nedelja, 07.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.11.2019. u 18:00 Vladimir Prvulović

Da li izaći na izbore ili ih bojkotovati

Politička utakmica između partije (koalicije partija) na vlasti i opozicionih partija je uobičajen politički okršaj uz uhodani niz pravila u demokratskim političkim sistemima u Evropi i svetu. Videćemo da li se i tamo može zaklinjati u izborno čistunstvo. Ta pravila ne važe u diktatorskim sistemima ili zemljama koje su pod okriljem SAD (u „zadnjem dvorištu”, prema doktrini američkog predsednika Džejmsa Monroa iz 1823. godine o sprečavanju evropske kolonijalizacije u Latinskoj Americi). Otuda socijalni lomovi, pučevi i pogibelji, kao što su danas u Boliviji, nešto ranije u Venecueli, ranije u Čileu, pre toga u Argentini, Paragvaju, još ranije na Kubi.

Da bi politička kompetitivnost bila stvarna, a rezultati izbora priznati od pobednika ali i poraženog (što je, takođe, demokratska tekovina stvarnih demokratija), potrebno je postojanje i striktno poštovanje pravila političkog nadmetanja u predizbornoj i izbornoj fazi, nadgledanje toka izbora od domaćih i inostranih eksperata za izborni proces i javno objavljivanje verifikovanih izbornih rezultata građanima (biračima). Izborna pravila u vidu zakona, uglavnom postavljaju ranije ekipe na vlasti, samim tim ona su formulisana u skladu sa interesima političkih garnitura da svoje mandate produže i osiguraju.

U zemljama kao što je posle Drugog svetskog rata bila Italija vlade su se smenjivale na svakih 30–40 dana, što je u dugom periodu paralisalo zemlju, pa su morali biti uvedena razumnija izborna pravila kako bi zemlja obezbedila normalno funkcionisanje i život. U Francuskoj, u tom periodu, a posebno krajem dvadesetog veka, pred svake izbore dolazilo je o čudnih, skoro neverovatnih interesnih koalicija i preimenovanja partija. Prelasci iz jednog političkog tabora u drugi rezultirali su trajnim ukidanjem Komunističke i ruiniranjem Socijalističke partije koje su decenijama vladale. Degolistička partija se razbila na nekoliko različitih, a desničarski Nacionalni front uspeo je da se najviše probije do drugog kruga predsedničkih izbora, kada su se iz straha sve partije ujedinile protiv njega i porazile ga.

M. Kaličanin

Pravila o slobodnoj predizbornoj utakmici i nastupima na medijima su uglavnom prihvaćena od svih, ali se posle izbora na njih naviše žale oni koji su izbore izgubili. U demokratskim evropskim državama, pored državnih postoje i privatni mediji dostupni za izborno takmičenje, ali je novac iz partijskih ili sponzorskih fondova (domaćih i stranih) veoma važan u predizbornoj utakmici i medijskim efektima popularisanja izbornih programa. Zar se ne sećate da je, u izbornoj kampanji 2007. godine francuski predsednik Nikolas Sarkozi dobio, a nije prijavio, 50 miliona evra od Moamera el Gadafija, za pobedonosno funkcionisanje izborne mašinerije. U to vreme maksimalan fond za finansiranje kampanje bio je 21 milion evra. Nažalost, iako se o tome javno govorilo, naročito posle Sarkozijevog poraza 2012. od socijaliste Fransoa Olanda, nije bio sankcionisan.

U SAD vlada pravilo da pristalice mogu da prilože maksimalno 2.700 dolara, kao individualnu donaciju izbornom štabu svog favorita na izborima. Pritom, u to ne ulazi sopstveni novac kandidata uložen u ubitačnu, medijski napadnu, skoro cirkusku kampanju koja ide iz grada u grad u ogromnoj zemlji. U izgubljenim izborima 2016. godine Barak Obama je potrošio milijardu dolara. Za izbore, u kojima je potrošeno oko tri milijarde dolara, izborni štab Hilari Klinton je sakupio 700 miliona, a štab Donalda Trampa oko 370 miliona dolara. Od tog novca zavisi uspešnost kampanje i njena prisutnost u medijima. Ali, očigledno ne samo od toga. Posle izbora poraz se priznaje, ali se otvaraju afere – da su u predizbornoj i izbornoj kampanji korišćena nelegalna sredstva, obaveštajni podaci iz „neprijateljskih” zemalja i kuhinja, nedopuštena obećanja stranim liderima ako doprinesu pobedi tog političara i dr.

Zašto o svemu tome toliko pričamo? Zato što je neophodno dobro se pripremiti za napornu izbornu utakmicu po pravilima koja postoje i postojala su i za pobedu prethodne ekipe. Opozicija treba da se složno i efikasno izbori da se ta pravila poštuju i iskoriste sve mogućnosti za afirmaciju svojih političkih programa. Pobedi na izborima mogu da se nadaju one partije koje imaju dobro pripremljene i razumljive programe i viziju za vladanje u postizbornom periodu. Odustajanje unapred i izostajanje iz kampanje i borbe je jalovi defetizam. Nikada se pobeda na izborima neće dobiti na tacni ili poraz opravdati bez izlaska na borilište.

*Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
d490d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

eks
Pitanje za autora članka : Od kada su ta prav ila u "demokratskim političkim sistemima" da se testerama provaljuje u televizijsku kuću, da se preti vešalima, preti smrću predsedniku države itd. i ko je propisao ta pravila ? Ja bih rekao da se takvom konstatacijom navodi na normalnost nešto što nije normalno. To je prikriven poziv na anarhiju, huliganstvo, banditizam i izazivanje sukoba.
Саша Микић
Изборна кампања почиње истог тренутка када се заврше избори. Народ гледа и памти шта је позиција урадила од онога што је обећала и шта опозиција ради као противтежа власти. Гласа у зависности шта види за те четири године. Предизборне активности су само замазивање очију да се не сете шта је било у претходном периоду. Процента изашлих на изборе говори о томе какви су и једни и други били. Када не ваљају ниједни онда изађу само они који ''морају''.
tja
Autor se potpisuje kao "redovni profesor univerziteta". Kog univerziteta? Na internetu se moze naci informacija da je diplomirao na Megarendu i da je doktorirao na istom univerzitetu. Ali taj univerzitet vise ne postoji.
Paris
Tja@ Tacno je samo da dr.Vladimir Prvulovic predaje na" Megatrendu." Diplomirao, magistrirao i doktorirao je na drzavnom fakultetu u Beogradu, sa pos.doktorskim studijama u inostranstvu, a kao odlican poznavalac medjunarodnog prava, radio je u nasim diplomatskim prestavnistvima/ambasada, kulturni centar/.
Станиша Младеновић
Професор као да долази са друге планете! Волео бих да наведе макар једну партију која има "добро припремљене и разумљиве програме и визију за владање у постизборном периоду" а поготово која се тога држи.
Џејми Шеј
Izbori ovakvi kakvi se sada organizuju niti su demokratski niti su predvidjeni za narod koji na njih izlazi. Setimo se samo kako su "evropjani" reagovali kada je bivsi grcki premijer predlozio referendum o resenju grckog duga. Rezultat je da referunduma nije bilo ali su ih zato opljackali.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja