ‒ kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga ‒ sa ciljem da se otklone trgovačke barijere i da se olakšaju kretanje i trgovina u regionu. Po mom mišljenju, na ovo ne treba da se gleda kao na zamenu za članstvo u evropskim institucijama, ali isto tako smatram da treba da se razmisli o formatu inicijative, zato što sadašnja struktura na obuhvata sve zemlje koje su deo zapadnog Balkana i u tom smeru može da otvori pitanja koliko bi bila funkcionalna u praksi ako u njoj članice budu samo tri zemlje, budući da veća uključenost više zemalja iz regiona nudi bolji prosperitet za ceo region.

Uskoro će Severna Makedonija postati 30. članica Severnoatlantske vojne alijanse. Za razliku od Skoplja, Srbija vodi neutralnu politiku, ali ima veoma korektne odnose sa NATO-om. S druge strane, zajednički cilj obe države su evropske perspektive. Na kojim osnovama vidite budućnost Severne Makedonije i Srbije?

Severna Makedonija se opredelila za članstvo u NATO-u još rane 1990. godine, dok je Srbija odlučila da ostane neutralna i da bude deo partnerskog programa NATO-a. U tom smeru naša armija i odbrana preduzele su kompleksne zahvate, kao što su transformacija odbrambenog sistema, novi odbrambeni budžet, učešće u vežbama, misijama i operacijama predvođenim od NATO-a i ostalih međunarodnih organizacija. Mi učestvujemo i u inicijativi za evropsku odbrambenu i bezbednosnu politiku, a s obzirom na to da i mi i Srbija imamo za strateški cilj članstvo u EU, naša saradnja u odbrani i bezbednosti nastaviće se i u okviru evropskih inicijativa. U bilateralnom odnosu imamo odličnu saradnju, kao susedi delimo zajedničku brigu o bezbednosnom okruženju u kojem se nalazimo, a imamo i mnogo programa za razmenu i obuku, tako da ‒ i pored toga što ćemo mi ubrzo postati član NATO-a, a Srbija je odlučila drugačije ‒ smatram da ćemo i ubuduće nastaviti dobru saradnju.

Pre sto godina u Parizu, na Mirovnoj konferenciji u Versaju, Mihajlo Pupin je srpsko-bugarskim memorandumom uspeo da sačuva današnju teritoriju vaše zemlje. Koliko je ova činjenica danas značajna za odnose Skoplja i Beograda?

Da, poznata mi je činjenica da je Mihajlo Pupin, koji je bio vrlo cenjen kod Vudroa Vilsona, bio deo Mirovne konferencije u Versaju, zalažući se da Makedonija ima autonomiju i da postane država i pored protivljenja nekih struja u to vreme. Smatram da je uvek dobro imati prijatelje van naše zemlje, bez obzira na to da li su oni deo naše dijaspore ili građani iz drugih zemalja. Male države retko mogu da dobiju prostor na globalnoj sceni spoljne politike, stoga su uvek bila dobrodošla lica koja su nam pomagala da se afirmišemo kao teritorija, narod ili država.

U Severnoj Makedoniji negujemo uspomene na Mihajla Pupina, vrhunskog inovatora, fizičara i matematičara, koji, i pored toga što je skoro ceo život proveo po Evropi i SAD, nikad nije zaboravio svoje korene. Kod nas se smatra da je on pomagao stipendiranje siromašne dece iz Makedonije, a u spomen rodnom kraju svojih predaka finansirao je izgradnju zvonika Crkve Sv. Perivlepte na Ohridu, koja postoji i dan-danas. Pored toga što nekoliko škola i ulica u Severnoj Makedoniji nose njegovo ime, njegovo nasleđe u inovacijama važno je za nas kao podsetnik za obrazovanje novih generacija pronalazača i podršku mladim generacijama.

Kakvu poruku vaših građana nosite građanima Srbije?

Srbija i Severna Makedonija su susedi, mi smo povezani institucijama, biznisom, kulturnim i porodičnim vezama i tradicijama. Nemamo otvorena pitanja među sobom, a imamo zajedničke ciljeve i brige, da gradimo društvo u kojem će naši građani imati dobar kvalitet života, u kojem se mladi ljudi neće iseljavati i dobijaće šansu da uspeju kod kuće.


Komentari1
028ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Procitao sam prvu recenicu i odustao od daljeg citanja teksta. Imamo otvoreno pitanje. Ono gde ste podrzali teroristicku organizaciju u nasoj zemlji.Mozemo pricati, ali nemoj da se lazemo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja