Državni tužilac Izraela aktivirao je politički detonator koji bi mogao da označi kraj karijere najdominantnije figure poslednje decenije i premijera sa najdužim stažom u istoriji zemlje.

Tužilac Avihaj Mendelblit uvažio je predloge policije i zvanično podigao optužnice protiv Benijamina Netanijahua u tri odvojena slučaja u kojima se premijer sumnjiči za primanje mita, prevaru i kršenje poverenja.

Optužnica protiv aktivnog šefa Vlade prvi je takav slučaj od osnivanja Države Izrael 1948, ali Netanijahu sve poriče. Agresivno je vodio kampanju protiv istražitelja tvrdeći da je njihova preporuka državnom tužiocu da podigne optužnice „puna rupa, kao švajcarski sir”. Sve vreme je ponavljao da se radi o „strašnom udarcu demokratiji”, a optužnicu je nazvao „pokušajem udara” sa ciljem da se skine sa vlasti.

„Neće biti ništa, jer nema ničega”, govorio je samouvereno premijer koji je svojevremeno imenovao tužioca Mendelblita, bivšeg glavnog armijskog advokata i sekretara u Vladi.

Ima mnogo toga, i biće svačega, uzvraćaju politički rivali lidera desničarskog Likuda koji je posle izbora u aprilu i septembru neuspešno pokušavao da formira vladajuću koaliciju, dobije peti premijerski mandat i tako se imunitetom zaštiti od suda.

Tužilac Mendelblit odbacio je bilo kakvu politizaciju tvrdeći da se isključivo radi o isterivanju pravde. Konstatovao je sa žaljenjem što su profesionalci koji su se bavili istragom bili suočeni sa pokušajima „delegitimizacije” čiji je cilj bio da se „stvori utisak da će svaka odluka koja se donese biti pogrešna”.

Posle opsežne i duge istrage i prikupljenih dokaza, policija je državnom tužiocu preporučila da podigne optužnice protiv Netanijahua zbog tri slučaja.

Slučaj 1000, pod kojim imenom je poznata afera o primanju poklona, tereti premijera i njegovu porodicu da su primali darove vredne milion šekela, 280.000 dolara. Radi se o holivudskom producentu i izraelskom državljaninu Arnon Milhanu i australijskom biznismenu Džejmsu Pakeru. Premijer nije poricao da je primao skupi šampanjac, cigare i nakit, ali je odbacio optužbe da je po sredi mito i branio se da ih je dobijao od bliskih ljudi koji su slučajno milioneri ili milijarderi.

Slučaj 2000 počiva na snimku delo Netanijahuovog razgovora sa Arnonom Mozesom, vlasnikom najtiražnijeg lista „Jediot ahronot”, kritički nastrojenog prema premijeru. Trebalo je da Mozes odustane od negativnog stava a da Netanijahu za uzvrat pomogne finansijski uzdrmanom „Ahronotu” tako što će smanjiti tiražne potencijale rivalskog, njemu naklonjenog dnevnik „Izrael hajom” koristeći lično prijateljstvo sa vlasnikom, američkim magnatom kockarnica Šeldonom Adelsonom.

Slučaj 4000 smatra se najopasnijim i tiče se problematične veze između vlasti i izraelskog telekom giganta Bazek i biznismena Šaula Eloviča. Prema optužnici, Netanijahu i Elovič su sklopili posao da premijer – i kao ministar komunikacija – obezbedi Eloviču poslove koji su tajkunu doneli oko 500 miliona dolara. Za uzvrat, jedan novinski sajt promovisao bi Netanijahuove interese i napadao njegove političke protivnike. Elovič je, sumnja se, pritisnuo urednike sajta da prihvate Netanijahuove zahteve – što je tužioca Mendelblita naveli na zaključak o quid-pro-quo aranžmanu.

Tvrdi se i da je Šlomo Filber, generalni direktor Ministarstva komunikacija i bivši Netanijahuov bliski saradnik, Bazeku dostavljao poverljiva dokumenta od kojih je firma imala koristi.

Iako nije na listi optužnica, pažnju izaziva i Slučaj 3000, skandal oko nabavke podmornica i raketnih topovnjača iz Nemačke, posla vrednog dve milijarde dolara. U korupcionašku aferu, koja preti da bude najveća u istoriji Izraela, umešan je Netanijahuov lični advokat David Šimron.

Kombinacija svih ovih slučajeva ukazuje na visok stepen korupcije unutar Vlade, što i nije prvi put. Podizanjem optužnice sahranjeni su svi pokušaji stvaranja Vlade nacionalnog jedinstva jer je lider opozicije Beni Ganc samo jedan od onih koji kažu da ne žele u kabinet zajedno sa čovekom koji je optužen za kriminal.

Dok je odijum značajnog dela javnosti direktno usmeren prema premijeru, njegovoj supruzi Sari – takođe osumnjičenoj za korupciju, i sinu Jairu – čije su mnoge arogantne izjave delovale iritantno – Likud za sada  potvrđuje lojalnost  svom 70-godišnjem lideru.

Nenatnijahu ima veliki broj pristalica u duboko podeljenoj zemlji. On će, ukoliko se raspusti Kneset i raspišu novi izbori, najverovatnije ponovo biti izabran za lidera Likuda, ali i najtvrđim likudnjicima postaje jasno da premijer može da se održi još neko vreme, a da je njegova politička sudbina na duži rok određena. Nad premijerom je teška senka. Predstoji duga pravna borba koja će verovatno ići do Vrhovnog suda jer premijer nije pripravan na moralni čin: da podnesu ostavku. Društveni ugovor između premijera i ljudi koji su ga izabrali razrušen je sumnjama da je Netanijahu poslednje tri godine svoje lične interese stavljao iznad državnih.