Kakva je to magija kojom nas privlači „retro”, i to u svim sferama dizajna, od onog za stanovanje, rad i zabavu, preko mode do automobila? Čak i film nije odoleo. U drugoj deceniji 21. veka, totalno i planetarno umreženi u nove tehnologije, uzdišemo gledajući francuski crno-beli nemi film „Artist”, koji je upravo osvojio ni manje ni više nego pet nagrada „Oskar”.
Zato valjda i ne osećam krivicu kada, umesto o dizajnu najnovijeg tipa automobila sa sajma u Ženevi, imam potrebu da pišem o modelu „ford T”, starom sto i nekoliko godina. Naime, model „ford T” potiče iz 1908. godine.
Kada je 1893. godine Henri Ford počeo ručno da pravi svoj prvi automobil, u SAD je bilo svega četiri automobila s pogonom na benzin. Do kraja života njegovog izumitelja i dizajnera, znači posle pedesetak godina, 65 odsto američkih porodica imalo je automobil. Za ovakav epohalni razvoj automobilske industrije, koju je započeo Ford, bila je zaslužna industrija koju je trasirao jedan čovek. „Ford Motor Kompanija” osnovana je 1903. godine, a pet godina kasnije Henri Ford je lansirao mali automobil nazvan „ford T”, čija je cena bila pristupačna prosečnom kupcu. Godine 1913. Ford je usavršio pogon za montiranje automobila, a sve je bilo praćeno radikalnom standardizacijom komponenata, što je Fordu omogućilo masovniju i proizvodnju i prodaju. Već 1915. godine, Ford je bio u prilici da snizi cenu automobila, koja je 1908. godine iznosila 950 dolara − na samo 360 dolara, da udvostruči plate radnika i da skrati radni dan. Istovremeno je osmislio duhovitu reklamnu kampanju sa sloganom: „Možete da kupite ’ford T’ u bilo kojoj boji pod uslovom da je ona – crna!”
Za dvadeset godina bilo je prodato 15 miliona ovog automobila, koji je decenijama ostao najprodavaniji model u istoriji automobilske industrije, koji je enormno uticao na stil života ljudi, arhitekturu i urbano planiranje u SAD.
Henri Ford (1863−1947)
Severnoamerički industrijalac i inženjer bio je organizator i predsednik poznate „Ford Motor Kompanije” u periodu 1903−1919. godine i 1943−1945. Ova kompanija je bila jedna od najvećih svetskih trustova za proizvodnju automobila i traktora. Ford je raspolagao sopstvenim rudnicima i metalurškim preduzećima i imao je pogone u Kanadi, Velikoj Britaniji i drugim zemljama. Glavna industrijska postrojenja bila su mu u državi Mičigen (Detroit). Svoj ogromni učinak u proizvodnji automobila postigao je potpunom standardizacijom automobilskih delova. Zatim je izdelio složeni postupak oko sastavljanja automobila u više stotina pojedinačnih postupaka, dajući svakom radniku da obavlja samo jedan postupak, i to putem uvođenja pokretne trake (poznate scene iz Čaplinovog filma). Pošto je svaki radnik imao da se stara samo o jednom postupku − na primer, da zavrne četiri zavrtnja na točku − nijedan od Fordovih radnika koji su radili na sastavljanju automobila nije morao da bude kvalifikovani mehaničar.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
