subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Da li je korupcija potopila Veneciju

Zašto se čelična vrata na ulazima u lagunu nisu podigla dok se dragulj evropske civilizacije davio, priča je o proneveri novca i komplikovanoj birokratiji
Autor: Jelena Kavajasubota, 23.11.2019. u 21:27
Туристи покушавају да игноришу ниво воде у граду (Фото: EPA-EFE/Emiliano Crespi)

Kada je pre tri nedelje plimski talas u Veneciji dostigao 187 centimetara, što je naviše od 1966, građani su na kućama i prodavnicama pravili improvizovali brane, na kojima su neki podrugljivo napisali MOSE (Moze je na italijanskom Mojsije). Četiri slova su akronim za megaprojekat koji je, da nije bilo korupcije i prevelike birokratije, možda mogao da spreči katastrofalnu poplavu i štetu od milijardu evra. Voda je poplavila 80 odsto grada, prodirući i u kriptu čuvene Crkve Svetog Marka iz 12. veka.

Trebalo je da se 78 čeličnih vrata podignu u zid koji bi zaustavio nadiranje Jadrana, ali su ona ostala na dnu mora jer niko nije bio voljan ni nadležan da ih aktivira na poziv Alesandra Fera. Ovaj gradonačelnik Kjođa, jednog od gradića u laguni, ogorčen je i besan jer smatra da je vredelo rizikovati. Zašto se vrata nisu podigla dok se dragulj evropske civilizacije davio, priča je o korupciji, birokratiji i nepoverenju javnosti, piše „Volstrit džornal”.

Planovi za zaštitu Venecije od poplava počeli su da se prave još 1966, posle jedne od najgorih katastrofa u 14 vekova dugoj istoriji. Ali tek osamdesetih su se nacionalne i lokalne vlasti usaglasile da to bude pokretni zid na tri ulaza u lagunu. Projekat je dobio naziv MOSE, što je akronim tehničkog naziva, ali i italijanska verzija imena Mojsija, koji je razdvojio more da spase svoj narod.

Veneciji nisu bila potrebna biblijska čuda, već inženjerski poduhvat kakav već imaju Roterdam, London i drugi gradovi. Gradnja je, međutim, počela tek 2003. zbog toga što je projekat moralo da odobri više od 12 institucija, stručnih odbora i sudova. Vlada u Rimu je odvojila iz budžeta 1,7 milijardi evra i jedan privatni konzorcijum je počeo da izvodi radove s planom da sve bude gotovo do 2012. Onda je 2014. korupcionaški skandal naterao vladu da preuzme kontrolu nad projektom i radovi su stali kada je 90 odsto bio gotov. Nastavljeni su godinu dana kasnije, ali veoma sporo.

Prema podacima konzorcijuma koji ga gradi, MOSE je sada 93 odsto gotov. Novi rok je 2021. godina, ali su troškovi narasli na 5,5 milijardi evra. Jedan inženjer hidraulike koji je na njemu radio do 2015. kaže da je projekat kao klatno koje na jednoj strani udara u korupciju, a na drugoj u birokratiju i da se tako rade stvari u celoj Italiji. On se zalaže za to da se, bez obzira na velike troškove gradnje i budućeg održavanja, stavi u upotrebu što pre da bi u gradu moglo da se živi.

Plimni talas se donedavno samo nekoliko puta dizao više od 140 centimetara, a samo ovog meseca je taj nivo četiri puta premašen. Dvanaestog novembra je dostigao 187 centimetara. Voda je prodirala kroz toalete i slavine, šireći smrad od kanalizacije kroz gotičke prolaze i oko renesansnih palata.

Da li bi ih zid na Jadranu spasio, pita se i vlasnik jednog od restorana na venecijanskim kanalima, koji je imao štetu od 50.000 evra. Međutim, on pripada onoj grupi Venecijanaca koji imaju sumnje da će brana uopšte proraditi. Misli da je to utopija i da je „na sasvim italijanski način njegova jedina svrha da hrani korupciju”.

Jedno od spornih pitanja jeste da li je dobro što je konstrukcija pokretna. Čelična vrata teška po 330 tona, od kojih je većina, prema pisanju hrvatskih medija, napravljena u Splitu, kada se ne koriste, leže na dnu napunjena vodom, da ne bi narušavala estetiku i remetile ekosistem. U kritičnoj situaciji voda se ispumpava, a vrata se ispunjavaju vazduhom i podižu, blokirajući plimski talas do tri metra visine. Mnogi kažu da je odluka da zid bude pod vodom loša jer će troškovi pokretanja i održavanja biti veliki, ali da ga ipak treba završiti kada se stiglo dovde.

Veliki broj građana je od početka bio protiv zbog straha da će ugroziti ekosistem lagune. Ekološke grupe su vodile kampanju da se projekat zaustavi, što je takođe dovelo do kašnjenja. Rastući troškovi i korupcionaški skandali samo su pojačali protivljenje. Bilo je i demonstracija na kojima je glavna poruka bila da od „Mojsija” imaju koristi samo oni koji u projektu učestvuju.


Komentari5
2a8d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Treba učiti od Italijana, a ima i u nas lekcija na pretek- samo teško se u sebe zagledati. Ukoliko podržavamo korupcionaški sistem- ne treba da nam bude bolje. Samo... Potopićemo ljude. Stradaće prvo mladi i najslabiji.
danilo obradovic
KORUPCIJA ,je svuda oko nas ,to je planetarni problem koji mora kad tad dovesti do prekretnice u zivotu gradjana .TrenutnoMALIGNA korupcija nema sansi ugroziti time nam je svima jos teze .Venecija kao i ostatak sveta suocava se sa problemima javnih nabavki ,netransparentno trosenje proracuna ,fingirani papiri sa astronomskim ciframa za racune privelegovanih pojedinaca i mnogo drugih za sada neresivih problema koji zagorcavaju stvarnost zivota .
Predrag
Ne tako davno na nekom od Evropskih kanala gledao Sam izvestaj o ovom Inzinjerski zahtevnom projektu. Potopljena vrata na dnu mora su potpuna budalastina iz mnogo razloga ... lose rukovodjenje sistemom kontrole vrata se pokazlo kao pogubno za Veneciju ovog Novembra. Projekat trebalo da kosta 1,7 milijardi a troskovi narasli na 5,5 milijardi ? Od pljacke i korupcije boluju i razvijeni clanovi EU a ne samo Srbija. Za sada, projekat zastite Venecije od poplave je potpun i preskup promasaj !
Zoki
Grad Venecija ima 17 000 000 turista godisnje sto je vise od cele Hrvatske a priblizno Grčkoj . Za njih 5,5 milijardi nije preterana cifra ( za par godina toliko njihovi lukavi konobari izvuku kroz duplirane račune). Nisu se uvalili u dužničko ropstvo, vlade obaraju svaki čas ( možda će i sad zbog ovoga) , nisu napravili trajnu štetu prodajom resursa strancima...znaji oni da balansiraju život i korupciju. To vežbaju još od rimskog doba
Preporučujem 19
Боривоје Банковић
Забога, то је ЕУ, ту нема корупције! Они су сви вредни, паметни, добри и поштени. Такви ћемо и ми бити кад затворимо сва поглавља, тамо негде у XXIII веку. Ево, гледајте Италијане. Не носе кафу и чоколаду кад иду код лекара, само им бране нешто не иду од руке.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja